Србадија

210

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 9.

законом, што је у горњој Крајини до 1348. добровољни обичај био? Ко без узрока од те школе изостане, да се казни глобом, а глоба да иде на опћинске цјели. Сваке год. у јесен имао би мајор, коме срез припада, строге исгште држати и службено реФерисати о успјеху. Кад већ у Италији у свакој опћини нодижу стрељане, за што се не би у Србији могло нешто урадити, да се народ привикне војничењу. А нека ми нико не замјери што кажем, да је го нарочиго за варошице и вароши срнске потребно, јер ту има доста свијета, који се је —на жалост свијух Срба — оружију одвикао! Оваковијем би се вјежбањем добијали у двадесетој години момци у војску, који би за најкраће вријеме и без великијех државнијех трошкова могли се уврстити у редове изображенијех војника. Начин и трајање учења, подјела војске на клаее. Грујић; Тај би се начин састојао у редовном војничком учењу у војничкој школи свију двајесг-годишњака — а течај би наше војничке школе од 4 мјесеца био довољан. (Чолак-Антић нредлаже течај од 15 мјесеци). Према овом року имала би се и правила упросгати. — Учење би отпочело 1. Априла а свршило 1. Августа, За то време морала би се проћи рекрутска школа и тактично вјежбање с маневром у бригади завршити. Овако изучени војници проводе се затим у војску I. класе, која се ради повторавања егзерцира, пуцања, логоровања или маневра скупља сваке године под јесен на 8 дана. Ради већих маневра — за вјежбање — наророчито виших команданата — бивају сваке друге године скупови у кругу дивизија на 10 — 14 дана. У праву (? ваљда прву) војску спадају сви српски грађани, способни за војничку службу, од навршене 20 до навршене 34 (ваљда 35 ?) године. По свршетку 15-то годишње службе у I. класи војници се преводе ка 10 години у II. кл. (од 35 до 45 г.) у овој класи војници излазе сваке године у Марту на 1 дан у четне зборове ради смотре (Соп1;го1е) и гађања у нишан, а сваке друге године на 4 дана у јесен ради тактичног вјежбањау баталионима поред војске I. кл. — Посље 45 год. војници II. кл. преводе се у резерву, у којој остају опет 10 год. т. ј. до навршетка 55 год. За вријеме службе у резерви скупљају се ти војници сваке год. у јесен на један дан ради смогре и гађање у нишан. Путник: Настава да траје 2 ил 4 мјесеца. За двомјесечни течај предлаже оваки поступак: 5 дана удружинској (водовој), 10 дана у сотњој (четној), 15 — 16 дана у четној (баталионској) а 30 дана у потполковној (бригадној) школи, и то од 1. авг. до 1. окт. запјешаднју; коњаници и топџије се морају годину дана вјежбати. За прва два мјесеца дана живи сваки војник о свом трошку; држава плаћа само оне, који су надничари, безкућници и „голи синови". Сви новаци имају се скупити у сталаћ у око (Ба§ег) или бар около сталаће смјестити на 2—ЗО миље, ту би се имале начинитн 368 стрељана и за сваку дружину (вод) један прибор за борење с бајоиетом (Гесћ1;аррага!:). Вјежбање траје сваки дан од 4 сахата у јутру тактично с малим одмором до 'ДП; од 7Д1 до 2 с. одмор и гоговлење ручка, од 2—7 вјежбање у гаћању и борењу, дакле 12 сахата на дан! Путник дјели пјешадију на а) одабрану тешку (гранатире) б) тешку (линијашку) и в) лаку (ТЧгаШеигз) а из ове посљедне вади опет г) стријелце као ЕН^еЛлгаШеигз. Тако исто и коњицу у а) тешку (оклопнике) линијашку (конл>анике) и лаку (ваљда хусаре?)

