Србадија

Св. 9.

Дренкован, ако има посла с њим, нека дође к њемЈ. Боји се, да није онде Салика. Дренкован се потруди сам к њему. „Добар дан, Ђоко! Знаш шта имам да ти кажем?" „Знам већ напред, ал поштеди ме; ти ћеш опет заСаликуСелингерову да говориш, и опет ти кажем, да је не ћу. Кажи јој, да ме се мане, нек ми се не намеће." „Јесг, Ђоко, баш сам дошао због ње и тебе. Ти ћеш њој опет добар бити као негда; није она крива, ти си крив свему." „Немој ми, молим те, преметаги старе теФтере; ти ваљда не ћеш помислити, да би ја узео Салику за њених тричави хиљаду Форинти? Ја, Ђока Глађеновић „дипломатикер!" јер то до неколико месеци не Фали! Сам јозеФштатски кнез дао би ми покрај његове кћери гри хиљаде Форинти, а даће и више." „Добро, дакле теби је стало до новца? Читај ово писмо." Ђока чита, па се убезекне. „Јест, то је њеног брата рзка. 10.000 Форинги, лепа ствар; ту се можемо мало разговараги." Салика је добила од свога брата писмо, баш кад се принрављала за пут у Нови Сад. Врат јој гшше, да им је удтрла богата тетка и оставила све њој и њему. За њен део готов је дати јој 10.000 Форината одмах како усхте, нек само што пре дође. Салика је показала то писмо Дренковану и Дренкованици, а ови је замоле, да га остави код њих на један дан, да га добро нрошгудирају. Салика је добро знала, да ће они то писмо прочитати Глађеновићу. Нека му прочитају, она више не мари за њега. Нек зна, кога је увредио. Глађеновић је одавна знао, да она има богату гетку, ал онда је још и тетак живео, био је тврд, па није марио за њену породицу, ма да није никог имао. Као што писмо гласи, за пет месеци су обоје умрли, и тетак и тетка, најпре он, па она за њим, од жалости, од „хипертроФије срца«, што но Глађеновић вели, од »херцклопФна", „пукло јој срце." „Но, шта велиш г Боко?" „Сад није рђаво, 10.000 Форинти то није шала, а то је све истина, видим из писма, а познавао сам њене породичне одношаје." „Па знаш г Боко шта? Хајд' да ја то све исправим, па да ти узмеш Салику и 10.000 Форинти, да ти будем провођаџија, ал да и на мене не заборавиш." Глађеновић се мисли, одмах су му све сумње, шкрупуле о Салики излетиле из главе. „Хоћу. Ако нас измириш и узмем Салику, имаш од мене пет с.тотина Форинти." „Добро задовољан сам с тим алвалуком; него ти наниши њојзи лепо писмо, а ја ћу јој га однети." »Не тако, лепше је по пошти; то је резон." Глађеновић се са свим променуо. Дакле се договоре. Глађеновић ће послати писмо по пошти, а други дан отићиће Дренкованица Салики, да ствар исгшпа и нрепоручи; ако добро испадне добиће и она што. Салики је послао брат и новце за пут. Она осгави одмах службу и одседне у гостиони. Глађеновић се мисли, шта и како да започне. Компонује „липсбриФ" и с великом муком га сврши и преда на пошту. Салика добије нисмо. „Ап сП кпесП^е ГгаПп 8а11ка ЗеНп^ег Сггипс1ћезНгегт. Мас1то18е11е ћопогатеШе, корНтеп(е. 1п Боко Ре8(; роз4о гевип(;е. „Мат 1Ље 1таНп 8аНка. п 81 8т* аи? гшсћ ћез, аћег 1сћ МНе ит Л Г ег§ећип§\ 1с,ћ ћоћ тк Љпеп пиг 8раз

