Србадија

Св. 9.

2. Кад не знаш лијепо лагат, не лажи. Некакав чојек пошао у Млетке за своје иосле, па га стиже у Млецима књига од свог побратима од истог мјеста, у којој га моли, да му донесе, кад се врати, три аршина свите. Овај чојекзанешен млогим својим пословима, заборави купиги ове три аршина свиге, па кад се врати кући, ево му побратима на добродошлицу и да се ш н>име поздрави. Тек шго виђе побратима, у онај час на ум паде му, да је заборавио свигу кугшти, но нема времена да боље лаж измисли, него му рече: Побратиме, знади да нијесам примио твоју књигу, у коју си ми писао, да ти донесем три аршина свите.

3. Манастирски ђак и лијепи ђаволак. Уједноме манастиру био је један игуман и два калуђера, који нијесу могли трпјет ни једнога ђака, који би иоље на женске гледао, ма будући да ни једнога нијесу могли на1ш, који не би гледао, кад би жена млада или ђевојка дошла каквим послом у манастиру. Тако се договоре, те узму једнога ђака од пе —шест година, којега су вазда у манастирску ћелију држали затворена, да не види женску главу. Кад је ови ђак напунио својих 15 година и научио доста добро чнтати и писати, отиде једно јутро с игумном, да се прошета по манастирској шуми, кад виђоше једну младу чобаницу врло лијепу, 1>е на једном камену стоји и чува овце. г Бак упре у њу очима, као да ће је живу прогутати, па упита игумна: „Оче, цркве ти, шта је оно?" — „Оно је, синко мој, ђаволак, на летос га било! не ваља у њега гледат." — „Дај слатки оцо, да онога ђаволка поведемо у манастир, па да га покрстимо." — „Јок — јок! 'Баво у манастиру не може да живи без квара калуђерске душе." — „Елај мој оцо! Видиш како је лијеп они ђаволак, а ако се ти што бојиш од њега и да ће науднти тебе или калуђерима, дајтс је мене, ја узимам вас гријех на моју душу." Виђе игуман што је и како је, и ђе једно друго иогледају, вратисе уманастир говорећи: „0 роде невјерни и развраштени, доко.ље иребуду с вами, доко.ље триљу ви." 4. Владика и проповједник. У једноме манастиру умре игуман, па до неколико дана дође владика, да новога игумана постави. Сваки се од калуђера надао, да ће њега владика заигуманити, и сваки је од њих одио кријући један другога у владичина ђакона, да га моли, е да би владику пресловио, да њега заигумани, обећавајући му млого пара. 'Бакон се нашао врагуљаст, те једноме најлуђему одкалуђера рече: „Шјутра кад буде летурђија, измисли једну добру проповјед, и ако деспот еФендија чује, да си ваљан проповједник, занагоће тебе учинити за манастирског игумана." Калуђер се обесели, и сву ноћ иремисли, каково ће слово говорити, па кад се шјутри дан поче летурђија, и кад би на причасну, изиђе пред дверима да проповиједа, почињући овако: „Проповиједаћу вам Христјани моји, да и ви и свети владика знате кад сам се ја родио, што сам у мом животу претрпио, и колнко има година да сам се покалуђерио." Кад го чује владика, шједе у свом столу, а калуђер више од сахата све једнако приповиједао о свом животу. Летурђијаса сврши, и пођу у ћелију, док они калуђер метанишу пред владиком, пољуби га у руку и рече: »Опрости владико свеги, е сам те данас млого заглушио с мојом проновједи, али сам одвећ понешен за проповјед

е да би народ знао оно што и ја знам." — лНи најмање, одговори владика, ти нијеси мене проглушио, јер право ти рећи, тек што си почео, ја сам одма заспао, и ништа чуо нијесам што си казивао.«

5, За што је Петров пост неједнак? Кад су свети оци у сабору уредили два Христова поста, а једанБогородици, састану се сви апостоли иа реку: „дајте браћо! да и ми саставимо један четврти врховним апостолима Петру и Павлу, право је « Петар им скине капу говорећи: „ Овако вам браћо Фала! али гледајте с начином не прећерајте, но нека је мањи од Христова, а колико гођ ви нађеге да је мунасип, ја ћу пристанут, а и Ристос не ће вам ја мислим но језику ударити." Уговоре, да сваки промисли на свој начин, па да у југро кажу, и да пост потврде. Ево ти их шјутра дан у свануће код Петра на ракију, и Петар их упита: п Хе браћо! што учинисте, казујте?" Један од апостола рече: „Јаговорим 12 дана да је доста." Други: ,,то је пре мало, него ја говорим најмање мјесец дана." — „Много је мјесец, одговори трећи, него ја велим три неђеље доста је.« — „А ја велим, рече четврти, да учинимо најмање пет неђеља." Тако сви редом, и два никад једнако не рекоше, него сваки другојаче. Кад то чу свети Петар, рече им: „Пошто се не могасге сложити, ја бих, да остане мој пост некад колико је један рекао, а некад по колико су сви други рекли, па нека народ пости по својој вољи; а доћиће вршеме да се свијет изопачи, па многи не ће ни божи гњи посг посгити, а камо ли мој." 6. Нова јектенија. Некакав сељак носио своме попу на дар једно јагње, а два је интуше, а то, кад је поп јутрињу служио, па се убоја оставити обоје пред цркву, но собом унесе и пред собом стави чекајући, док се јутрење сврши. Ђак му се примакне, па га упита: коме то носиш? — „Попу, али не дам никоме, но њему у руке." Ђак потрчи, ге сврага од двери весело каже попу. Кад чу поп, обрадује се, и од радости настави следећу јектенију: Поп: „Иаки и иаки миром Госиоду иомолим сја." 'Бак: „Госиоди иомилуј." Поп: 0 ириносјашших иратилија дари, Госиоду иомолим сја. Бак: Подај Госиоди. Поп: 0 воироштајушти јего аште ли всја мње или иному — Госиоду иомолим сја. Ђак: Тебје Госиоди. Поп: Рци јему да ииому не иовјесш шокмо љубјашшој мја — Госиоду иомолим сја. Бак: Амин. У толико јагње заблеји, а народ почне псовати и ћерати сељака из цркве, а поп с двери рече: „Не дирајте га: не алобиви и ираведни ири.љеи.љаху сја мње."

7. Поп погријешио у јеванђеље. У некаквоме селу био је некакав стари поп од оније најпростије шго може Бог дати, па једне неђеље читајући оно јеванђеље у којему пише: „Марто Марто! Печеши сја и молвииш о мнозје службје," па му се неотнце или у незнању омакне те запоје: „Марто Марто! иочеши се" (мјесто иечеши сја.Ј Деси се тај дан у цркви некакав сељак, који се те исте године био оженио, а жени му било име Марта, па промисли, да је то

поп навалице рекао, да га пред народом осмијава, завиче са дно цркве: — „Не мисли се ти попе за моју Марту, њој не треба да се чеше, но нека се чеша твоја попадија код тебе тако стара и ћорава." 8. Стари поп и његов владика. Био је некакав поп, који је једва знао читати, но с натегом, а једва знао и своје име потписати, за то би више пута учитању или појању узео једну ријеч за другу са свим противну оној, те стоји наштампано. Један пут кад је служио летурђију, а десио се у цркви и владика, који је онда обилазио све парохије своје епархије, и деси се они дан еванђелије опште преподобним, па кад наиђе на ријеч: „Человјек њека бје должен зајмодавцу њекојему сто динарија и т. д., не рече: зајмодавцу, но самодавцу." Владика који је близу двери у своме столу био, примјети ову погрјешку, па полако у себи рече да и поп чује: пВала, кад си тако слијеп код оба ока, и тебе би било боље, да се самодавиш, но да тако божје ријечи наопако толкујега." Чује га поп, па настави одмах, као да је натптампано у јеванђелију: „Вјем госиоди јако аз сљеи код очцју јесм, но когда ти мње рукоиоложил јеси, моуи многобројнцја, и ах шоли краснија! иењази, жутија и бјелцја, а не с.љеиија уже били." 9. Поп и његов теФтер. Био је некакав поп у једно село, па нв имао артије да записује ко му је гато дужан, но све записивао у један општи минеј црквени, тако, да га је мало мање но свега био попунио; ђе гођ је било ненаштампано „обшти светитељем", аодманађе записано: „На Милицу од бира три гроша и по." ТЈак помисли, да је то причасна, па почне појати: На Милицу три гроша . . . . а поп истрчи на врата од двери, па му рече: „Пој : радуЈ 'ше сја ираведни. За што ми је Милица иоштеио илашила ономадне, а ја заборавио ирекрижити."

10. Нијееи погодио кам'и да је! Био је један поп немилостива срца, тако, да ни један ђак није могао ш њим живјети ни по године дана. Једне неђеље поп служио летурђију и деси се оно јеванђеље ђе каже: Господи добро нам јест здје бити ит.д. Кад поп дође на овај стих и почне: „Госиоди добро нам јест здЈе бити, сошворим шри сјени: једино тебе, Једино Мојисеу а једино Илцји а ђак полако у себчп „даће ти што и Паштровић попу, а у уо поп сљедује: „једино тебје, једино Моји сеју а једино Илији." (Продужиће се.)

Народне умотворине. Питалице. Скупио их у Херцеговини Вук ВрчевиК. (Продужење.) 131. Питали попа: Али ти јемилија црква алипопадија? — Милијапопадија. — Азашто? За т0 , штоје црква свачија, апопадија само моја. 132. Пнтали су доли-башу: Колико чаша вина може чојек попити ? — Ако је мален ми-