Србадија

124

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 6.

је баш сам донео из лутрије. Најпре му се не верује, ал почне се преклињати, готов је и опкладити се, да је тако и преда им цедуљу; подвргава се ма чему, ако није истина. Гавра је ту шалу већ пре тога гостима пришушнуо, асадкад узе бирташица обе цедуље и почнеих сравњивати, алГавра усмеј, а остали сви за њим, грохогом се смеју. Бирташица их погледи, сети се, да су је на миндрос узели, па које од шалости, шго није добила, које од једа, што је за луду држе, ђипи на Глађеновића, увати га забраду, па га поче чупати, да су га једва ослободили. Глађеновић је Формално морао побећи. Једва су је стишали, и раздражена повуче се у своју собу. Бирташ добричина, сам се носле смејао, весели се с њима и жао му је, што и Глађеновић није ту. После два три дана опет измири жену са Глађеновићем, вели да није ни сам то веровао, него је хтео мало да збија шалу са женом. Гавра је увек дао повода таким комедијама. — Само још једну. Био је бадњи дан. Искупише се на вече у „борфођастову." Вечера заједничка на акције. Бирташ је као што треба све преправио; и он сам ће с њима вечерати. Н До по ноћи је лепо ишло. Кад уГно ноћи Гавра узбуни друштво, да идуу биртНју „код три сикире.« Онасна касанска биртија, а уједно и „херберг.« Сад сви појуре тамо. Уђу У трећу собу, и који су мирнији, заседну папију; лепа бирташевакћи послужује, а немирни тумарају у другу—трећу собу, па чак и у „херберг." На једаред се чује вика, т)ча, баш у оној соби, где је пхерберг." Сиромашни вандрокаши и калФе без службе узбунише се, дигоше се. Гавра се завадио са келнером — касапским калФом без службе. Они се већ и тезмају. Дотрчи из треће собе друштво у помоћ, а вандрокаши опет касапину помажу. У тој гунгули наиђе Глађеновић на једног малог вандрокаша, који је имао безмерно велики нос. Глађеновић га ухвати с два прста занос, па га дрма овамо, она.мо, а он сирома неможе никако да се ишчупа. г Баци су надјачали, а после се мирнији међу њих умешају, разбрањују и нагоде се с.а бирташем, да се задовоље с оним, што је који добио и да се разиђу, јер би иначе бирташ морао строжије мере употребити, и то морао би послати у околне касапнице по калФе, па би цела ствар други вид добила. Тако се и вандрокаш ослободи од Глађеновића. Сад сви јурну на поље, па онда с великом виком код „Зрињије" у каФану, која се никад не затвара и где сваки има забадава ноћни кваргир, то јест, може сести и нагнути се главом на столчић и тако заспати. Како уђу, Гавра набије некима, којн су дремали, оклепане цилиндре на главу, другима, који су спавали, залепи лојем „ фидибус" за нос; кад догоре, они скачу, деру се; маргери и келнери протестују; Гавра одмах удри по њима. Изроди се опет гунгула, дође патрола, па похвага све, који нису побегли. Глађеновић се извукао, а Гавру одведу, но сутра дан га пусте. Тако се пборФођастов" лепо проводио, а бирташа су имали за то као скројена. Он је с њима живио као камарат, кредитирао је готово сваком, који је имао „добру главу." Са ђацима се из шале и за опкладу рвао; био је доста јак, ал неокретан, као медвед. Једаред га је Гавра тако бубнуо о земљу, да су мислили, лубања му је пукла; ал он је Флегматично устао, почешао главу, дао донети пива, па се с њима куцао. XV. Гавра се све већма и већма у бекрилук пустио, ал је н чигао. Но тешка је то ствар,

