Србадија

Св. 6.

једним јуристом, једнаке нарави. Два човека, као две капље. Продао јс бријаче и све што миришн на берберлук, и сретно протукао. Лоштајнер је све то оцу писао , а.ш и

СРВАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку. хал.ине, Но ипак да не би нропао, упише се у друштво „менангерије", које се организовало, од кад је ГлађеновиК Шпицедерки дошао. То је друштво било овако органнзовано:

125

од 15—20 ч>уната и леба, па сваки акционар добије од тога сваки дан поштену порцију. И ако који не дође, па ма целе недеље не дошао, опет мора уплатнти; акоби што претекло, онда би имГлађеновић кад и кад и пе-

Гавра му је писао, да он не Ке више да буде брица, него да му само шаље новаца, а он Ке се веК даље протуКи. Господар Макса му до душе прилично шаље, ал то није доста. Гавра данас има, сутра нема; кад дође до нужде , позалаже и

Сваке сорте ђаци који су били сиромашни, или ако су од добре куКе али бекрије, давали су сваке недеље у „менажерију« но цванцнк. Кад ко нема новаца, прима се и залога, а директор је ГлађеновиК; уједно је он и касир и манипулант. ГлађеновиК купи комад сланине

чења дао. Доста то, да се свакн могао за нужду осигурати. И Гавра се уписао у менажерију. Било је и тако сиромашних ђака, који нису могли ни тај цванцик уплаКивати, па су опет долазили на „кожице" од сланине, што