Србадија

206

љускари, оклопници, лењивци, и грдосије из герцијарног доба: Макротеријум, Мегатеријум, Милодон, Глиптодон и др. Ред копитара или унгулата обично се дели на троје: на праве копитаре или коње (8оНс1ип^;и1а, ЕтћиГег), на преживаре (Кит1папћа, 2\уеН1иГег) и на дебелокоже (Расћу (1сгта1;а, У1е111и1'ег), камо спадају и свињи, носорози, речни коњи и т. д. Сада изгледа као да су ова три реда (право под-реда=би1)сл с1о) сама за себе. Но када их сравнимо са њиховим терцијарним претцима, од којих имамо многобројних остатака, увидићемо, да суова три реда тесно један с другим скончана, и то организмима, што су посредовали па изумрли. С тога смемо рећи, да су сви когштари постали из једног јединог стабла, а ова три реда, што и данас живе, то су само поједине гране на томе стаблу. Конитарима је сродна трећа легија (ред) вилиплаценгалија, т. ј. китови или це гацее, где спада: прави кит, морско свинче, делФин, морска крава и т. д. Ове животиње само с поља личе на рибе. На против, сав унутарњи строј њихов, њихово развиће даје нам доказ, да су оне сисавци а од плаценталија највише сродни копитарима. Усљед многих сигурних доказа смемо рећи, да су кигови постали из копитара, да су они потомци копитара, што се научише на воду, па се тиме преобразише и посташе налик на рибе. Сви китови, сви копитари и сви крезубавци слажу се у гоме, што им је плацента састављена из ноједидиних раштрканих праменова, иа се гиме и још шго немају неку кожу што отпада (1)ес1с1иа), битно разликују од зоно- и дисконлаценталија, код којих се само једна једина проста нлацента налази, а имају и ту идецидуу.« Код легије зононлаценталија (Сгиг1;е1р1асеп1;а1инеге), плацента је као прстен савијен нојас, а ту снадају само прави грабљивци или карнарије, који и осим тога изгледају као група за себе због карактеристичног образовања уста и мозга. Ту онет разликујемо: сувоземне грабљивце (Сагшуога) и морске грабл.ивце (РтшресНа). Овамо спада: морско псето, морски медвед, лав, коњ и г. д. аупрве спада: мачка, псето, куна, јазавац, медвед, и многи други. Ова два реда исто се тако односе као конитари и китови. С ноља наравно ни они не личе једно на друго. Али цео нутарњи строј им и развиће јасно доказује, да су они сродници „по крви", и да су се пинипедије само за го толико удалили од карнивора, њихових родитеља, што су се морали изједначивати према воденом животу. Дакле навика на бавлење у води и непрестано пливање, претвори један део сувоземних грабљиваца у водене, а копитаре тако исго у кигове. То нам доказују међу когштарима речни коњи (Шрроро(атиб), међу грабљивцима видре (Гш^га) а још више мопске видре (ЕпћусШз). Трећа и последња легија нлацентала то јвчлегија дископлаценталија (8сћеЉепр1асеп1а1 (ћјеге); ова је легија најмногобројнија а уједно и најважнија; јер у ову легију спада и човек — га он се из ње развио са најнижег ступња! Плацента је у човека така иста као у других, има такав исти облик као мајмуни, иолумајмуни, рукокрили, бубождери, глодари и т. д.; па већ за то не можемо раставити човечији род од осталих дископлаценгалија. Плацента је код свију ових животиња као проста округласта плоча (01зсиз) или колач; код других животиња плацента има други облик. За то што имају 1)ес1с1и -у, тесно су скопчани са зоноплаценталијама, тако да изгледа као да су ове две групе међу собом сродннје од оних група,што немају те кожице (а такве се животиње зову спарзи п лацентали ј е). Легија дископлацентала обично се дели

