Србадија

212

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св, 9,

вода Мирко са својом војском на Цетиње, а . 1ука ВукаловиК удари са својом дружином низ Коријениће и све попали до воде 'Гребишњице, да се не би 'Гурци опег ту населилн. За гим се .1ука братски растане са херцеговачким главарима, и сваки оде на евоју страиу, да се спреми за даље ратовање с Турцима; но лукава дипломација умеша се, те се ствар окрене са свим друкчије, и посљедице боја на Граховцу не беху ни близу онакове, какве су требале и могле да буду. Лука ВукаловиК живео је после тога на Цетињу, и тек у Фебруару 1861. дође са Цетиња на Зуице, кад је чуо, да су се 'Гурци опет настанили у Суторини, и оградили кулу. После великог напора и опасности освоји Лука кулу, и очисти Су горииу од Турака, а за гим удари на Дервиш-пашу, којисасвојом војском у гече, но Лука га је гонио све до града Требиња. (Сврћише се.)

Др. Фрања Палацкн. (В. лик на стр. 205.) 0 чешком народу могло се пре сто година с пуним правом сумњатн, да он икакве будућносги има. И искрени родо.вуби оног доба, као Добровски (р. 1753, | 1829), отац словенске Филологије, изгубили су били већ сваку наду; мислило се, да Не скорим доћи време, кад ће се чешки језик спомињати међу мртвима језицима и да Чехе онака иста судбина очекује, каква је ностигла Словене у садашњој Пруској. Битка на белој гори 1620. била је почетак све несреће за Чешку. Интелигенција је морала тражити прибежишта код браће Словака и Пољака, у Не.мачкој, па и у далекој Холандији и Енглеској. Језуите су живо и иеуморно радиле, да покаголиче народ и да му унипгге књижевност; где им је год каква старијз чешка књи!га до руку дошла, одмах су је конФисковали, или у вагру бацили. Чешки језик се изгубио био из градова и из јавног живота, и живео је само у сиромашким сеоским колебама. Да, човек по градском начину обучен, стидео се на улици говорити чешки. Но чешки народ, нротив сваког очекивања, ипак није пропао. Са нодизањем књижевности започео је и народни препорођај, који је тако силно напредовао, да је народ после 80 година много већма умно развијен био, него икада пре гога. Један од првих бораца за препорођај чешког народа и иокретач свести народне јесте славни научењак Др. Фрања Палацки, кога је име и у књижевном и политичном свету познато но целој Европн. Палацкн се родио 14. јуна 1798.г.у селу Годславици у Моравској. Огац му беше учитељ. У месту његовог рођења одржала се, у пркос свим крвавим реФормацијама, вера „чешке браће". Сгановници су закопали своје књиге у једној шуми, где су се при ноћним састанцима у старој вери снажили. Кад је патенгом толеранције, издан од цара ЈоснФа II., престало време патње, напустише наметнути им католицизам и пређоше у протестантску веру. Године 1809. пошље Палацкога његов огац у Тренчин у гамошњи алумнеум. У школи се, осим неколико залогаја латннског, није могло ништа научити. Важније је било, да је један ондашњи грађанин, ватрен родољуб, са чешким књигама и новинама, које су тада у Прагу почеле излазити, у дечка усадио клицу његовог даљег умног развитка. Од 1812—1817 бавио се Палацки у Пожуну на тамошњем евангелском лицеју. Ту је марл ,иво учио занадне језике, Францески нн-

глески, талијански и шпањолски. Српски ђаци, с којима се у Пожуну упознао, помагаху му при чи гању срнских, руских и старословенских књига. Онда стуни Налацки у кореспонденцију са Павлом Јос. ШаФариком, који се баш у Јени бавио, а то пријатељство се још више утврди, кад сеШаФарик 1817. повраги из Немачке у Пожун. Године 1818. издадоше скупа ,, Иочетке чешке иојезкје." Ове иесме су силом мисли и лепотом језика све, што је дотле начешкој појезнји рађено било, далеко надмашиле. Утисак ове књижице беше огроман. Очи свих родољуба обрагише се на ова два младића, који су за кратко време постали првом диком чешког народа. Године 1817—1823 ировео је Палацки као васпитач код неколико мађарских породица, и као такав дође 1820. са својимпитомцима у Беч, где се упозна са Добровским, Копитаром и другима. Историја му је била најмилнја студија; покрај историје се занимао у младости још и са естетиком и уметничком критиком. Године 1823. огиде Палацки у Праг, да две година с гудира изворе за историју хуситског доба. Али му се план са свим цромене; од свих натрнота, на челу им гадашњи проФесор Јунгман, срдачно прнмљен, осгаде за свагда у Прагу. Особиго љубазно био је примљен код грофова Штернберга, браће Фрање и Каспара, који су гада важили као једни од најобразованијнх и најученијих људи у њиховој отаџбини. Они су у свим патриотичним предузећима по највећма учествовали и поглавиго њиховим заузимањем основао се 1818. прашки народнн музеј. 1827. године почела се издавати два часописа чешког музеја, један немачки и један чешки. Палацки, као уредник оба листа, мостаде посредник чигавог књижевног живога у Чешкој. Немачки часопис заспао је већ у чегвртој години, ма да је и самГеге у једном берлинском листу врло похвално о њему говорио, спомињући при томе и Палацкога, „с!еззеа ГогзсћепЉг БЧе133 шк! зсћагГег ВНск <1аз §-гбзз4е 1јо Б ^епНеиеп" (чија вредноћа у испитивању н ошгрн иоглед највећу хвалу заслужују). Чешки часоиис иагријарха чешке журналистике још и данас је жив и здрав, као први заступник научног рада код Чеха. Као уредник нагшсао је Палацки самЗЗчланка, дочим су га у иочетку скоро сви сурадници напустили, јер је он затворио врата свога листа свакој несмисленој препирци о правопису и језику, о чему се онда и у Чешкој љути раг водио. Иеђу овим његовим чланцима знаменита ја расправа о законику цара СгеФана Душана, сравњена са сгарим земаљским уредбама у Чешкој (превео \1. Поновић у Гласнику II.) Годнне 1829. издао је Палацки старе летописе чешке, 1830. оцену нзвора чешке историје, 1833. живот Добровскога. Као признање за те исторнјске радове, наименовао је чешки сабор 1831 Палацкога за земаљског исгориограФа са плаћом од 1000 Форинага и с налогом, да напише опширну и кригичну историју народа чешкога. Кроз 40 година радио је Палацки на том делу. Три пут је путовао у Италнју да проучи тамошње архнве; прегресао је и све чешке и немачке архиве. Тешко је било писаги исгорнју под тадашњим апсолутизмом, велнке је борбе имао са бечком цензуром. Године 1867. дошао је до здружења Чешке саАустрнјом. (1526). Новије време описаће млађи историци, шегови ученици. Палацкова чешка нсторија (10 свезака) нрипозната је не само од Словена, него и од Францеза и других западних народа (осни Немаца) као класично дело. Она спаја савршеносг Форме, која се одликује елеганцијом језика н бистрином описивања, са гемељношћу садржине.

