Србадија

238

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

Св. 10

Грујићеве курзове прима у виду некадашњег „С1а$8еп-Ехег2Јегеп" у Крајини, само да се вријеме боље упогрјеби. За иозивног ОФицира несмије правило гласити: „ко није свршио академију несмије постати позивни ОФИцир'% него: „ко хоКе да буде аозивни оФицир, мора то и то знасии, односно испит П0.10ЖИТИ. Навода Клаузевица за доказ, да и од гкасараца« моике бити изображен ОФицир. Нема страха од „ јункерства", јер „касарци" имају још веће аснирацнје Од академичара. Колијевка аристокрације није академија него прост штит. За произвођење у више чинове је испит једини пут. Испити морају бити не само јавни него и присТЈпачни свијем ОФициром друговом онијех, што испит полажу. Пр аво питања не да има само испитна коммисија, него и другови и они што испит полажу међу собом. С онима, што се у рату покажу као већи јунаци може се друкчије поступати, ал морају бити на висини науке свакојако. Само одличије у вођењу одјељења, може дати првенство. Чолак-Антић: разликује се од Грујића, што би задржао војену академију, а подјелио ју на нижи и виши курс, ирви да у двогодишњем течају спрема оФицире за пјешадију и коњицу, који из академије излазе као подофицири и текар на упражњена мјеста авансују за ОФицире; а други са трогодишњијем течајем за ђенерал-шгаб, артиљерију, инжинијере и администрацију. Најбољи из нижег курза долазе у виши. За нодоФицире хоће 6 дивизијскијех школа са течајем од год. дана. Најбољи од овијех би прелазили у нижи курс академнје. У колико се овако школани ОФицири множе, у голико прелазе досадањи народни у резерву. Ја сам у погледу на подоФицирску и ОФИцирску трогодишњу школу као и у погледу на курсове и предавања сасвијем уз Грујића пристао. Невјерујем да ће ономе, који је жељан бити ОФИцнр, смрђети скамија — то се бар види на Клаузевицу, који своја знања ако и није добио у скамији, а оно ље ни на I) ^ т асћ1рагасН и , него читајући и размишљајући. Путник право вели: Ко хоће да буде ОФИцир, мора то и то знати; али ја немогу да разликујем од капетана ниже аозивног и народног ОФИцира. Обојица морају водити једнаке чеге. Неиоњам ни то, да држава онога, који три године у школи нишга ненаучи мора да учини оФициром! У погледу на авансовање у више чинове ја сам овога мнења: Једнако васаишани оФиЦири — по Грујићу — нека авансују — ако нема узрока, да се казне преласком — ио реду старјешинства, јер зашто претерирати старијег а и са успјехом школованог практичног оФицира, кроз млађег, ако овај нешто више на изуст зна? Ја сам имао прилике такве испитане свезналице ноближе познавати, па сам се увјерио, да многи и многи од њих све знају, само не — како се војска води ил са нотребнијем снабдјева. Онијем младијем официрима, што се одликјју особигијем снособносгнма и већијем знањем треба отворити, аочем су код раанијех родова оружја са успијехом службовали, пЈту „школу ђенералног штаба и . Из ове по дво годишњем ил' трогодишњем курсу да изиђу као капетани I. класе у ђенерални ил' у артиљеријски ил грађевински штаб; тако ће већ претећи своје простије другове у војсци, а иочем ту извјестно вријеме послуже треба их као батаљоне командире, командире дивизијске коњице и.л тоаншитва утурити у војску и кад се оиет као ирактични иокажу начинити за мајоре. Међу штапскијем ОФицирима нека се опет авансује по старјешинству на упражњ^ена мјеста. Виши ОФицири за ђенералштаб

