Србадија

Св. 11.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и ноуку.

255

162. Питали Марка Краљевића: Ореш ли н копаш ли нкад? — Не ја никад, рођен сам да од зуиума рају браннм, а не да радим. 163. Питала кадиница кадију: Је ли брзо страшни суд? — Мојде богме, како ми је нешто внђет, дошао је од кад су се власи опаметнлн н поасилн те ми не доносе као што су доносили. 164. Питала раја дума (овако уХерцеговинн зову попа али фј . атра): Чија је молитва или миса кајмакбулнија (најпријатннја) пред Богом? — Она за коју се највнше плати. 165. Питао нсповједннк грешинцу: Кад ћеш се већ проћи гријеха? — Што младост навнче то старос.т одвнче. 166. Пнталн ајдука: Колико сн до данас Турака смакао? — Јунак ннкад не броји, но кад гођ може снјече и гонн. 167. Пнтао владика калуђера: Али внше течеш пјевајући али плачући(т. ј. просећи)? II тако н тако, али без пјеваља нема торби напуњања. 168. Питао ага агу: Од свију твоји чнпчија, којн ти је најмилији? — Вала то и сам знаш! богме они те ми се не може внше но до паса поклонити од тешке торбе на леђима. 169. Питао раја идући у пазар зулумћара Турчина: За шго ли скидаш с нога нове опанке? — За то што су моје са свим остарале, па ево ти моје: теле за теле ако н није шарено. 170. Питао син оца: Каквом је сиромаху најдушевније датн? — Ономе што очима гледа а устима не пита. 171. Пнтали младожењу: Доклен сн мајку љубио? II љубио и грлно све док сам се оженио. 172. Питала комшиница комшнју: Је ли ти невјеста језична? -— Не дао ти Бог секо! њезин језик ни внђетн а камо ли чутн. 173. Питали младожењу:Јеси ли укротио жену, али јошт онако лајава? —- Сваки дан то горе, проста турска сабља. 174. Питао кадија калуђера: Чим изгоннте ђавола из нксона (чељади)? — Крстом илн тојагом. — Турске ми вјере! волија јошт шест прождријети, него се код вас лијечнти. 175. Питао босоног чипчија агу: — Оли ме удужити аго! да купим опанке дорова ћу тн и платнћу тн.— Вала оћу, кад те раздереш, а те су јошт добре. 176. Пнтао силан турчин чипчију кад му је пануо на конак: Долазе ли вам вукови у село? — И данас се један појавио у наше село. 177. II итао ага чипчнју: Како вам ове године ајван? — Зло! никад горе! а највнше у јагњад. — Вала сви твојн да номру, оно моје ваља да ми заблеји у авлији. 178. П итали рају: Кад вам је најмилнје дочекатн калуђера у кућу? — Кад је весел.е вазда, а прнје н послије далеко га Бог од моје куће. 179. Питали кнеза прнморцн: Које вам је доба од године најгеже? — Јесен. — Како јесен болан! — За то што напану дужницн н путници; поповн и турци празнови, сиромасн у прошјачнну, а момак владнчин у дерачнну. 180. Питалн сиромаха оца: Колнко ђеце имаш? —Чекај док пребројнм живу, а одбијем мртву. 181. Питала мајка шћерину јој свекрву: Слуша ли те пријо ово моје днјете? — Добра је да много не лаје. — Богме пријо! шго нам је Бог даровао нико нам одузети не може. 182. Пн^ала мајка шћер: Ко те то угризнуо под грло? — Синоћ комшија Илија у игрн. — И у моју се младост нграло али се није тако увиједало. 183. Пнтали сељани попа; Јеси лн много платио владицн кад те запопио?— Много сам платио, али сам давно од вас нанлатио. 184. Питали сељани попа:Кад те владика запопно што ти је највише препоручно? —

