Србадија

208

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и доуку.

јех сипљи до грлина, а ако је велик док ти се задријемл.е. 133. Питали стару ђевојку: Кад се надаш сватовима? — Откад су ми вуци поклали најпрве сватове, други се несреће боје, а трећијема се надам, кад ме туђе руке обуку а четворица понесу. 134. Питала кутња чељад бабу: За што тако милујеш унучад, и ш њима вазда другујеш? — А да с ким ћу ја живјети, по што ви помрете? 135. Питалн су Турчина агу: Што ти је најмрзније, шта ли најмиљије. — Смрт радња, а ракија душа. 136. Питали младожењу: Колико ти има невјести годииа? — Очи су јој и језик здрави, а за зубове рекао бнх, да их није ни половица. 137. Питали Црногорцапри вечери: За шго се не помоли Богу? — Ја му се молим кад нема нншта, а кад има заФалнм му. 138. II итали су коња: Каква је најгора слама? — Бобова. — А ималигореод бобове? — Има, кад су празне јасли. 139. П нтали пјанца : Колико си пута био пјан овога мјесеца? — Једном. — А како то? — Богме од мијене до мијене, од јутра до вечера вазда једнако. 140. Питали Настрадин-оџу: Што желиш жени? — Ако се мисли разбољет, да Бог да да је јазамијеним; а ако буде умират, да Бог да она мене. 141. Г1 итали сељака: Али би волија ти умрнјети, али да ти жена умре? — Ја волија 7 њи укопати, него да једна мене укопа. 142. Питали бабу: Кад ћеш кретат? (т. ј. у гроб). — На моје ноге не мислим за коју годину, а ако ме сватови понесу, то је нешто на силу. 143. Пита ли смрт: Кад си тако зла, за што зле не смичеш него добре? — Кад бих тако радила, не бн било моје браће дели Муја и аге Алије. 144. Питали лењивца: Зашто се тако протежеш и знјехаш? — Јморила ме је лењост. 145. Пнтао чипчија агу: За што нас бијете и глобите? — Тако пише у корану. — А пише ии ђегођ, да вн нама што гоћ поклоните? Јок оно. 146. ГГитао раја силна Турчина: За што ми оте нове онанке? — Видиш болан да су ове моје продрте! па на ове моје, опанке за опанке и без алала нема зарара. 147. Пи тали христијани Херцеговци аге и бегове: За што ви никад ништа не радите и свашта имате? То ми знамо. А доклен ће овако трајати? То ви знате. 148. Питали рају: Колико сн дужан аги ? — Колико гођ он рече. — А кад ћеш му плаћат ? — Кад гођ му на ум нане. 149. П итао чипчија агу, кад му је на конак дошао: Волиш ли ага да закољем јагње али цицваре? — Јазук је да арчиш, јер не ћу ништа осим џигерице од претала јањца. 150. Питао нриморац Херцеговца рају: Кад вам је најгори ага? — Кад оснромаши. •А кад најбољи? — Кад умре. 151. Питали циганина: Што то све пјеваш болан? — Јуче ми је жена умрла. 152. Питао стриц синовца: Зашто од Божића све пјеваш? — Жени ће ме бабо о Ђурђевудне. — Пјевај мој синак! имаћеш кад и плакат. 153. Питао побратим побратима: Ожени ли се? — Хе, хе, одкад. — А имаш ли ђеце? Хај, хај, имам шућур Богујнунану кућу. — А имаш ли ђеци леба? — Ако они гладују, ја сам се наситио и жене и ђеце. 154. Питали Турци оџу: Кад ће оџа кијамет? — Вала турске ми вјере! већ се примакао од како ага не смије од царскога кануна исчибукати влаха. (Продужиће се.)

КЊИЖЕВАН ПРЕГЛЕД.

1. ВОЈЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА. Бојничка штудија С. Грујића б. уиравитеља топоиивнице и артнљер. капетана. У Крагујевцу 1874. — Друштвена штампарија Јнала 8-на. стр. 150. 2. ПРОЈЕКТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВОЈЕНЕ СНАГЕ СРПСКЕ од мајора Чолак-Антића. „Исток« 1875. бр. 31—36. 3. МИСЛИ 0 ВОЈЕНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРБИЈЕ, написао Паја Путник. У Панчеву 1875. штампарија браће Јовановића 8*на. стр. 158. Млађана и још до неки дан сићушна војена књижевност српска као да хоће у један мах да се протегне и да се покаже, да је дорасла да се и на умном попришту покаже у свијетлом оружју. А још је дивније у томе појаву, да се та новија књижевност неврзе око појединијех војничкијех ситница, као челичне бронзе, дуљине ил дебљине пушчаног зрна (ђулета), нит »поредног нереда«, већ попада цјелост војничку, организацију, а у организацији војске налазесе све остале ситнице, као тетици или бурме (ВсћгаиБеп) какве машине. Ако и јест то лијеп појав, да се је почело српски о војенијем стварима писати, а оно је опет велика жалост, да су сви писци сложни, да организација војена у кнежевини Србији бар није онакова, какова би требала да одговори са свијем позиву Србије. Сва три се писца слажу у то.ме, да Србија мора — и то што скорије, да преустроји своју војену организацију. Сва три су списатеља врсни родољуби српски, јер да то нијесу, не би марили ни утакнути пера у мастило; — инднФерентни се слугададе турати било како му драго, родољуб жели, да се војена снага земље што боље употреби и „не харчи". Сва три писца снују своје предлоге на Финанцијално стање или да боље речем, на данашње државне приходе кнежевине Србије. Г.г. Грујић и Чолак - Антић слажу се у својим предлозима у много којечем, те се могу њихови предлози само као варијације једног истог предлога смаграти, и ја Ку их у овој расправи само у толико разлучивати, у колико се један од другог знатно разликују. Г. Путник побија с малом изнимком ГрујиКа назоре, те Ку мораги скоро код сваке тачке успоредити њега с ГрујиКем. При том јекњигаПутникова писана и за невојнички свијет, а у њој су толики цитати и толики српски жар, да се чини скоро гријота дирати у икоје слово, али баш то изискује веКу спутност у претресу, да не дирнем у зрно бисерово, а овамо да не оставим међу бисером свјетлуцајуКу рб стакла; осим тога се Путник упушта у претрес правила за вјежбање војске и располагање с њом у боју. Ја Ку, претрасујуК' најважније тачке обадвијух књига, успоређивати назоре једног г. писца с другим, а на концу сваке тачке Ку придодати, што ја и за што тако о томе мислим; неКу се много позивати ни наовога, ни наонога, него Кугледа ги даме и „невојници" разумију, а војници који ме разумију, лако Ке свој суд изреКи, без да цитујем Богуславског, Шерера, Диверноа ил кога му драго. ШеКер је сладак а пелен горак, то вјерује свак ко га је окусио, без да му се доказује из природословија, па тако Ку и ја гледати, да окуси и онај који није досад — овога смока, па да одмах зна на чем је. 0 г. Путника назорима, за битку или бој, проговориКу са свијем на свршетку.

ГрујиК почиње са историјскијем развитком војенијех установа од најстаријих народа до данашњег дана. Путник не дира у прошлост старинску и с правом, али чини се да је имао предочима ријеч славног организатора Карно (СагпоО који је рекао: „сви ратоборни Французи у војску, а они, што нијесу способни у борце, сви у раднице и творнице војене, сва Француска мора бити војени око." ГрујнК покреКе велику српску војску, а Путниц диже и куку и мотику у војску. Што ГрујиК пише, да је борба неизбјежима и у друштву и међу народима, док народи не стигну далекој мети свеоаштег мира — и за то да је нужна војена снага, не Ку да у велико претресам, јер ко је гођ проучио повјестницу свијега и природословије, тај зна, даДе борбе на свијету бити, док су гођ ова данашња створења на њему, јер са овијем створењма Ке и њихове страсти и тежње увјекживити. И Путник одговара ГрујиКу са свијем добро: „да Ке, док настане овакови ареоиак ђекојег и ђекојег народа несташи; ко дакле хоће да живи и то вријеме, ако Ке га икада бити—дочека, тај нека се наоружа од иете до зуба. и Ја ове ријечи потписујем без примједбе. ГрујиК удара справом на с*не наивне натријоте српске, који мисле, да Ке се „без боја> и без крви", дипломатскијем путом ослободити ХришКани у Турској, и да Ке Србија добити Босну и Ерцеговину као чпешкиш" на тањиру, па завршује: што је сабљом отето, само се сабљом повратити може. Путник мисли на против томе, да је добијање Босне без крви могуИе на основу споразумљења и савеза с Турском самом и непосредно, наводеКн, да и сами Турци знаду, да им је „ејалет Босна« пасива у газдинству државном, па вели: да не може биги, да нема међу Турцима увиђавннјех државника и војника, који на то не би и сами помншљали. Ја вјерујем, да има и Турака који увиђају, да бн боље по њих било, да оне „Финансијално пасивне" српске земље Србији уступе и да на тај начин с геку у српском народу пријатеља, а уједно да метну меКу се и међу Јевропу бар на сувој међн другу краљевину; али опет јако двојим, да Ке од тога пазара икад ишто бити, једно зато, јер, ако јеБосна држави Турској и пасивна, а она то није везирима, муташериФима и кајмакамима османлијскијем, а ни еиискоиима Фанариј отскиј ем ; а друго, мисле Турци да вратимо Србма српско, морали би и Грцима грчко и Бугарима бугарско, па шта је онда у Јевропи иМалој Азији турско? Путник до душе вели, треба се на челу силне војске с Турском о Босни погађати. Дао Бог, да се погодимо без крви, али ја бар не вјерујем. ГрујиК хоће да је сваки сиособни Србин не само обвезан, но да и ираво има, своју војничку дужност лично извршавати; нити може бити откуиа, нити коцкања. Путник се слаже с ГрујиКем, али у погледу на „сиособнос^ " или „недостаточност " мисли, да је осим бога.ља свак способан ил' за активну војску, ил' за земаљску обрану. Ја и овђе морам уз Пу гника стати, јер знам из искуства, какови се „швиндл" по Јевропи дела са „недосшаточнијем", а знам и то, да је осим „богаља" свак способан: ил' у радници ил' у болници служити, ил' иза бедема пуцати. Путник би и исте слијеице иовео у војску да јуначкијем пјесмама ободравају дух војнички; ја мислим, да можемо слијепце оставити, јер Срби особито кад се пође на Турке, ваљда не Ке требати такове стимулације, него Ке се трсити, да и од њих слијепци пјесме спјевају. И осим тога има међу војницима увјек пјевача, који знаду по неколико јуначкијех пјесама.