да се узимљу из онијех мајора и т. д који су са успјехом свршили ђенералштабну школу и службовали и у војсци и у ђенералном штабу. Строг испит греба за норучика и за мајора, а за друге чинове не; — а и код мајоргког испита да се више гледа на практичне назоре, него на пусто блебетање на изуст наученијех слогова. У рату може изванредно авансовати разборито јунашшво, без обзира на школу. Величина проетих и елозкених одјељења војеке. Грујић: а) шакшичне једипице ијешадије. Код нјешадије је тактична јединица чеша (С6тра§-те). Величина чета мијењала се је у разнијем временима у војскама Јевропе између 100—250 људи. У данашње вријеме, кад чета игра гако важну улогу у сваком боју и кад се она јавља не само као административна већ и као тактичн? једииица, свуда, ђе је она бројно слаба, осјећа се потреба, да се ојача и да се брзо доведе на величину од 200—250 л,уди У Србији је данас јачина чете у народној војсци од 200 људи, заједно с нижим чиновма. То је шаман згодна величина како у аог.леду на командовање шако и ирема нашем зем.љишшу. Вашаљон је слошена тактична јединица и треба, да је голико јака, да се може с њиме лахко маневровати и да је у власти једног чоека. Величина батаљона се колеба по Јевропп од 600 до 1000 људи, а најбоља је од 7 — 800 људи: дакле тијело састављено из 3—4 чеге. Величина српског батаљона заузима средину измеђ овијех граница, — он је састављен из 4 чете. Такова величина и састав одговарају захгјевом ратног искуства. Тактична јединица вишег реда назива се аолк или бригада (Ке§1теп(; оскг Вгј^■аЈе). Она је по разнијем државама и различно велика. Ђекоје државе састављају бригаде од 2 — 3 полка, а ђекоје онет састављају непосредно из 4—5 батаљона бригаду. Питање, хоће ли се батаљони састављати најприје у нолкове на онда у бригаде, није толико важно, али је важно, у којем броју да се саставе у већа тјела, којима непосредно може управљати један виши ОФИцир. Ако с гледишта неиосредног командовања узмемо сасгав више батаљона, онда ћемо наћи, да је састав наших бригада од 4—5 батаљона сувише велики, зато што немамо тог ратног искуства нити пак све војне пракгике, као што је имају стране војске. (!) Зато смо тога мнења, да се за нашу војску усвоји као сложена јединица иолк од 3 башаљона; за вријеме рата сваки би полк добио још 4. багаљон као допуну. За састав већих сложенијех тјела да важи само иолк. Путник. Прва је тактична јединица пјешадије сошња (Грујићева чета = „Сотра§;те и ), величина јој је различита (стр. 112) код одабране шешке ијешадије са чиновима по 132 момка, код тешке пјешадије 115 простијех јунака а са чиновима 144 момака, код лахке ијешадије (стрел,ача) 120 простијех — са чиновима 149 до 150 момака. По разлагању на стр. 150. била би величина сотње и прорезу од 125 момака. Чета (Грујићев батаљон) састоји се из четири сотње, а подполк (бригада) из: 4 чете тешке ) о } шешадше, дакле из 6 чете лаке ) ' ' 7 чега одн. батаљона. На дијељење батаљона (чете) на четверо пристаје из разлога, што батаљон може доћи у прилику да самостално ради, а ту су потребне 4 јединице, иначе би биле доста 3. Одбацује Грујићев полк са 3 багаљона у

мнру а 4 у рату додајући, да организацнја јединица мора бити увјек онакова какова шреба у рашу. Ја имам овђе да примјетим а. Будући да је чета (Путникова сотња) у садашњем ратовању — по ријечима Путника — узвишена за тактичну јединицу, то јесг: кад је добила и у боју већу самосталносг, него што ју је имала досад, слажем се с Грујићем да нетреба, да је из под 200 мом. из разлога, што је толнку величину још лахко провесги у разнијем Формацијама кроз свако земљиште, а даде се и гласом командовати а друго, што ју је лахко администровати. Мање чете спадну у вријеме рата на тако ситан број л,уди, да чоек незна шта би с њим почео, дочим чете од 200 људи, ако и трећину или половицу изгубе, опет остану знатне. Код Грујића — који има попуњујућу војску — могла би још мањи чета имати смисла, јер би је у рату могао попуњаваги, али код Нутннка, који диже и слијепце у први мах у рат, а овамо — код легитимничкијех скрупула — неИе да зове турске иоданике у војску, да му губитак попуне, нема смисла. Чета Путникова спала би без боја за 10 јакијех маршова на 100 момака, сад нека у првом боју изгуби само 10—20 м. ето ти из ње „вода" или по Путнику „дружине». По правилама тактике шал.е батаљон на маршу највишс '/« = 1 чету у предходницу (А\'ап1-(таг(1е). Задатак је предходнице: а) да провиди земљипгге; б) да за времена опазн непријагељи; в) да чету обезбједи од изненаднијех неиријетељскијех за/јевица, г) да се, ако се сукоби с јачијем неиријашељскијем одје.љењем дотлене брани, док се чеша у бојну спрему неразвије. А(1 а) За провиђети земљиште потребно је да се пошаљу ситне облазе на чело и у бокове бар на добар пушкомет; асЈ б) Није доста да се опази непријатељ, него треба да се сазна, колико је јаки и у каквомје иоложају, дакле оне нод а) наведене облазе м рају ђекад тражнти му крила ,т. ј. морати ће се и даље од пушкомета од језгре предходнице удаљити; ас1 в) да обезбједе чегу од зађевица, морају ове облазе бати сиособне, т. ј. по потреби досга јаке да одбију мања неиријаше. /,ска одје.љеим. ас1 г) код сукоба с неиријатељем мора чета у предходници имати шолико снаге, да се брани и ироши веИој сили дошле, док башаљон неирискочи. Али мајор прије, него шго ће повести батаљон у бој, мора и земљиште разгледаги и нешто својим подчињенима казаги т. ј. диспонирати. Сад ако је предходна чета слаба а непријатељ има много јачу, а он ће ју прије свладати нег што јој батаљон притече, или ће нагнати мајора, да безразложно диспонира. Осим гога ће се слабија чега у предходници држати увјек ближе батаљона •гако, да ће код првог сукоба предходнице с непријатељом, непријатељска ђулад схваћати момке у батаљону ; батаљон ће дакле имати губитака прије него се је почео стројити за бој, а знамо сви да је теже диспонирати, кад ђулад једног по једног убија, него изћан пушкомета. Све ге незгоде одпадају, ако су чете бројем људства једнаке са четама нашијех будућијех противника; заго нека чета остане најмање са 200 момака а батаљон нека се састоји из 4 чете = 800 момака; то је свога коју мајор— на коњу — лахко види и руководи. Будући да Србија несмије ни помиелити на другачије ратовање него офснзивно, то се губитци позивом хришћанлука у Турској на оружије попуњују и то овако: