Србадија

Св. 9.

213

вуче натраг и посвеги се свом историјском Д ел УНово доба започе са октобарском дипломом од 1866. Палацки и његов зет др. Ригер постану вође чешког народа. Хиљаде чешкнх места дадоше им почасно грађанско право. Године 1865. изиђе Палацкова „идеја аустријске државе", где је такођер извео свој план о Федералистичном преустројству Ау-

после је издао Палацки (1875.) једну иосланицу „о раздору у чешком народу«, чему је дала повода позната борба између старих и младих, због које је за сад полнтични положај чешког народа, као што се надамо, за кратко време ослабљен. 'Га посланица опомиње на слогу и издржање у започетој борби. Палацки, ма да има веК 77 година, ипак

гледа својим очима и да види свитање сретнијих и мирнијих дана Чешке.

На ше слике. (В. слике на стр. 197. 200. 201. 209. и 213.) Због малог простора не можемо овом приликом опширннје о нашнм сликама говорити. Слика на стр. 197. представља нам кра-

На Косову. Слика Ђорђа КрсшиКа.

стрије, али на основу историјских права. Њ егов поход москавске етнограФске изложбе проузрокова ужасну буру у немачком новинарству; они су уПалацком гледали најгорег нанслависту, а за то и непријатеља људске слободе и европске образованости, — Године 1872. издао је Палацки своје мање историчне, естетичне, критичке и политичне списе у три свеске под насловом лРадхост." Епилог к гом делу (»Достор"), у ком се говори о одношају Словена у опште, а Чеха на посе према Немачкој, Аустро-Угарској и Русији, произвео је огромну сензацију. Нај-

је још крепак човек, пријатан у друштву н неуморим у сво.м послу. Ни у полигично најбурним временима није он напустио свој научни рад; многе су расправе од њега изишле. Он је био много година председник чешког ученог друштва. Његове последње године посветно је допунењу и прерађивању његовог историчног дела; историја хуситског доба, његова најмилија партија, већ је нзишла у новом самршеном облику. Политични и књижевни развитак чешког народа у нашем столећу, скопчан је са животом Палацковим. Нека да Вог, да даљи напредак још дуго

сан аредео из крконошких брда. — У Далмацији је народна нашњаврло разнолика, и скоро свако село има своју особиту мушку и женску ношњу. Слика на стр. 200. представља нам женску ношњу у Рисњу, а слика на стр. 201. иандура из Книна. — Курсалон у бечком варошком вршу (слика на стр. 209.) снада међу најлепше зграде подигнуте у лепом талијанском ренесанс-стилу. — Слика Ђорђа КрстиКа „На Косову", од когасмо у прошлој свесци донели ,, Гуслара на иушу у цркву", предстаља нам косовку девојку, како ју је млади академичар замнслио.