^тосћ*, 1сћ ћоВ ^еУоПп, с1ав 1сћ 81 ћ1б1 ргоћ!г ођ 81 т1 - г ^ик ип(1 1ге1 зауп, а1во о11ез гегкевеп, ипс11сћ -т11 о11ез уегкезеп. БЈђеЗаПка, тосћ ка Титћап, тп- зап ипс1 51еЉеп сћОксп, 1сћ 1)1 п (Н г сћс егвЈе БЊе, ипс1 (и Мз4 т1г (Не егз(е 1лће. Ти копз1; псћ 11Бе 8аПка еппегп, с!аз 1сћ \\-е^еп 1с1пег уоп НаЈзћокег та1п раг( уег1огп ћоћ. ЛУоп т1г ћајго(еп \уегта 1еђеп \у1е а 1 н1 18ћ 1а ТаЈсћ. Кот Пће 8аНка гит Негп Огепкоуап топп^ пасћ Езеп, пиг \тсгп (ог(; о11ез аизтоћеп, с1ег уегвић(е Јига(; ћа4 а11е Соп1изшп §тоосћ(;, Уег§1б8 П11 аи^ (етеп 8сћигзсће1, \уаз <1и (Јаз 1и 1тег 1п Ке1заг гит гшг ^80^(; ћоз1, та1п Пђег бјоко, та1п аизег 8сћигзсће1. Кивз (1 1т ћаЈП^еп 6а18(;. Сгјока 61ас1епо\тс тапиргорг1а, Сћ1гиг»из." В иди се, да у ортограФији и штнлистики јако напредује. ТЈокаГлађеновић се није ни сумњао о Салики; чврсто је држао, да ће се с њом измирити. Сутра дан дође у прописано време Дренковану, но Салике нема. Чека до вечера, нема је, не ће ни доћи. Кад је Салика добила Глађеновићево писмо, нрочига га и горко се насмеши, а очи јој запламте. Не ће да премеће у души целу своју прошлост, но узела је преда се само две тачке свога живога, почетак и крај, онај ба.л, где се гако за Глађеновића истакла, где су је назвали „хои-полком" и последње нисмо Глађеновиђево. Како се он на оном балу заклињао и преклињао, па како је насела, да је сад држи за обичну ординарну собарицу; она је њему сад „собарица", бар ју је у последњем писму тако титуловао. Кад се са свим умирила, нагшше као одговор ово писмо и пошље га Глађеновићу: „Негг бјока 61ас1епоУ1С8 уаси - епс1ег ВагМегег^езеП. Рез1, Ма1ег^аз8е Мг. 190 аћхи&ећеп 1т \У1г1ћзћаи8е гит„ УУ^туегкП^ип^зуегет." „81е ћаћеп гшсћ уог ет1§ег 2еП тГат усгзсћтаћ(; ипс1 а1з ^етелпез 8(ићсптас1сћеп (га,к11Г(. 8(иђептас1сћеи \уаг 1сћ \\ т оћ1, аћег Јуетет П1е, ипс1 пиг Јћгег Кате ћаћек а1з 8сћтасћ ап те1пег Уег^ап^епћеП. 81е тосћ(;еп П1сћ(; ЗкићептаЛсћеп ћађеп, зопс1егп 1ћге ЕгђзсћаЛ. 1сћ ћаћ §еегђ{ ипс1 \\ г егс1е ппг е1пеп \уигсП^егп гит6етаћ1 ^аћ1еп. В1е Уе^ап^епћех(; ћа^ т1Г ^и(е Еећге ег(ћеП(; ит сагас(;ег1озе Ееи(е кеппеп ги 1егпеп. 1сћ \уегс1е ћа1с1 Егаи чгегс1еп, з1е ађег ђ1еЉеп штег еЈп е1(;1ег ВагМегег^езеП, сЈеззеп Епппегип^ 1сћ ћ1ет1(; заттЈ Љгет 1е(г(еп Вг1еГе 1п (Пе Бопаи \уегГе. КозаНа 8еПп§ег." И доиста, како је ово писмо дала на пошту, отишла је са оним Глађеновићевим на Дунав и бацила га је са моста у сред Дунава. Кад је Глађеновић Саликино писмо прочитао, са свим се узбунио. Није веровао, да негдашња његова Салика може тако шга гшсати. Ал бадава, тако је. И сам Дренкован се томе чудио. Дренкованка потражи Салику, свакојако је обмањује, но Салика неће ни да чује за Глађеновића, него се показује ноносита, што до сад никад није чинила. Обукла се у најлепше хаљине, па хода горе доле по соби, мајестетично, као права дама; није чудо, научила је од својих досадашњих принцнпалица, а ако као собарица није тако ходала, сад јој може бити. Бадава! зна госпођу нредстављати! зна лепо говорити и лепо гшсати, и бољи је шгилиста од самог Глађеновића. До душе и учила је више у мањим школама и само због тога није могла одмах биги Фрајла, што су јој мајсторски родитељи рано умрли. Мора да су и Салику те хиљаде мало узнеле, јер до сад је Дренкованици попуштала нешто у првенству као старијој, ал сад се разговора с њом учтиво, али онако, као каква елегантна дама са „вешерком«.