учити се, бријати, и у „борФођастову" нроводити, све уједно. Мало по мало се задужује. Отац му шаље, ал све је то мало, кад сваки дан треба трошити. Глађеновић као маторији момак, имао је и нешто прискрбљених Форинага, и не једаред је Гаври помогао. Глађеновић је имао осим бријања, и друге заслуге. Иде у „кајзербад", па се упозна са болницима из „долње земље«; познат је с једним ригирозантом, па тај их води докторима у Пеш гу, да их лечи; а он опет доводи их њему, и ту за таке поруке и нрепоруке пада по која Форинта. Гавра је већ „курзиста", учи кирургију, а Глађеновић још не. 'Го 'Боку боле. Ма како да му је код Лоштајнера добро, опег није рад целог века само субјект остати, но рад би још нешто, да добије диплому. Но за то нужно му је више новаца , да може све три године издржати, па учити; ал то све није могуће, кад се обдан само бријањем занима. Мисли се, па му и дође паметна мисао. Једна млада женска учила је гкурз", бабичлук. Била је тако око тридесет година, танка, лепушкаста, кокетног нзгледа. Звала се Текла Шпнцедер. Покојни муж јој је био кирург, но кажу, да није добро с њим живила. Остало јој нешго иметка, тако да док не иостане бабицом, може се извући, не баш бог зна како, ал тек курз ће покрај гога свршити. Има свој квартир и код куће кува, то јест води кућу. Глађеновићу, од како је из Новог Сада отишао, једнако је у срцу нека празнина, која се има испунити, јер оно мало разговора, што са собарицама и куварицама има, то још није нишга. Ту сад не би згоре било, начиниги познанство, јер кад би у задрузи живили, т. ј., кад би га у кост примила, лакше би могао и он курз започети. Чуо је од медицинара за Теклу Шпицедерову, што учи бабичкн курс. Глађеновићу не треба таке ствари много навађати, ту он после сам наиђе. Вреба код „универзитета" Шпицедерку, кад иде у клинику; па кад она иде кући, он за њом, испред ње, с бока, клања се. Лепо је био обучен, да Шпицедерка није могла замерити. Мало по мало, већ се уз нут и разговарају, и у недељу ће се састати на вечери у једној башти, где музика свира. Кад су се састали, испричају једно другом своје пжитије"; он о Емилији, а она о једном младом доктору, кога је волела, ал је био невера, па је узео другу, а она ношла за кирурга, ког онет она није волела. Доста то, да су већ сродне душе, јер су се на једну Форму напатиле. Већ су се са свим провидили, и велики је изглед, да ће се сложити. Он је рад да дође код ње у „кост и квартир«, да пменажирају" заједно; она се отима; дала би „кост", ал не да квартир, јер је обрекао један медицинар једну од две собе узети, а медицинар наравно има првенство. Ђока истина није још ништа свршио, ал није баш нн надњу изгубио, јер је „Феш", да се мало који медицинар с њим мерити може. Мисли се опет, види да се Шпицедерка нешто женира, а особито рачуна на мздицинара. Смисли се, да јој ношаље један галантан „липсбриФ." Ђока је и у томе био мајстор, а имао је и страст „липсбриФе" писати. Напише један ллипсбриФ" и пошље га. Овако је гласио: „Ап сН КпесП^е Ггаи ТеНа уоп 8р1се(1ег 1П 1око РезЦМаЈате ћопога1>1атеп1;е ргебеп(;е, уо1°;е1>оћгепе Укуе Ма§н*ег с1ег С1пги1§1е. Кпећ Ггаи. 81 уПаЉ! Иаићп с!а8 (1ег Ме<Нстег Безег, {оз 18 пј1: уог, 1ћ р1п уоп ћезегп. ћаиз а1з ег,

