Србадија

194

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и лоуку.

Св. 9.

себе плаћа, али му тако додаје, да сви могу приметити, шта Ђока ради. Гавра се само смеши; њему је све једно, ил овако ил онако, кад је само од доброг пријатеља. Но кад ГлађеновиН Гаври плаћа, мора и Гавра у другом смислу нешто жргвовати, мора допустити, да се ГлађановиК с њим о докторији дишпута. Глађеновић је био, што се тиче његове системе у лечењу, прави „Флуридиста", то јест, доказивао је, да свака болест произлази од влаге, „рђави соФтова", особито „од крви.« Та „крв" му је страшно напунила главу. Кад каквом болеснику пусте крв, он погледи, па тек ученим лицем рекне: ппронтик", „крв је пронгик"; то толико значи, да би човек за два мин;ута умрво, да му нису крв пустили. У том је ГлађеновиК дотле дотерао, да је не једаред у дишпуту рекао: редак је поштен човек, који није крв пустио. У таком дишпугу би се Гавра насмешио; но тешко њему, ако не попусти. јер онда нема код ГлађеновиКа кредита. За то Гавра, кад је баш морао имаги новаца, а он ГлађеновнКу мало понусти, а Глађеновић опет њему но могуКству учини. ГлађеновиКје на тај начин имао добру пшолу, јер у дишпуту се учио, без да треба читати. На онда, где су друга докгорска друштва! Особито, кад је био у друшгву, где је какав доктор, ког држе за „доброг", гледи му ГлађеновиК у зеницу, слуша га, ни једна речица не ироиада; а кад му такав пружи руку и притисне, а он онда као са неким магнетизмом увлачи у себе медицину, то јест ту науку. Кад Гавра већ увелику нужду дође, а он тражи ГлађеновиКа, па започне с њим разговор, даје му за право, шта више, даје се и саве говати, па онда га поглади и креди г је отворен. Но то Ке он тек у великој нужди чинити, кад би веК више дана гладовао. Гавра да је хтео, могао је себи и олакшати, да је живео на једној менажерији са какво.м бабицом, „курзисгкињом", као ГлађеновнК са Шпицедерком; ал то Гавра ннје хтео, ире је волео каткад и гладовати. До душе у томе није ни иу|а<> снособности као ГлађеновиК. ј'-р је наш Ђока ГлађеновиК, док је са Шпицедерком менажирао, тако куКеван био, да се за време, док Ш иицедерка као ку[>зисткиња иде на универзи гет да учи, зак .1 »уча, на кува ручак или вечеру, а Шпицедерка тек до1>е на готово. Слушкињу нису држали. Гавра се не би на то приволео ни за сто Шпицедерака. III та внше, Гавра до сад још није ни зал.уб.вен. Син господара Максе и госпоКе Феме, брат Емилије, такав дечко, па нити кога л.у би, нит' воле. Но што је најгоре, сви су држали, да је свему томе узрок, шго је „лумн", „бекрија", „карташ." Тако је код њега изгледало, да су га морали држаги за таквог; но изгледу бар, ал ко види унуграшњост. Гавра је каткаД и по осам дана бно у великој иужди: изгуби, заложн и оиет изгуби. Каткад се у>јогуни, па Ке све парче по парче продавати, само да се карга. Но кагкад му и среКа нослужи. Кад добије приличну своту, а он оде у какву биртију са свим на страни, нрави рачуи од кад гладује, да донети прво јело, па еам себи ка:ке: ово је Гавро за понедел .ак што сн гладовао; опвт друго јело: ово је Гавро за среду, треКе за че гвртак , четврто за негак. Онда искупн н |јнужннје заложене ствари, па онет пик на ново. Оцу, од како је био код њега у Пештн, није ннкад нисао; а н на што, мислио се, кад зна да не ради но очиној вол.и, н иначе му