Осим своје историје издао је Палацки на јавност изворе нсторије нод насловом: „Архив чешки"', скуп од многосвезака свакојаких исирава закона и г. д. Године 1848. издао је тачан топограФски опнс чешке краљевине. Међу тим дошао је и П. Ј. ШаФарик из Новог Сада у Праг. С њиме је издао Палацки 1840. знаменигу књигу најстаријих споменика чешке литературе. Дође година 1848. До сад јебилоу Чешкој само књнжевног живота; сад се иојави и политични. Палацкн на скоро постаде глава народне сгранке. 10. аирила добије позив, да дође на немачки сабор у ФранкФург. Но он одмах одговори писмом, које је на све стране огромну буну учинило. У том писму рекао је, да он као Чех и Словен не сматра Немачку за своју домовнну, да чешки народ није никад био подложаи немачком царсгву, него само чешки владаоци, да се Аустрија не сме срушнти, јер је потребна за заштиту разних народа, који би сами по себи одвећ слаби били. Познате су његове речи: „да нема Аустрије, морали би је створити.« Са овим писмом почело се славити његово име код свих словенских народа, а Чеси се све више и више свестили у политичном погледу. Али немачко нопинарство је у толико већма нападало на Палацкога, и може се казати, да нема грдње, нема потворе, нема лажи, коју не би немачке, а иа иосе бечке новине бацале на храброг заштитника чешког народа; ова се мржња тако укоренила, да ти листови данас не могу ни нме Палацково споменути без гадних речн. Месеца јуна 1848. скупилису се и у Прагу засгунници свих Словена ауетријских, да се сноразуму о заштиги Словена против опасне власги Немаца и Маџара, и да се договоре о обрани и устројству Аусгрије. Но о Духовима букне буна у Прагу; помоћу неких Чеха и Пољака, који су ватренији били него што бн гребало, нодигоше је бечки и маџарски емисари, да уклоне погибељ, која је немачком и мађарском покрету прегила здружењем Словена. Ва мало дана војска угуши буну. Словенски конгрес се разбегне, а чешки сабор, који се баш требао онда скупити, не састане се; го беше велика несрећа, јер се онда положај Чешке могао мирно уре\ити и гим избећи двадесе гседмогодишњу борбу за право, која и дан данас још није свршена. На бечком сабору 1848. био је Палацки глава правне странке. 6 окгобра букне буна у Вечу. Палацки је само случајно избегао са живом главом, јер је баш у то доба имао кратак отпуст и бно је у Прагу, иначе би тешко изнео главе. Други чешки посланици с тешком муком нзбегоше највећу опасност. После освојења Беча састао се Палацки са Јелачићем, као што је онда слога између јужннх Словена и Чеха у опште веома лепа била. Кад се сабор онет скупио у Кромјежиру (Кгептег) у Моравској, радио је Палацки опет неуморно, док не обрати влада сву своју иажњу на освојење врховне власти у Немачкој, ге 4. марта 1849. сабор распусти. Дође време апсолутизма, централизма и германизацији. У Прагу буде проглашено опсадно стање. Палацки изда у децембру на јавносг један чланак о „централизацији н равноправности народности у Аустрији", у ком је предлагао Федеративну унраву по извесним етнограФским групама; тога је скоро довело нред рагни суд. Сад настуни жалосно време, према ком је н апсолутизам пре 1848. г. био рај. Гонење се окренуло особито против учених друшгава, нротив књижевноети и јавне штампе. Све чешке новине буду угушене. Палацкиее иод таким околносгнма по-