на пет редова: 1) глодари или роденције (веверице, мишеви, бодл,икаво свињче, зечеви и т. д.); 2) бубождери или инсективори (јеж, кртина; после мишеви и веверице само у овом реду имају врло шиљасту њушку); 3) рукокрилци или хироптери (рукокрилци што једу инсекге — зову се Никтериди, а они што једу плод од воћака — птероцини); 4) четвороруки или Квадрумана (полумајмуни или просимије и прави мајмуни или симије); 5) дворуки или В1тапа (само човек). Од ових пег редова дископлаценгалија, можемо гри реда, глодаре, бубождере и рукокрилце, осгавити непромењена. Али четврти и нети ред не може тако остати. Прво морамо од нравих мајмуна (8шпге) раставити нолумајмуне (РгозЈгшае). Ове носледње животиње врло су знатне и важне. У терцијарном добу живл,аху многобројни родови и врсте полумајмуна, а сада је овај ред заступљен само са неколико живих форама, шго се новукоше у најдивље пределе АФрике и Азије, у Сенегамбију и Мадагаскар, у стражњу Индију и Сунда-острве, па и у овим дивљим пределима, живе као ноћне животиње. Разни родови полу-мајмуна, показују разне прелазне степене к редовима дископлаценталија. Тако уз глодаре стоји прсташ (СМготуз), на Мадагаскару, уз бубождере стоје коболд (Тагзшз) и СНоНспиз, уз рукокрилце стоји Оа1еорЦћесиз (Ре1гНа11егег), а уз праве мајмуне сгоји: Лори (81епорз) Индри (Глсћапотз) и Маки (Еепшг). Због тога и из других узрока нолумајмуне можемо сматрати као последње преостагке какве прастаре, већим дело.м давно изумрле „ирагрупе" из које се развише остала четир реда дископлаценталија. (Та се^прагрупа" морала свесграно разви ги). ПраФорме глодара, бубождера, рукокрилаца и правих мајмуна, можемо у неку руку сматрати као чегир брата, који би у реду полумајмуна имали свој опћи корен —своју мајку. Пошто смо ми раставили полу-мајмуне од правих мајмуна, го изгледа, као да ће се број пет редова дископлаценталија за један умножиги, али ми ћемо овај број опет тиме надокнадити, што ћемо ред људи или дворуких (Вјтапа) спојити са редом правих мајмуна (81гш8е). Као што је већ на гласу инглески зоолог Хукелеј доказао (у псведочанства за положај човечији у природи«), ова два реда не можемо више растављати. Јер и прави мајмуни (Вшпге) имају као и човек с нреда две руке, са сграг две ноге, а то, што су говорили, да мајмун има чегир руке, на и њихове ноге назвали рукама, то је била само анатомска заблуда. Још важнија околност го нам сведочи, да је Хукелеј, најтачније сравњујући све поједине особине људи и мајмуна, дошао до овог резултага: иАнатомске разлике, што човека растављају од највиших мајмуна (гориле и чимпанза), мање су од оних, што растављају највише мајмуне од нижих." И заиста, ма који део на телу ми испитивали и сравњавали, видићемо, да је човек сроднији вишим мајмунима, но ови нижим. Било би дакле неприродно и на силу бога, кад би хтели да у зоолошком систему раставимо човека од правих мајмуна. Добићемо дакле ови пет редова дископлаценталија (пошав од полумајмуна, као „прагрупе"): 1) полумајмуни или просимије; 2) глодари или роденције; 3) бубождери или инсективори; 4) рукокрилци или хироптери; 5) мајмуни или симије (заједно са човеком). Ако се опет на то сетимо, да природни систем није ништа друго до „прастабло" животињско, то ћемо онда доћи до тог закључка, да човек има своје нретке да тражи у мајмунима, даље у полумајмунима између дископлаценталија. Ма да ова чињеница ве-

ћини људи изгледа страшна и одвратна, ипак се о гоме не може више човек сумњати. Шта више, зоологија је у стању да баш овај део човечијег стабла нотпуније и сигурније изради, но многе друге делове. Због тога морамо узети у помоћ систематику реда мајмуна. Одел.ак правих мајмуна има сада два мања одељка; I) код којих је нос пљоснат Р1а(;уггћ1п8е (РћпИпазеп); и 2) код којих је нос узан — Са4аггћ1п8в (8сћта1пазеп). У груну плагирхина спадају сви мајмуни новог света (Америке), као: мајмун-нузавац, мајмун-рикалац, капуцинац, веверичаст мајмун и т. д. Група катархина обухвата све мајмуне старог свега (Азије и Африке) као: репате павијане, морске мачке и витке мајмуне, а пре свега и на гласу Фамилију мајмуна без репа и на човека највише налик, т. ј. антропојида, као: гибон (Ну1оћа1ез) оранг (8а1угиз) у Индији; чимнанз (Роп^о 1го§1ос1у1е8) и горила (Роп^о §оп11а) у тронској Африци. Платирхини у Америци и катирхини у Азији и Африци, у многоме се слажу. Обе груне имају на прстима (на рукама и на ногама) нокте, а не канџе, као у канџаша (Кга11епа{Ге). А с друге се стране у многоме разликују, тако по устма и носу. Код свију мајмуна из старог света носне су шупљине (као и код човека) доле обрнуте, а вертикална носна нреграда, што их раставља, узана је и танка (отуд им и име). А код свију мајмуна са новог света, носна је нреграда широка, и особито доле задебљана, гако да су им носне шупљине горе обрнуге (огуд и њихово име). Мајмуни старог света личе осим тога на човека и по устма; они имају 32 зуба, наиме у свакој вилици (и у горњој и у доњој вилици) но 4 секутића, по 2 очњака и по 10 кутњака. А мајмуни новог света имају 36 зуба, наиме у свакој вилици десно и лево један кутњак више. Ове анатомске разлике очевидно показују, да су се американски мајмуни на своме конгиненту за себе .развили (независећи од мајмуна старог света), ма да ће бити веровагно, да „праотац" американских мајмуна пониче од азијатских, дакле да је нрешао из Азије у Америку. (Свршиће се).

КЊИЖЕВНЕ ПРИПОВЕТКЕ. Скупио ВУК ВРЧЕВИћ. I <Ј|Г-_- иг Поп и грешник. Л --*-ошао некакав сељак уз часни пост ® А а се исповиједа код попа, па /*С изме ^ осталијех грехова каже му, да је уз пост један дан од невоље премрсио, јер ништа поснога није имао за јело. Одговори му поп: Е, мој синко, то је велики гријех, од којега те не могу одријешити без поста, или молитве, или милостиње, па од ово троје бирај, које ти је најлакше; или ако ти се од ово троје чини тешко, има и четврти лијек за опрати се од гријеха, а го, да даш у цркву оку зеитина (уља). Кад чује сељак за уље, не даде попу одуши ги, но одма настави: „Ма попе болан! ако књига гако лудо пише, не буди ти луд, но се дај разлогу; да сам ја имао оку зеитина у кући, чисто знаш, да ја не бих уз часни пост промрсио, колико бих ли од свога меса.«