нарав не допушта. Код њега је начело живота: пили — или." Кад види на ирнмер каквог свршеног медицинара, ригорозанта, или веК расправу „дисертацију" предаје, а он још није управо ни иочео, онда му се стегне срце; особито кад види познагог земљака, иначе слабијег талента од њега, а он тако заостао! Покрај таких тежња, у таком положају није ни чудо, што није био такав „галантом", као ГлађеновиК. Вербери, субјекти радо су били с. њим и по могуКству му помагали у нужди; но он никад није нн једном казао да је у нужди, у толико мање, што та нужда не траје дуго, пет шест дана, па се среКа опет окрене и препаКено накиади. Ако му отац преко ГлађеновиКа пгго пошље, то брзо плане, канда није ни било; дан два, види га човек мало уредније, а пет дана опет горе; но књига је увек набављао ма од куд. Само да му је још једаред доКи до мало више новаца, па да положи латинске школе, што му још Фале, и да може започети медицински курз, онда би му се душа смирила, јер још у детињству се зарекао: жив или мргав, ал доктор мора бити. Л»уба ВиноквашиК је био са свим друкчије нарави; он је са.м са собом, па и са целим светом задовољан. Субјекг но ноти, па наравно и швалер по ноти, јер субјект и швалер то је све једно. ВиноквашиК не Ке да буде ни докгор ни магисгер, он Ке до века да остане бербер, само хоКе још света да проба. Чуди се, како се Гавра напустио; шта је он био према Гаври, као шегрт код господара Максе! морао је Гаври чизме чистити. Сад «Љуба има хаљина ваздан, а Гавра иде каткад као вандрокаш, диви му се и рекао би не једаред: ко би то некад могао помислити, да Ке ВиноквашиК бити бол>и од Гавре, господар Максиног сина! јер наравно, у таком стању, држао се веК за бољег него ш го је Гавра, а ГлађеновнК за још бољег. И ВиноквашиК је држао Гавру за изгубљеног. Гавра је за све то знао, ал још се није плашио такопих духова. Његов дух није се дао са којекаквнм сујетним тричаријама оборити. Ал за то Гав;>а, кад проФесор Валаша оперира, увек је ту и веК би имао воље и одважности, при ма каквој тешкој оиерацији помагати, „аеисгирати", усудио би се и сам „ампутирати", сеКи руку или ногу. При таким операцијама остао би и гладан, и цеодан би се с ти.ме бавио. Да добије диилому, с места би био ваљан кирург, ал он мора јога учити. ГлађеновиК би задопол.ан бно, да толико зна, ал он је гу Гавру усподобио крави, која копне и превали млеко. Гавра се мисли, који хоКе млека, нека и кабл.ицу добро држи. Гавра ш го је и с поља ноказивао, сваког је уверило, да би могло што од њега бити; ал у његову унутарњу важност ннје још нико нроникнуо. Не једаред, док се ГлаКеновиК које где галантирао, Гавра се у ш гуднје утукао закључан, да га нико не види. ГлађеновиК на нрогив носи књигу под назувом по сокаци, но променади и чига велегласно, кад ко покрај њега прође. И осим ђачког круга, но „Форштатима«, особнто у „ ЈозеФштату« кнез и осгали, опкладили би се, да ГлађеновиК више зна од Гавре. Вадава, ГлађеновнКево слаткоречије, мшвада" много вреди! сви јозеФштатскн пурђерн, на челу кнез, држе ГлаКенпвиКа за „мјело" ученог. Гавру, ко га види, др.ки га за Качког адраповца. Иа ГлађеновиКу је и то корисгило, што се знао учил.анати, ннког пе Ке увредитн, попустл,ив је; ГавЈ>а на прогив и из шале хоКе јако

да пецне. Тако је из „борФођастова" један од најбољих гостију изостао. И то за што? Гавра н ГлађеновиК седели су једног вечера у „борФођастову" са куваром једног великог господина. Кувари су врло добри гости, јер су добро наплаКени, добивају и велике бакшише, „трингелде", а увек су жедни од велике јаре у кухини, те их та жеђ после и дању и ноКу мори. Ту се сад пусти ГлађеновиК с њим у дубок разговор, баш о самој докторији, јер то је његов најмилији разговор. Кувар је био у детињству најире берберски шегрт, па је онда прешао у куваре. Ту се сад дишпутају о лечењу разних болесги. ГлађеновиК каже, да од јекгике греба пити сурутке, а кувар опет каже, јести сланине с реном. ГлађеновиК велн, да је против магареКег кашљадобро жуманце од јајета са шеКером, а кувар опет држи, да је пиво са жуманцетом бол.е. Не да један другом за право; кувар каже, да се увек гако од кашља лечио и сретно излечио. Гавра их слуша, па се само, смеши. Покрај кувара седио је на столици керић његовог великог господина, прави „пинч*, „болоњезер", ал веК поматор и врло дебео. Није ни чудо, на каквој је ранн, три човека би могла од тог живети. Ал бадава, био је тако леп, да га је сваки, ко га је год видео, морао погладити; свилена кудрава грива, а чиста кожа бела као паргамент. Гавра прекнне докторскн разговор, на почне о јелу и о кувању говориги. Сад је кувар цри чаши вина развио свој „жени" о својој куварској науци. 'Гако је славно говорио, да између осталог и то рече, да би он умео и од ђона не само какове даме, но и од кочијашког зготовнтн лепо јело. На то му Гавра из шале примети, управо запита га, би лн знао гог „пинча" тако нашпикати и испеКи, да и његовом господину и свима његовим гостима слатко падне, без да знаду шта су јели? На то се кувар нађе увређен, узме шешир, дигне се и оде, нити је више у „борфођастов" дошао. До душе није требао Гавра така пикантна питања стављати, која могу не са.мо кувара, него и његовог великог господина н госте увредити; ал опет с друге стране, није му морао кувар тако јако замери ги, у толико мање, шго је велика Кинеска доста цивилизована, па тамо таке ствари и госнодар земље и сви великаши радо једу, дакле није баштако велика увреда. Доста то, да су Гавру због подобних примедаба многи омрзли, па и сам господар Јоца, борфођастофски бирташ нребацио му је, што му је тако доброг госта одбио, Тај кувар је носле свуд Фално ГлађеновиКа као човека учтивог, ученог, а за Гавру је казао да је луда, бекрија, није вредно да човек с њим говори. Особито је јозеФштотски кнез ГлађеновиКа баш заволео, а Фрајла кКи је сваки дан што измишл.ала, само да га може видети. Како га нема, наиђе на њу облигатна болест главобоља или зубобол,а, па онда свуд траже ГлађеновиКа, а кад дође, Фрајла се од радости уплаши, и зуб прође. Но код ГлађеновнКа се план пореметио. Кнежева Фрајла му не гине, ако не наиђе на какву тежу партију. Салика Селингер после оног жалосног сасганка, прекинула је са свим са ГлађеновиКем. Она Ке још свој месец ислужити, па онда иде награг у Нови Сад. ВеК је пунолегна, нричиКе своји хил.аду Форината, па Ке се удаги ма за кога, ма и не било из л.убави. На један пут добијеГлађеновиК писмену поруку од Дренкована, да одмах дође к њему, има нешто врло нужно да мусаопшти, његовог, ГлађеновиКевог се ннгереса тиче. ГлађеновиК се предомишља, боји се да не дође онде опет како год са Саликом у сукоб. Огпоручи, да он к њему не Ке иКи, него