Србадија

Св. 6.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

127

муди нх јчтиво да седну, па ће им тај балски кадамбур протумачити. Драговољно приме сто.чице. Сад им почне говорити, како је одмах нриметио, да су прошле као и он; он је миС .1и0 да је „нобл бал", а овамо којекаква багажија, па за то и не свлачи зимњи капут. Кигаов је догаао у елегангном знмњем капуту, у белим рукаиицама, нафризиран, ал нема под капутом Фрака, нити когауље, већ ону реклију, а у џепу само један цванцик и тај је узајмио од неког маргера. И оне се вајкају што су догале, а Мил,ков да се жив поједе, гато је тако испало; мати му најпре нребацује, насе после и сама смеје тој комедији, кад је видила, какве Феле ту има. Фијакер је одмах огишао, па би нмао у три сата доћн да нх натраг вози. Сад траже опет Фијакер, да се врате, и одмах пошљу човека по њега, а донде Не у разговору провестн. Иећ се мало умирили: сад им се чини, да су у каквом позоригату гледаоци. Гледају како се Глађеновић са Шпнцедерком, Дренкован са вегаерком, а јурат са плавушком врте. Глађеиовић баца потајно око на њих, а да сме од Шпицедерке, и ои бн прегаао к њима. Ал највећма им се допада Виноквашић са младом Мађарицом; она се сад тек учи, а он роботује с њом. Миљков види да су се мало утишале, те замоли да Фрајла игра један кадрил, да није баш бадава дошла; у другатву вели, и калуђер се женио, а он ће већ уредити, да се каква мала колона склопи Овамо онамо, мати „јукса" ради допустн, кад је већ ту. Сад Миљков тражи играче и играчице. На1;еГла1)еновића и Дренкована са Шпицедерком и вегаерком, а плавугаку ни погато не ће, јер је њнхова собарица. На то се ражљути јурат, па не ће да игра, а мес.то њега добију Кишова; он ће са Фрајлом т18-а-\18 играти и то са Фишкалицом, том вечитом ветрењачом, гато још у педесетој години нгра. Но Кишов се још измолио да игра у зимњем капуту, да тако нонгаалантио покаже, како му је мублнка остала ниска. Глађеновнћ и Дренкован одбију све остале на страну, па ће се сад њих четири пара иродуциратн. Све иде лепо као везено. Гла1>еновић с.а својом грациозногаћу ремекује. Кад дођу до пете Фнгуре, договорн се онај увређени јурат са Гавром н нач>рка га, да играју у колону, па да им све покваре. Гавра узме лепу Мађарицу, а јурат плавугаку; плавугака увређена и Фумигирата од Мнљкова, то једва дочека, па макар данас службу отказала; јурну са пвалцерским« кораком унутра, спе гурају и рамггркају. На то се изроди гунгула; Фишкалица виче, Дренкован већ хоће са Гавром да се гуша, а Гавра готов на то. Лаве да је Фијакер ту, и тако Миљков са својим друштвом оде, а гунгула се уталожн. Сад је опет као и пре. Дође „росштунд." Сви се понамештају око стола. Фигакалнца и Фигакал председавају, други се поре1;аше како којн. И.змеђу Глађеновнћа и увређеног јурата седн плавушка; с друге руке Глађеновића Шпицедерка, на се разговарају. Глађеновнћ је већ одавна бацио око на плавушку, а и она је њега добро мотрила, канда се познају. И доиста су познати, само вента ради тако се чиие, као да нису познати, а овамо се смеше једно на друго. Глађеновнћ не може да се одржи. „Молим Фрајлн, мени ви тако познати долазите." лИ ви мени." »Нисте л' билн кад год у Новом Саду?" гБила сам."

„Јесте л' кад год са мном играли?" „Може бити." На го им њен обожател. јураг нрекине разговор. Изгледа, као да су обоје с тим задовољни, јер се тек етикеције ради разговарају, и сами хоће да се не познају, да се не би својима замерили. Та како она не би нознала 'Боку Глађеновића, и како не бн ТЗока Глађеновнћ познао Салнку Селингерову. III пицедерка баца око на Салику, а Салика на Шпицедерку. Салика се мало угојила; сад би се касапи о хоп-полки" могли јога лакше опклађатн, да је тежа нег' што је била. И Кн гаову се допада Салика, па се баца лебом на њу, а њен јурат на Кишова. Кишов се опет окрене старом Фншкалу, па се дншпутају о рештитуцији, егзекуцнји. Гавра седи ннже доле са Рингелбахом, пију и разговарају се, разговарају се и инју; н Глађеповнћ би радо с њииа, да гато чује, ал му се не да од Шннцедерке. Почегае здравице, па онда певање. Сад је тек красно слушати Глађеновића и Дренкована. Сад тек види Шпицедерка, каквог „брудера" нма; вешерка опе г држи да Дренкован лепше нева. Нека их, само кад су с њима задовољне Цнганн опет засвирају на игру, а гдекојн се већ днжу да играју. Међу осталнмабило је ту н неколнко „користа", позориганих певача трећег реда, а од њих један примети, да му се Глађеновнћево певање не допада, да јако кроз нос пева Гавра је то чуо, јер је близу седио; он не да на свог Глађеновића, већ устане на прође нокрај стојећег користе, гурне га мало; овај га осоро погледн, па му каже, да то није у реду. Гавра тражи кавгу, а то му је доста, те ухвати „користу", који је имао малу ја]>ачку браду, забраду и почне га дрмати. Овај се отима, виче; дођу му другови у помоћ. Гавра одвркне, начинн се гунгула. Гавра кога дочзпа туче, једни се чупају, други мнре; и Фигакал се дигне, ђипи и Фнгакалица; право има, она је нредседник, па крчи себи пута и грди Гавру. Сви је задржавају, ал она ипак срља нанред, а лола Гавра узе чашу вина са астала, па како је дуге руке, опружи је и проспе јој вино над главом аи друге нопрска. Ту би бнло ђаволске гужве, јер Дренкован држи Фишкалнци страну, убојица је а и друштва више има, но на срећу умешају се два јурата, Кишов и онај други, те их тако умире, да Гавра игате опрогатење од Фишкалице. Гавра пристане на то, пољуби Фигакалнцу у руку и испије јога једну чагау у њено здравље. Опег је све у свом реду; ко је за игру игра; ал Гавра, премда зна играгн, не игра, јер зна нанред, да може онет какво чудо изићи, већ седи са Рингелбахом и даље пије. И зора је близу. Већ су се и наиграли и уморили, сад се треба мало одморити, па кући. Шггацедерка узме свој гаал па га умотава Глађеповићу око врата, да се не залади. Кад Салнка го види, узме свој шал, иа обавије с. њ-им јурата. У том шалском оквиру усићио се Глађеновић као преблаги Јеврем, а Салика н јурат се смеју, па једно другог бонбонима ране. Мало пре су добили од кучебера те бонбоне и покрај тога једну напржначу иглу, што нн десет нара не вреди. Глађеновић је добио покрај бонбона мали крстић. Јурат никако не да Глађеновићу мира; Салика га Фрка Завије у један бонбон иглицу и баци Глађеновићу баш у крило. Глађеновић узме и отвори, а на папиру ово стојн: „Вазз <Не Ргаиеп §;егпе $11сће1п 1з1 1зекапп1, ипс! шс1и ЕгНп(1ип», вГћ Јег <1с1п1§еп (Иезе Хас1е1, 810 з(;1сће11 с!апп тГ1 тећг Етрбп<1ип§."

На то опег Глађеновић завије крст у бонбон, па га баци јурату; на њему ово стоји: „Оетеп ХЈћегтикћ 2и ЈјстрГем Нап^е 1сћ сПез Кгеих сПг ап, 1.41'8 1'иг сПсћ 2и зсћмгег, 8 > ћап^е Ез с1е1пег ОеНеМеп ап." Ко бн го негда у Новом Саду рекао, да ће између Глађеновића и Салике до гога доћи. Сад Глађеновић као у нркос да свирати п Рецепт валцер" и онако шалом замотан узме Штицедерку да игра; с два нрста леве руке поднгне јој субтилно хаљину, да јој се види шлингована сукња. Дигне се и јурат са Саликом, па у пркос игра с њом у тој истој Форми ; јуре као ветрењаче, а кад престадоше, ирестаде и бад. Сваки са својим друштвом иде кући. Гавра са Рингедбахом прати се са цигани у „борФођастов". Салика је сутра дан, управо јога онај дан код милостиве службу оставнда, и узела за себе крартир. XVII. Гавра добије од оца нисмо и новаца, а уједно му се налаже, да се одмах вратн.Логатајнеру, иначе није његов син, нити ће вигае икад од њега наре добити. Господар Макси су писади да Гавра није код .Чоштајнера, него да се пробекрисао, па то оцу, који је и онако већ због Милеве јако опечаљен, тешко пада. Гавра отпише оцу, заФали се на свему, и каже да не ће никад вигае бити брица; но нек се не брине за њега, он ће се сам у свету протући. Сад се Гавра јога већма пробекрисао, задаже ствари, пије, ал брнјачу не ће ни по гнто вигае у руке узети; отац га је нресилио да буде брица, а сад је већ човек, неодвисан, хоће своје воље ради да се бори са судбином. Глађеновић га светује да се мане ћорава посла, да се покори оцу, да иде Логатајнеру; Тзока за себе мора тако, ад овај би имао од куће номоћи, па лако иде. Почегае га и други сажаљевати, јер је био здраво талентиран. Гавра би се тек насмегаио, на би рекао: жив илн мртав, ал ако узживим би ћу бољи од вас свију, који ме сажаљевате; ]а овако хоћу, велики је свет. Гавра је доиста и био ведика бекрија и не би нико ни паре дао за његову будућност. Сви су држади да Гавра већ ништа не чита, не учи, ал су се варали. Гавра је читао и учио, без да се пред њима показивао. Бринули се како ће живити. Нек их не боле глава! Гавра је особнтн билијарција, па се игра у каФани код излатног орла« са медицинарима и апотекарима а 1а §иегге. Он је матадор, па на којој је он странн, та мора добити. Гавра је сваки дан добивао више него што би му гребало да није бекрија; могао би досга и на страну метути. Баш од тога живи; па још нарани и напоји друге сиромаганије. Стање му је са свим неодвисно. Глађеновић се пак повукао мало натраг. Рингелбах га поучава кад је трезан, па онда Глађеновић такођер радо иде у каФану код „здатног орла", ал не да се карга или билијари, него да слуша како се медицинари дишпутају. Радо је са собом вукао тамо и Рингелбаха да се и он тезма; ал Рингелбах се мало дигапута, па се онда накреше, те тако и побегне у „борФођастов". Глађеновић би ту са великом нажњом медицинаре слушао и у глави би си бележио. Није био бог зна какова велика таленга, ал је био марљив и стрпељив. Њему је само да до дипломе дође; волео бн сад имати ди-