Наредио ми је: Вјенчај, крстн и копај, а од вересије се чувај. 185. Пнтао трговац трговца :Шта радиш? — Зло! трговнне танке, па пребирам с/гаре теФтере. 186. Питао млади дућанџија старога трговца: На што ми ваља највише пазити? ЈеФтнно продавати, а вересије не градити. 187. П итала шћер мајку: Од кога ми се ваља чувати да ме не преварн? —- Од млада богословца. — А кога гледати? — Зенђила луда, ћорава мудра. 188. Питао пријатељ пријател.а: Је си ли се оженно? — Јесам подавно, а тн? — Не ја ни дао Бог! — Не говори тако, доћн ће магарцу Ђурђевдан. 189. Пнтао Марко Краљевнћ патријара и 12 владика на крсно нме: Кажите ми кад ћу умријети? — Тн синко не умиреш доклен буде крста од 3 прста. 190. Питали Марка: Која је вода најздравија питн? — Бол.а је ока внна но сви нзворн, па и светијордан. 191. Питали аџију кад се с ћабе враћао: Можеш ли сад без грија убитн влашче? Јок, убнти, али, кога гоћ хоћу могу избити. 192. Питао снн оца: Ко је најсретњи на ови свијет? — Они те се није рађао. •— И јошт ко? Онн те се не ће рађати. 193. Питали ђаци учитеља: Који је занат најмучнн на свијету? — Поштена чојека, и књижевника. 194. Питали Марка: "Бе се најнзобилннје внно пије? — 'Бе гоћ се испија црвеника, на ако не оста не би даста. 195. Пнтали калуђера: г Бе се најбоље живн? — Онамо ђе се добро једе и поје, а ништа не ради. 196. Питали калуђера: Како можете ви без женске у манастиру? — Нама само једна сгвар мањка, а вама све осим једне. 197. II ита> болан игуман калуђере: По што ја умрем, како ћете ви без мене? Мало ћемо пројаукат, па некако проживукат. 198. Питала свекрва невјесту: Пијеш ли внна н ракије? — Богме мајко! да нијесам јела и пила не бих оволнка ни овака бил:. 199.Питала мајка сина: За што узе овако лајаву ђевојку? — Чуо сам од тебе, да која је гоћ лајава да је и ваљана. 200. П итао стар удовац ђевојку: Оли ме узет? — Ја нмам у мајке и оца н ђеда, не требаш ми. 201. Пнтао Турчнн рају: Је ли вам жао што Николу потурчисмо? — У нас, ага! кад окинемо псу уши зовемо га „кудров", а реп, зовемо га „кусов" а пас био н бити ће. 202. Питао Црногорац Херцеговца: Чине ли вам сад Турци зулума? — Како да не! А за што их трпите? — Докле их Бог устрпи трпјећемо их и ми. 203. Питао ага чничнју: Потурчи лн се оно јуче један ваш? Нити је сад наш ни ваш, носи га враже ђе знаш. 204. Питала жену жена: Како ова твоја шћер ништа не збори? — Чека њезин ред: није јошт нн вјерена а камо ли удата. 205; Питао побратим побратима: За што човече божи не вјенча шго љепше? — Мој побро! на љепоту се купус вари, а на доброту кућа Фали. 206. Пи'1 гали жену неродкнњу: Кад немаш ђеце што не оженнш мужа? — Волија сама себе седам пута удаги но једном мужа оженнтн. 207. Иитала жена мужа: За што ме тако сваки дан тучеш? — За то што се неки ђаво бојн крста а неки тојаге. 208. Питала чипница мужа: Зашто даде најбоље јагње зулумћару, Бог ти судио? — Хе моја дугокос.о! Богу је доста и мала свјећица, а ђаволу ннје ни дублијер од оке. (Свршиће се). ооО^ООо

КЊИЖЕВАН ПРЕГЛЕД. 1. В0ЈЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА. Војничка штудија С. Грујића б. управитеља топоиивнице и артиљер. капетана. У Крагујевцу 1874. — Друштвена штампарија мала 8-на. стр. 150. 2. ПР0ЈЕКТ 0РГАНИЗАЦИЈЕ В0ЈЕНЕ СНАГЕ СРПСКЕ од мајора Чолак-Антића. мИсток" 1875. бр. 31—36. 3. МИСЛИ 0 В0ЈЕН0Ј ОРГАИИЗАЦИЈИ СРБИЈЕ, написао Паја Путник. У Панчеву 1875. штампарија браке Јовановића 8-на. стр. 158. (Продужење.) б) Тактичне јединице коњице: Грујић: Код коњице је тактична једнница ескадрон, ведичина јој се колеба измеђ 120 —170 војника; једина швајцарска нма само по 100 коњаника у ескадрону. У Србији је ескадрон од 126 простијех коњаника. У осталом — вели Грујић — и са 120 коњан. неби био одвеК мален. Веће тактично тијело коњице је полк = 4—6 ескадр., као обична размјера коњице на једну дивизију; за Србију би био пробитачнији полк од 4 еск., јер има и онако мало коњице. У рату се може саставити више полкова у веђа коњичка одјељења т. ј. резервну коњицу. Путник: Не увиђа потребу да коњичка сотња (ескадрон) буде јача од пјешачке. Тјело од 4 сотње назвао би „чешом" н један штапсОФицир — четник — имао би га водити. Ја овђе примјечавам, да је величина тактичне јединице коњаничке зависна: а) од броја т. ј. величине свеколике коњице у војсци у саразмјеру с осталијем родовма оружја. б) од броја врснијех коњаничкијех ОФИЦира. в) од земљишта, које се сматра за најпрво ратиште, г) од порабе коњице у рату. аЛ а. и б. Србијаниги иманити ћеимати скоро толико коњице у размјеру, колико је има Аустрија или Русија, дакле ни толико вјештијех коњаннчкијех оФицира. Ја сам овђе изнио хотимице коњаничког официра на видик, јер се овај неможе теорегично и практично истесати онако, као пјешак ил топџија. Пјешачка су кретања полака, пјешадији је свака крторовина заклон, ОФицир је кадар у носљедном часу другу дирекцију дати т. ј. ако види дасе је нреварио, кадар јенапредујући погрјешку ноправити. Топџија гледа одкуд може на све стране бријати и на све стране се навести и свести: ту иснрегне топове и пуца; али коњаник мора уз крила лабудоваимати и очи соколове а притоме срце Мусе Кесеџије; он мора знати као хала и иришеИи и измаИи, он несмије мислити да неиријатељски пјешак десет пута у минути пуца: кроз душманску предходницу и предње страже мора он продријети као муња и виђети ђе једебло војске! У бијесном трку неможе се он уклањати сваком јарку и плоту: или га мора орловим оком да издалека смотри, па да га облети, или мора преко њега. У боју кад се пушти било ескадрон ил бригада коњнце, морајој се сногу дати права дирекција, јер чим се крене у трк, онда нема више никакве корекгуре. Коњанички вођ мора разумјети шга војсковођ намјерава, па га мора и без да чека споре налоге подупирати. Зато му и требају она својства, која горе набројих, а притомкоњаник а особито коњанички ОФицир мора бити као да је с коњем сра• сшао, јер ко се, кад се кани кренути, текар