Србадија

242

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку

Св. 11.

спавали. Кажем вам, тај је кадар свашга урадити! Баш ће у тај пар искрснути три госпођице. „Ои1зН ои ге §те1;?" загштаће једна, па тако беше крај говору, што у .1изанци пробуди тако грозничаву радозналост. Гоепођица, што изабра за игру Томскога, беше главом киегиња Паулинка. При игри и док ју је он лагано водио на њено место изјавише једно другом своју љубав, а кад се Томски вратио својој играчици, заборавио је давна и Хермана и Јизавету Пвановну. Бадава се Лизанка свакако мучилада настави пређашњи разговор, узалуд јој ева мука. У том ће се и мазурка свршити, а одмах за •гим диже се стара гроФица дома. Разуме се да су Томскове речи биле само пусто блебетање, да се говори, ал' се јако коснуше срца сироте придворкиње. Долази јој, да га је Томски доста верно описао, па како је она опет прочитала силесгво божије романа, чини јој се сад, да је у доста простом лицу љубазника јој уочила неке црте у исти пар и заношљиве и страховите. Прекрстила руке у крилу, цвећем искићену главу спустила на груди, тако се занела за својим сањаријама кад — од једном се врата отворише. Пред њоме стоји Херман. Сва се пренерази. А где сте до сад били? запитаће га, а сва дркће. У гроФичиној снаваћој соби. Баш сад отуда. ГроФица је мртва. Боже благи!Шта рекосте?Шта велите? Мртва? Да, мртва,рећиће, пасе бојим, саменеје. Лизавата Ивановна блене у њега. Падоше јој на памег Томскове речи: „Главу бих дао, да тај Херман бар три злочина носи иа души". Херман се посади пОред прозора па јој све приноведи. Лизавета га Ивановна слуша. Да умре од страха и грозе. Дакле то није била л.убав, због које јој толика страсна писма писао, то није љубав говорила у његовим пламеним уверавањима, није из љ)бави око њених прозора чепао . . . , Злато, злаго, то му је обузело сву душу . . . . А она? Она му може да ти само своје срце, па зар га онда може усреКити? Јадна сиротица! Сад види да је била просто оруђе једне хуље, убице њене „добротворке." У дубоком кајању бризну у плач. Херман је мери па ни речи. Та његово је срце од камена! Њене сузе, њена у овом неисказаном болу утростручена лепота, све то а да би му се срца ама најмање такнуло! Па ни помисао на грофичину смрт, ама да би бар искру кајања у њему пробудила. Са једнога нетом да му срце преиукпе: тајна игго од ње очекиваше сву среНу, оде, оде у неврат. Та ви сте неко чудовишге, буди бог са мном, прошапута иајпосле Лизавета Ивановна. Неје ми нн на крај памети било, да је убијам, одговориНе он са свим мнрно. Пушка ми не беше пуна. 'Буте обоје, Куте. ВеН и зора руди. Лизавета Пвановна угаси свеНу; сури зраци прозорја и просвитања просуше се по соби. Лизанка обрнше сузне очи, па се обрну Херману. Он стоји при прозору, скрстио руке, намргодио се. Гледиш га, гледиш — сушти Наполеон; та наличнос.т пуче и Лизанци пред очима, А како сад да вас пропуетим на поље? упатаКе га најпосле. Хтела сам да вас проведем по оним тајним степенима, ал ту бих морала ироНи кроз гроФичину снаваНу собу, а то не смем, бојим се. Реците ми само, како Ну доНи до њих, па Ку ја веК и сам иНи. Лизавета Ивановна устане, узме неки кључ из ормана, тутне му га у руке па га

упути куд треба да иде. Он јој се прихвати опушгене, хладнеруке, пољуби јеурастужено чело па оде. Спусти се по степенима па дође у гроФичину собу. Лежи хладна, укочена у наслоњачи. У лицу се није ништа променула. Херман застане мало. Гледи је, гледи, не нерује својим очима. Уђе у ону мрачну собицу, пипа по зиду па напипа вратаоца, што воде тајним степенима. Силази се, а свакојаке га мисли обрвале. Бог свети зна — вели сам себи можда се у ово исто доба пре неких шесдесет година шуњао овим степенима какав младиН у каквој извезеној долами, очешљан а Гопзеаи гоуа1, троугласти шешир грудима стискајуКи — какав сретни милосник; сад је веН одавна у гробу, а драгој му тек данас срце свисло. При крају степена нађе Херман друга врата, отвори их својим кључем, онда ступи у неки ходник, а најпесле -— ево га на улици. V. Ноћас ми се уснила покојна бар.оница В Сва у бело обучена, па ми вели: »Добро јутро госнодин саветниче!« Сведнборг. ТреНи дан после ове кобне ноКи, око својих девет сахата из јутра, оде Херман у намасгир да одужи последњу иошту грофичиним „земним остацима". Од кајања ни спомена н ако је врло добро знао, да је управо он убица те несретне жене. Без вере као штоје био, беше — нао што то обично бива — у толико внше сујеверан. Њему је јасно као сунце, да Ке га мртва гроФица у целом његовом животу као какав зао дух гоннти, па као вели, можда Ке је ублажиги ако јој буде при ногребу. Црква дупком пуна, једва да добије места. Мртвачки сандук на богатим носилима, а над њим небо од кадиФе. У хаљинн од белог атласа на главикапа сачипкама, скрштених руку, лежи мртавац у сандуку. Око носила чељад јој: слуге у црним каФтанима, о рамену траке са њеним грбом, у рукама воштанице. Родбина јој: деца, унуцн и праунуци, сви у црнини. Нико не плаче; сузе би биле „аФектација." 'Га гроФица беше тако у годинама, да јој смрт не може никога изненадити а н онако се веК свако то навикло да је и не рачуна међу живе. Славан неки проповедник говорн надгробно слово. У неколико простих ал' „виечателних" речи оиисаНе „смерги праведнице божије, која се чрез толикогодишња побожна посмогренија на христијански конец жизни приуготовила. Ангел смерти — вели даље славни говорник — одазвао је посред тихог блаженства њених поемотренија из ожиданија небеснаго женика.« Свети се чин обави са достојном смиреношНу. Сад Не приступити редом рођаци да самртннци последње „збогом остај" реку и да је целивају, а за њима се огегао дугачак ред званица за ову свечаност. Сваки се то последњи пут иоклонио пред отом, која је веК толико година сваку њихову свечаност својим присуством —унесреКила: Најпоследође ред и на чељад јој. Нека матора редуша, тако у тим годинама као и покојннца, и она је ту. Подунрле је две жене. Нема ни толико моКи да клекне; ал' кад је пољубила руку своје госиође, а она се сва разли у сузама. Једва једном ево је и на Хермана ред. Приђе сандуку, клекне за један тренут на јеловимгранчицама престрте мраморне плоче, поднже се блед као смрт, успе се по степени носилима па се поклони Од једном гледи, гледи — мргвац га посмешљнво погледа, па жмирка на њ очима. Једним кроком полети Херман на граг, па се стропошта на земљу. Ужурбаше се, па га подигоше. Баш у исти пар наде Лизавета Ивановна усред цркве у несвестицу. Ово „прикљученије" мало поре-

мети свечаност. Све ти то сабило главе, а један стари коморннк, неки блиски род самртници прншануНе поред себе неком Инглезу: пЗнате, тај млади официр, то је, знате, ванбрачан син гроФичин, знате". А Инглез Не на то са свим хладно: „Е да? Хм!" Читав дан Херман све нешто, зебе нешто стрепи. некој гостиони, куд је слабо ко долазио, а где је он ручавао, повукао је мало више но обично да растера бригу, ал' вино му још веНма машту дражи. Оде рано дома, баци се онако обучен у кревет, па заспи као заклан. Кад се тргне, ноН. Месец упрћо управо у његову собу. Гледи на сахат, три четвртп на три. Да заспи, не иде. Шга Ке? Усправи се у кревету памисли на стару гроФицу. Ваш сад нрође неко сокаком па вирну у његов прозор. Херман на то и не пази ништа. Ал' мало за тим чује, шкрипге врата од предсобља. Суди, биНе његов денчик. *) Дошао, као обично, напит с какве теревенке. Ал' сад чује некн неиознат ход, шорање и клепет неких папуча по поду. Врата се разјапе, а уђе нека женска, сва у бело обучена. Херман мисли, биКе његова стара дадиља, па мисли шта би она у то доба код њега. Женскиња у белини премери брзо собу, па му ево сад стоји баш чело ногу. ГроФица! Херман је познао. „Не дођох амо од своје воље, реКиКе му јасним гласом, ал' морам, да ти испуним молбу. Чуј ме!ДобиНеш ако метнеш тројку, па седмицу, па кеца. Ал' не смеш више метнуги на дан, него само на једиу од тих карата, и свог века не смеш више карте у руке узети. Моју Ку ти смрт опростити ако узмеш моју придворкињу, Лизавету Ивановну." Ту се обрну вратима, па оде из себе повлачеКи за собомлагано своје папуче. Херман чу, како притвори за собом врата од предсобља, а одмах за тим виде како нешто бело прође норед прозора, па ту мало застаде као да га ббље уочи. Херман је у првн мах као ван себе, сад устане, оде у предсобље. Денчик му лежи нијанка' обично. Спавакао окупан. Не можеш га за главу пробудити. Једва се трже, на вели, да не зна баш са свим нншта. Гледи, врата од предсобља закључана. Херман, шта зна, врати се у своју собу на нрибележи све, што је од те авети чуо и видео. VI. «3елеии горшак значи подшуклост." Као што два тела не могу бити у исто доба на једном истом месту, тако исто и две бхае 1<1еае немају места у исти нар у мозгу. Тројка-седмица-кец са свим су избили из Херманове маште успомену на последње гроФичине речи. Тројка-седмица-кец никако да му изиђу из памети, па ево ти их нри свакој ирилици на језику му. Сретне ли какво младо девојче одмах вели: „Да дивна вигка стаса! Права Соеиг Ваше (црвени горњак)! Упиташ ли га: Колко је, бога вам, сахата? ОдговориКе ти: Треч-седам прошло са пет минута, а сваки дебељко долазио му је сушти кец .... Тројка-седлшца-кец, то би нетом и сневао, па сад му долазе овако, час опет друкче. Сневао би како се тројка гу нред његовим очима расцветала као Ма^поИа §гапс1Шога, како се седмице извијају као какви готски сводови, а куд год се окрене висе све неки кечеви као неки грдни пауци. Херман ни на шта друго и не мисли, до како би шта боље употребио своју скупо плаКену гајну. ВеН је и на то помишљао да узме отпуст, да оде у Париз, тамо ногражи какву картарницу, па кад му се даде прилнка да из своје три сретне карге извуче што бољу хасну.

*) Дечник, официрски слуга, форишица.