Платила јој сад за „веш" десет Форинага, а доста би било и пет, остало иде у „трингелд". Дренкованица се зарадова; тако плаћају тек гдекоје баронице. Кад је примила новце била је тако збуњена, да је Салику пољубила у руку и рекла јој :; кис ти ханд." Салика је то примила, као да јој то и пристоји. И заиста, за ово кратко време, што ће се још ту бавити, тигуловаће је Дренкованица „Фрајла Саликом." Салика је с тим добила: више је добила, него шго ти тричави пет Форината вреде, јер ће је Дренкованица сигурно пред Глађеновићем Фалити, а са тим ће Глађеновића наједити. Глађеновић кад је к себи дошао, још није са свим веровао, да је Салика за њега са свим изгубљена. Нађе Гавру, па саопшти и њему писмо, да чује, шта ће он на то рећи. Кад Гавра прочига писмо, каже му да зло стоје акције. „Дакле и ти Гавро држиш, да је Салика за мене изгубљена?" пТако је." „Штета би била и за гебе, јер ја би ти одмах дао новаца за испит.« „Нема нишга. Горе си насео, него са мојом Милевом; јер Милева те бар није волела, па си је могао лако прегорети, ал ова ти је била у руци као нгица, па ти одлетила." „Па баш за то, што је већ била моја, за што сад због ситнарије да ми окрене леђа!" „То сад већ није ситнарија, јер док није наследила, донде је могла и увреде трпити, само да добије таког, као што си ти; ал кад се толико наследи, онда се таке увреде не праштају, у толико мање, што гака женска, са толиким хиљадама, може себи човека бирати, без увреде речено." Глађеновићу Салика још није изишла из главе. Сад му се она предсгавља у лепшој Форми него икада. Уображава себи, сад да је његова госпа, како би господствено у гешким свиленим хаљинама покрај њега изгледала! Опет моли Дренкованицу да из нова покуша код Салике. Она му обрече, ал кад дође код Салике, нити хоће, нити сме да нрослови. Дренкованица помаже последњи дан код Салике спремати за пут. Кад беху готови, а Салика њој опег петицу у шаку и прашта се с њом. (Продужиће се).

ПУНИН И БАБУРИН. Од ИВАНА ТУРГЕЊЕВА.

г анас се моје остареле и болане мисли понајвише забављају смрћу, која ми се сваким даном све ближе и ближе примиче; ја врло ретко премишљам о прошлости и само се каткад мој душевни поглед управи на оно, чега више нема. Само каткад — кад зими крај буктајућег димњака непомично седим, или лети, кад лаганим корацима кроз хладовито дрвље горе доле гредем — рађају ми се слике из прошлих времена; али мисли се моје никада не забављају мојом зрелијом старошћу или мојим доцнијим младићким добом. Оне или ме одводе у раније дане мога детињства, или у прве године мога младићког доба. 'Гако ми се и данас зби: