Србадија

Св. 6.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

129

се сам болесннк диви, једва је осетио кад му је извадио, иа ма како да је крњаст зуб. Тако редом, један дође, дрјги сиђе, као кад овце стрижу, само шго ово брже иде. Плату другу не узима, осим шго сваки мора купити од њега за два цванцика малу Флашицу са штампаним напутком, а у тој Флаши је асра асе!1 помешана мало са ас|иае 1ауап(1и1ае, да боље мири. Ту се тушта заслуши и ником није жао два цванцика; шта више каноници, владике, и друга велика господа даду му и по двајесг Форината у кући, и још ваљану сведоџбу. Имао је ваздан таких сведоџаба. Паван је мален, ситан човек, сувих али ипак црвених образа, радо пије, и кашље, има 1из818 ро1а1огит, не ће дуго живити ; ал

морале су изгледаги Кимберке, које су се покрај својих мужева у великој битци против Маријуса знале биги и умреги. Да нема дивљег изгледа, морало би се рећи да је лепа. Звали су је „сИе Мог1акт" дакле нека буде „Морлакиња". Страшан контраст између ње и Павана; какав демон њих састави ?! Глађеновић је знао нешто талијански, научио је у Земуну од једног келнера Талијанца. Ослови Павана. Паван је штрбецао нешго немачки, те се ночну разговарати полак талијански полак немачки; што овај не зна немачки, то онај дода талијански. То је обојци мило било; а и самој Морлакињи је мило било, шго је знала са Глађеновићем

већ једаред вино пију, водом не мешају. Па и само дете је пило. Но где Ке Паван изићи на крај са Гавром и Глађеновићем, некадашњим п |)вим берберским субјектом! Пије, па се брзо и опије; слаб је, не може да се држи на ногама, а инати се са госнођом, која се такођер накреше, ал се добро држи. У таким приликама се показују свакојаке сцене; Паван џандрљив, инати се са Павановицом, а она — од једа јој се уста пенуше — псује га талијански: согро сН ћассо, и још горе, прети му песницом, и да нема оне двојице, био би лупан, као што је то већ више пута од ње искусио. Кад већ падне под сто, они га дигну и однесу спавајућа у собу; ту опет

ипак му читаш у очима памет и талијанску хитрину. Кад је Глађеновић видио, како Паван виртуозно вади зубе, узбуди га његов неуморими дух; мора се с њим упознати, јер Паванова мајсторија спада у његов круг. Да зна Глађеновић тако вући зубе као Паван, па онда још диплома, не би се мењао с никаквим доктором на свегу. Мора погражити Павана, и нађе га у једној гостионици. Паван седи за једним столом и са породицом вечера; један деран око десет година и гоепођа Павановица, родом из Приморја. Она је велика, грдна женска, има велике црне очи, црну густу косу у витицама, скопчана са дебелим обрвима, усне подебље, али румене, а зубе као бисер, руке пак као у јаког мушкарца, изглед дивљи. Тако јуначки VI

разговарати, и то српски, ил хрватски, ил приморски, ил нашки, јер је то све једно. Глађеновић се упусти у разговор о Павановом „кумсту«, не би л' што докучио, како он зубе вади. Но Паван није накан у том лекције давати, па на питања тек на кратко одговара; но једнако нуди Глађеновића да с њим пије и то најбоља и најлепша црна вина, јер је Паван имао новаца као плеве, и могао је трошити као какав добар барон. Глађеновић се тако упозна и поче долазити сваки дан на састанак, и поведе са собом и Гавру. ТЈока с њима већ „интимно" живи. Павану је био сваки мио, који је хтео с њим гшти; увек је он частио. И госпођа Павановица је добро пила и то најјача пића без воде; то је већ познато, да женске, кад

морају са Павановицом пити, јер их донде не пушта, док и она не задрема, па им онда каже; „саре у|а", као глаку ноћ". Гавра једном приликом насрне на Павановицу, што хоће мужа да туче, ал Павановица у брк свашта изрекне, и стало је муке Глађеновића, док је обоје утишао. Кад је Паван видио да му је Глађеновић такав пријагељ, учини му лепу понуду. Паван је увек имао, ил управо морао имати једног „С1сегопе", или боље „Магк*всћтег-а", који је, кад је Паван на пијаци зубе вукао, велегласно говорио, како се лако зуби вуку — што су људи и сами видили па из једног сандука вадио Флашице са а^иа асеН и сваком, ком је зуб извучен, за два је цванцика пружио. Пре неколико дана је један таки оставио службу, јер га Павановица није тр-