Србадија

126

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 6.

други оставе; те кожице прл>е на свећн и с парче леба слатко поједу. И од једних и од другнх ће временом биги људи, који ће ваљани и имућни иостати. Било је и почасни чланова у менажерији. Тако је био неки јурат Кишов, који је кадкад имао доста новаца, а кадкад но три дана ни паре. Кишов је кадкад и по три цванцика дао, као бајаги на „менажеристе" из великодушија, па није долазио ни у четрнаест дана, а кад до1»е, он као из шале проба сланину, а овамо од јуче гладан. Кишов је био велики штуцер. Увек је на њему нов капут, беле рукавице, нафризиран је, а овамо није имао ни стална кваргира, него је долазио и Гаври на конак, па му за то плаћа у „борФОђастову." Кад спава и свуче се, нема ни кошуље, но само рекла је на њему, асутрадан, кад навуче капут, изгледа „нобл", јер се испод закончаног капута нишга не види. Вио је опет један ђак, који је већ и нрепарандију и богословију изучио, па је сад почео учити Филозофију. Већ је око35 година стар, сув, но жиловат, бекрија што може бити, а за друштво изредан. То је Дренкован, за свашта способан, члан »борфођаства" и ,,менажерије." Имао је особити глас, мал да није и Глађеновића превазишао. Доцније ће постати калуђер. Ако је требало пити, певаги, т}ћи се, свуд је од пј)ви. Знао је и шити и кројити, па у пролеће подсече зимњи капут, те начини пбонжур;" све то сам. У школи је био слаб; није знао 1о§аП1ћшив ни изговорити, већ би изговарао: логарикмус. [јрави дечан мзђу ћацима; ћето081е8 НаирЦ каквог ни у 'Берманији не би нашао. Дренкован је био присни пријател. Глађеновића, а био је на квартиру и косту код једне вешерке, тако исто као Глађеновић код Шпицедерке. Он је н с ГаврОм добро живио. Гавра ма како да бекрише, опет и чита, много пути и ноћу. Медицинари су га волели, па му књиге додају, и макар да је само „курзиста" био, опет су га водили у друштву и на патолошка сецирања, и иначе кад медицинари уче еецирати на каквом комаду лешине. Знао је за то и проФесор, ал је гледао кроз прсте. Но и ту је био ексцесиван. Једаред он сам дође раније, па извади из каде из воде једну ногу да сецира и да учи. На то дође медицинар Аргелес Шпицер, па каже да је то његова нога, он на њој шгудира; Гавра не да. На тодоћуидруги медицинари, ЈајнкеФ Шобелес и други и почну га грдити и тезмати се; ал он с ногом по њима; Аргелес к њему, алГавра ухваги Аргелеса преко среде, на га замочи у каду. Најпосле дођу још и други и све умире. XVI. Дренкован предложи у „борФођастову"' да би добро било, да друштво да један бал; Фашанке су већ при крају. Сви пристану на то, само не могу ту у биргији, јер нема довољне сале за толико друштво; за то узме Дренкован на себе да го збрине. Сваки члан уплатиће за себе једну Форинту, а ако за другога хоће, опет толико, само на овим билетама не ће ничије име стајати; то се оставља части акционара, да он сам за кога хоће испунн. Има доста чланова, па и доста билета. Сваки акционар мора с кокардом на ирсима доћи на бал, а боја кокарде је сваком на вољи оставл >ена, јер је „борфођастов" толерантно друштво; сваки може и у каквим хоће хаљинама доћи, ма и у зимњем капуту, јер је „борФоћастов" и демократско друштво. Већ је и дан опредељен; пада у субогу. Дренкован је нашао салу у „ЈозеФштату" код једног биргаша, с којим је добро по-

знат, и »пер ту" је с њим. Сала је лена, велика, недељом је ту „Фрајмузика«, па има и још две собе. Банда из чборфођастова" ће свирати. Дође и та субота. Дренкован је казао где је та биргија, ал није знао сваки погодити; далеко је, па који зна, тај водн чи гаво клупче за собом. На овај бал ће доћи они, који немају довољно новаца нн хаљина, да могу ићи на јуристански или медицинарски бал. Гавра иде са својим јуристом и још некима на бал; сви у зимњим, до горе закопчаним капутима, време је већ попустило, снег се гопи, па богме и са мокрим чизмама; ал кокарда наравно на прсима. Џепови нису баш пуни. Нису још никад били у тој биргији, тек по казивању граже, тумарају, да је наћу. Једаред су ту. Уђу унутра, неколико свећа у сали запаљено, сала прилична, ал никакве елеганције. Нема још никога; Цигани седе па зевају; рано су дошли. Нису веровали, да је то баш нрава сала, јер тако је изгледало, као на „Фрајмузики- у ордннарној биртијк. И доиста, ту су у недељу играли кочијаши и ћирице са компетентним женским персоналом. Сви ишчекују, ко ће све доћи, особито какве женске. Већ су многи чланови лменажерије" и „борфођастова« ту, понајвише у зимњим капутима, но налазе се декоји и у Фраку и квекеру, ал старе моде и узајмљени; то се види на њима, како стоје; једном кратки рукави, а дугмета внсока; другоме дугачки рукави и струк, као кад млађи брат од старијег што навуче. Ето долази један пар. То је Л>убаВиноквашпћ, субјект; онај исти, што је код господара Максе шегрт био. Сад је у Пешти калФа, управо субјект, јер сваки, који је иоле прави берберин, мора у Пешту доћи, па онда тек у Веч. Л»уба је себи довео своју играчицу. Лепа млада Мађарица, што може бити, а лепо је и обучена, само што јој остраг курјук виси. Недавно је дошла са села у службу и каприцирала се, да мора доћи на „борФођастовски бал", јер иначе с њим прекида. Тако је пукао глас о том балу, да се узбунише неки долњи кругови; није шала, играти са.ђацима и субјектима. — Све, све, само да није пустила курјук, и због гога су колеге Виноквашића дуго боцкали, ал он се није пекао и право је имао. Сад ето Глађеновића са госнођом Шницедерком. Она што може бити лено обучена, ал и он на ону Форму, као у Новом Саду на пургерском балу, и што може биги наФризиран. Ето и Дренкована са његовом госпојом „вешерком." Истина праља, ал каква праља! тако чисто, лено обучена, да би јој са длана каФу пио, изгледа као каква могућна мајсторица. Дренкован свуче зимњи капут, на се покаже у лепом „бонжуру", шго је сам од зимњег прекратио и сашио; стоји улнзан, ни бора се не види, а кошуља му је бела као снег, са исциФраним пошама; нексе зна чији је птенцер!" на црне нанталоне, беле рукавице, исечене ципеле, шарене чарапе. Нов зимњи капут је узајмио од биргаша; у авлији га обукао, па сад га свукао, а да га више не навуче. Огим њих двоје само је још један јурат био елегантно обучен, у зеленом „квекеру", наравно узајмљен. Остали су били које како обучени, и мушкн и женске. Један је био обучен у белом летњем капуту, белим пангалонама, а на ногама штримФле и ципеле од гумиластике, на кад игра, оно се ништа не чује, као неки гавано-

роднн господин мачак. То је био један ђак хирург, што није био субјект. Вио је и један сгари адвокат у атили, што тера ситне парнице; таконапример ако хоће ко да се упише у цеј за мајстора, па музапињу, ако каква женска тражи право, да може каФу продавати, или ако какав мали шнајдер не ће да плати квартир, па га треба пљенити. И госпођа му је јако у годинама, ад још коћоперна; држалн су је после као председницу бала. Ту је и Рингелбах. Сваки му каже доктор, ма да нема дипломе, јер сваки је уверен да би је могао имати. Још је пала у очи међу женскима једна лепа, висока плавуша, не може се разазнати ил је Фрајла, или каква елегантна собарица. Остале су биле по највише слушкиње н куварице; познавало се по њима, биле су обучене како која може. Ко би знао, како су сви и све до билета дошли! Цигани најпре свирају њихов облигатан „полонез" као увод, па онда „валцер", и то Штраусов „КозепшаЛсћеп-^Уакег." Глађеновић,Дренкован и јурат надмећу се. До душе нграчнце су добре; сваки са својом игра, а јурат са оном плавом. Мало престану, па опег на ново. Глађеновић заповеди да свирају „КегерЈЛУакег", велн, то је његов „лајбшпајз." Каква је то смеса људи н женских, прави ог1)1з р1с(:и8. Чује се да је стао на пољу један Фијакер. Бови гостм долазе, и то јошкакви гости! Кад уђу оно се све заблиста у сали. Напред води један лепо обучен и наФризиран јуриста испод руке дивну Фрајлу, господствену, у коси јој све бисери исплетени; за њом мати, још прилична матрона, и на њој трепте рубини и дијаманти; покрај ње дечко, тако око петнаест година. Тај јуриста је Јоца Миљков. И он је добио билете од чланова „борФођастова", управо купио их, јер није био члан. Та госпођа била је удовица, зјело богата; имала је на два кага кућу, а Миљков је учио тог дерана, имао је код њих *конднцију", па кост и квартир слободан, и још добру месечну плату. Позвао је своју принципалицу и Фрајду на пмалн, али нобл ђачки бал." У исти мах, кад је та породнца дошла, дошао је од некуд и јурат Кишов. Јуриста Миљков и његово друштво, кад су ушли у салу, баце око на публику, на цигански „квинтет", те ту и не стану, јер држе да је то каква вФрајмузика", него иду у другу собу; наиђу на креденц, па опет даље у трећу собу; и ту је за јело намештено; иду још даље да траже праву салу, па дођу у кујну. Миљков пита, где је бал. Кажу му, тамо у салн где је већ био, На то се упуте убезекнути опет натраг: изгледало је као какав марш у опери. Кад опет уђу у салу, свирка престане. Све на њих гледа; Миљков, Фрајла и госпођа зарумене се од сгида; разгледају се, смотре и своју собарицу, ту је и она „инкогнито"; а то је она лепа нлава, што је са јуратом играла. Миљков пита познате, је л' то тај бал. Кад му кажу да јесге, удари се по челу, види да је насео и Фрајлу у плагку увео. Збуњен, не зна како да се нађе, не зна шта да започне, ил место да тражи, или да се извињава. Мати баци немио поглед на ; Миљкрва, држи да их је .навео на танак лед, а он је сирома био са свим невнн. НоКишов, практичан јураг, зна се наћи. Одмах заповеди да се донесу столице, но-