Србадија

Р'\цие Оате. НОВЕЛА АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА. (Свршетак) IV. »Ноштб запб шоеигз запз геП&шп." * * ,1изавета Ивановна седн у својој соби, још у стајаКем руву па се дубоко замислила. Чимдође кући, отпусти своју коморкињу, може се — вели — и без ње свући, па сва дркћући јури својој собици у нади да ће тамо застати Хермана. Чисто би волела да није дошао. На први се поглед увери да га нема, па је захвална случају што се ето састанак разби. Седне замишљена, заборавила и да се свуче, па премишља о свима редом појединостима у своме одношају са Херманом, познаје га тек од скора, а до чега већ дође. Та ето ако је тек гри недеље како га је са ирозора први пут видела, па му већ пише, на је ето већ и привелео на ноћне сасганке. А овамо не зна о њему управо ништа до имена му. Има од њега ваздан нисама, а овамо није с њиме ни речи проговорила. А да му је гласка чула; па за чудо, да је од кога све до вечерас о њему ама речи чула! А.Г вечерас Томскоме све некако долази, као да млада кнегнња Паулинка * * * око које је он чепао, као да се кнегиња — што никад до сад ■— са неким другим погледа. Хоће да се пакаже, како га то ни мало не тишти, па да би ту племениту намеру потпуно „удјело привео" замолиће Јизавету XI

Годинапрва.— Свескаједанаеста. У Бечу 26. октобра 1875.

Сима Андрејевић Игуманов.

*) Мазурка се игра у Русији са -разиим турама од прилике као котиљон.

ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ. ј Годиш ™в~^р

Ивановну за једну бескрајну мазурку*). Узео је задиркивати како лудује за жени -оФицирима; пакако се знао иретварати да је боље извештен но што је одиста било, на како му и нагађања личише чешће пута јако истини, то је Јизавага Ивановна већ више реда мислила, тајна јој је прокљувана. Од кога сте, бога вам, све то чули? запитаће, а уснама јој се просу усиљени осмех. Е, одкога? одједног његовог доброг пријатеља. И го вам је тако исто неко чудно створење. А ко је то, молим вас? Неки Херман. Лизавета Ивановна ћути. Осећа како јој протрнуше и ноге и руке. Тај Херман — продужиће Томски — то вам је прави неки витез из каквог романа, лице као у Нанолеона, душаМеФИСтоФљева. Главу ћу заложити да бар три злочина на души носи .... А чему од једном побледесте? Глава ме боли. Ал' шта вам је, молим вас, могао тај Херман — како ли га врагу назвасте шта вам је могао унраво приповедите? Шга? Не свиде му се пријатељеви послови, вели, он би ту са свим друкчије радио. Чисго бих се смео кладити, да је и његово око за вас запело; (Јар га све јако занима што год би му иријатељ о вама рекао. А где је он мене могао видети? Ваља да у цркви, ил' на шегалишту. Бог бн га знао где! . . . Можда и у вашој соби кад сто