Одабранатешка ајешадија учи се само у „смакнутом строју" (§;езсћ1о8зепе Ог<1пип&); Тешка ијешадија тактично 3 сахата у стрељачком строју; Лака ијешадија само 1 сахат у смакнутом, а остало устрељачком строју (Т1ггаП1етеп(;). Гимнасшика ошиада а при том теоретично о пушци, о ратном закону и т.д. иопијонирској служби. Други мјесец —потполковна школа — био би свагдањи маневар свеликијем маршовима у накрст по свој земљи, да се привикну војници на околисање и на маршове. Овако изучени војници долазе у I. класу и оетају у њој 12—13 год. повторавајуКи сваке год 14 дана. Друга класа обухваКа војннка од 33 до 59 год. Ови се скупљају сваке године на један два дана ради смотре. Војници од 50 — 60 год. и момци исиод 20 год. за опсаду у земљи. Ја имам овђе примјетити: 1. Настава да траје 4 мјесеца. 2. Држава да даје плаКу војницима, а не да живу о своме трошку. Што Путник рачуни, да је тај трошак за појединог мали, то несвједочи, да није тежи за сељака из голубинске планине, него за трговцабиоградског, илгазду из Мачве. Евоза што подједнако плаКање пореза и подједнако натоваривање трошкова на богатије и сиромашније и подупире оне несреКне идеје комунистичне, које би Србија требала да у клице искорјени. Нека сваки свој прирез за војску плаКа по правди и по могуКности у касу, а из касе нека се даје војницима плаКа. Да војнициживу о свомруву и о свом круву, онда би неки јео само сувог крува, неки незачињена граха, а неки би се частио сваком ђаконијом. Е го зависти у војсци, ђе је баш не треба. Једнака браКа, једнака капа, а боме и једнака храна. 3. Сакупљање свију — преко 13000 новака у окб на једномјесто, немогуКно је из Финансијалнијех узрока; момци не могу два мјесеца нарочито у јесени, лежати нод ведрнјем небом (особито тако млади) а да се не изроди колера, грижа и разне друге болести, а није ни у рату баш двомјесечно околисање нормално. На путу до Цариграда има доста мјеста ђе војска може бар од 8 до 8 дана склонити главу под кров, а при гом се радо у прољеКе ил у љету почимљуратови, Аколи би се пак морали у околу правити шатори од дасака, онда је то скупа ствар. У сваком се округу лако нађе стрељана, али толико стрељања је тешко начинити. У Бечу има једна сшрељана за читав гарнизон (13 14000 мом.) али се и пуца на њој и зими и љети док сваки момак обреди својијех 110 вишека. 4. Подјела пјешадије на одабрану шешку, шешку и лаку, а коњице на тешку линијашку и лаку плеоназмус је, кога су признали сви такгичари Јевропе и Америке. Да се ова диоба налази јошу старијим војскама, то је од наваде. Алибаш из најновијих рагова научисмо, да и гранатири иду у стрељачки низ а и гираљери јуришају, а коњици мора ђе кад да одсједне па да се пјешице из пушакабори, била лака била тешка. Ово дијељење замрсује и отешчава располагање с појединијем батаљонма у битци; јер војвода не може гранатира слати у стрељачки низ, а не може с тираљерима у смакнутом строју да јури. Путник има особите назоре о битци, па заго овако предлаже. Ја Ку се на ову тему на свршегку још потање вратити, јер мислимда Ке ме читатељ боље разумјети кад му разложим како се данас бојеви започињу и свршавају. 5. ПутникодбацујуК гимнастикупоказује, да је сам не разумије, јер да ју разумије, морао би знати, да се гимнастиком челичи тјело, ау челичну тјелује јуначки дух. Ја се не позивам

радо на којекога, али овђе се морам баш позвати на Нијемца Јана, који је гимнастику старијех Грка и Римљана препорођену у народ увео истијем Нијемце препородио. Азар војник, који се мора вераши преко најстрмијих литица, иењаши јели на кичицу да извиди непријатеља, мосшиши прекорјеке наузаној клади, скакаши преко широкијех јендека, шрчаши по више минута, зар тај да не треба гимнастике? Ко је гођ мотрио новије васпитавање војничко по Јевропи, и није у предрасуде ни шовинизам скован, тај је морао виђети напредак у наставибаш од кад је реална гимнастика уведена. А да се оруКи и копајуКи на селу, нити радеКи занат по варошима не изображава гимнастична и војиику потребита вјештина, то зна сваки изучени „новак". 6. И назори Пугникови о борењу бајонетом су баш наопаки, јер тој науци приписује важност, које нити је у боју имала, нити Ке имати, све једно, као што борења са сабљом нема, од кад „пушка уби Краљевића Марка. 1- Сам г. писац каже, да у боју не дође до бодења, па опет губи вријеме с грађењем пластрона, рукавица и с којекаквијем кочичкинијем шепртљаријама! Ја не велим, да је борење с бајонетом са свијем нзлишно, али га сматрам као „аррепсНх" гимнастике и више нишша, јер се с њиме и не ће ништа више да постигне, него челичење мишица и лакоКа скокова. 7. Слажем се с г. Путником у томе, да се пјешадија — али и коњица — учи пијонијерском послу и да сваки војник добије лопату ( ашов је маџарска ријеч). Линеманове су са свијем способне, само би гребало у свакој сотњи (чети) још бар два шрнокоаа (Кгатреп) и једну сикиру. 8. Чему „ сраски " нож, кад је веК бајунета тај истовјетни нож? Ачемумала пушка код озаднице? Ја сам видио граничаре, ђе су носили уз царску шару н свој пусат, али су у осудном часу имали опет више вјере у царској. Па нека понесе 100,000 војника 100,000 таковијек пушака, свака од другог калибера, ко Ке им надавати муниције за сваку? 9. Путник иште за вјежбање у нишану бар 100, а ГрујиК 50—60 вишека; ја не само да се не слажем с ГрујиКем него велим, да би се морало и преко стотине давати. УАустрији попуца сваке године сваки војник по 110 а стрјелци по 130 вишека. Ја не Ку реКи, да аустријској инструкцији за пуцање на нишан нема мане — ја Ку их на посљетку сам у колико су ми нознате набројити — али је аустријско садашње пуцање у нишан стекло велики глас по Јевропи и сваке се године виђа у Бруку ОФицира од свију војенијех држава, ђе помно нраге начин инструкције у стрељачкој школи. Величина српеке војеке. ГрујиК од 13.400 двајестгодишњака мушкараца одбија 33 % као „неспособне" и „недостаточне;" остаје му годишњи контингенат 8000 м. По томе би кључу рачунајуК 15 год. нојасова на I., 10 на II. класу, а 10 на резерву, имала Србија: а) уређене војске. 1. редовне (активне I. кл.) • - 102.910 м. 2. резерве (II. кл.) 46.840 м. 3. за посаду 36.770 м. скупа 186.520 м. б) неуређене војске. 1. Депо (момци испод 20 год.) • 28.610 м. 2. у посљедњи призив (од 55 до 59 год.) • ■ • • 14.620 м. скупа 43.230 м. Свега 229.750 м. А у случају да непријатељ продре у земљу, моглаби Србија кренути на ноге 250.000