ип(1 Љ \'Н а зСисПгп, ипс! ег 13 кгапк киег ћа1 к1ате ћекНка кагит зШсИг!; ег МесИст <1аз з1ћ ћаПе. К1аи1т 81 ш1 когш! кпећ &аи, ег у1г<1 1111 ћап - а4еп , уап 81 ти* Коз(; кећеп ипс! куаг11 г, 1 уЦ ки( го1еп, 1 уег(11пе, ипс! уап з1 гаиз коћп (1оз у 1 г <1 ипз пј1 НоЊзсћаИ коз^еп, ип(1 1 ћоћ 81 зег 11Б кпећ 1гаи, 1 ћоћ ато1 пиг зег к1Љ(; (11е ГгаПа ЕтШа ипб. 31 гит 2\\ г а1то1, ип<1 81е ћот аић 2Уаппо1 кНћ(:, ато1 те(Нстег ип(1 ато1 у11аЈћ1: т1сћ, 1ћ уег 81 ћаћа^еп \-ап 1 сНр1от ћоћ, ип(1 81 уега Нећатп1 зат, ип(11ћ оћст аиГтоћеп ип(1 Сћп'и1§, ип(1 у1гћ1еп 81 п1(; уоп 1 куагНг рај теп ћоћ, i ћт ка §ета1пег кег1, 1 1ли ћо1(; е1а 2у!0181г(ег Мепзск. 1ћ к1ззе 81 1т ћајП^а Оа1б(:е 1000 та1, Аа1еа. (хуока Сг1а (1јеаоУ1С тааирГЈрг1а, зи1)јек(, у 1 г <1 кни^аз зауп." Шпицедерка се насмеши кадпрочита; не зна сама шта да ради, јер кад би Глађеновић дошао код ње, лакше би јој било; он заслужује, па би се можда могла још легнпе носити. Не потраја осам дана, и Шпицедерка узме Ђоку у кост и квартир, т. ј. у задругу; поду квартира он да плаћа, а полу она; на кост опет половину. Ђока је оставио Лоштајнера, јер хоће да учи кирургију. Само ће недељом и свецем ићи у ОФицину да помаже, и за то ће му се платити; и опет ће ићи у „кајзербад«, да и онде што заслужи. ТЈока и Шпицедерка нису се преварилн. Заједно „менажирају", па излазе лепо на крај. Кадкад дође и она у „борФођастов" са Глађеновићем, па се упозна са бирташицом и Фекторовицом. Глађеновић се већ преправља за кирургнју. У задруги „борФођастова" био је један члан, свршен медицинар, који већ пет година ригорозира, па још није положио. Не што не би знао оно што полаже, шта више, сви кажу да је био изредан ђак, већ за то, што су му од куће пет пјти послали новаца за ригорозум, па је све потрошио. Сад онако испод руке лечи и поучава субјекте, који кирургију уче, у анатомији; има и човечији скелет, на ком поучава. Звао се Рингелбах. Имао је снрома једину слабост, што је радо пио, а бирташ од „борфођастова" ковао га у звезде, с њим је пио, и држао га за најбољу главу. 'Бока ће најпре поред Рингелбаха да се учи, т. ј. да прима лекције, па тек онда ће се као пкурзиста" уписати, јер ионако ретко који субјект прве године да „не буктира" из анатомије; онда падајукао муве на егзамену, а овако ће Ђока бар преправан доћи. 'Бока доиста већ учи; сад је полуђак и полусубјект. Иде Рингелбаху, па сваки дан нешто на скелету научи, а 'Бока је био оне сорте ђак, који више учи из слушања, него из читања. Покрај тога је поста'о и нешто кућеван човек; није долазио сваки дан у „борфођастов." Кад је Глађеновић од Лоштајнера иступио, падне Гаври на памет, да и он иступи; и онако га је принцинал корио, што бекрише, и писао је оцу, да се не влада добро. Гавра опет мисли, нек буде како му драго, само он не ће више бријати, него ће полак времена бекрисати, а полак радити. Њемујош није изишло изглаве, да мора бити доктор, па сад мора томе прионутн. Истина, већ је „курзиста," ал тешко то иде и бријати и у пкурз" ићи. Трајаће три године док сврши анатомију, јер ће га с тог разлога одбацити, што дању не може учити; кад би пак службу оставио, онда би лакше ишло, јер макар и да бекрише, мисли се, могао би покрај тога и учити. Гавра остави службу, и узме собу са