Србадија

Св. 11.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

257

Ја мислимдакле, да су код оцјене: колика ће бити сложена такт. јединица топниш гва, мјеродавна ова питања: 1. колика је стратегична јединица? 2. какве су комуникације и какво је земљишге на коме се кани ратовати? 3. какав је размјер код онијех држава и карода с којима се у нејбљижњем времену заратити можемо? ас1. 1. Грујнћева дивизија има 6840 пјешака 584 коњ. скупа 7324 м. ГЈутников полк = 3 подполка а 3500 пјеш. = 10,500 пјеш. а кад је самосталан = 4 подполка = 14000 пјеш. дакле би рачунајући по 3 топа Груји-

чева дивизија морала имати 21 — 22, Путннкова мања 30—32, а Путникова већа 42 тома. Међу тијем Путник хоКе бар 4 топа на 1000, дакле 40—56 на његов полк. ас1. 2. ДржеКи пред очима ОФанзивни рат знамо, да су у Турској зли путови, а да је и земљиште доста испросјецано и густим шумама, кршом и карсом покривено. Што су у Швајцарској планине више, то су у Турекој гори путови; дакле ту би се могли држати швајцареког размјера 2'/ 2 тапа на 1000. По томе би кључу имала грујиКева дивизија 18 и Путников полк 25—35 топова. ас1 3. Турска — као држава којом Ке се Србија најприје зараговити, има у 3 ордије 1ито су у Јевропн и на сјеверозападним обалама Мале Азије (што дакле могу ступитн на јевроиско ратиште) 140,000 пј. и коњ. XI.

(рачунајућн уз низаме и редиФа и ихтијате) а на тај број 270 дакле не сасвијем 2 топа на 1000 пј. и. коњ. У Ордијама што су у Ираку, Шаму Анадолу, и Јемсну има 1—2 топ на 1000. Али је међу топовима Јевропскијех орднја 1.3 топ на 1000, крупов челичњак; остатак су разнијех система. По покушајима шго су у Вечу 1874 прављени размјер је згодитака круповнјех челичњака према олученијем брунчењацима као 5 : 2 на веће, а 4 : 2 на средње даљине. Рачун је дакле овај: 1 топ крупов вриједи олучена аустријска брунчењака, кад је тамо

1 топ на 1000, морају овђе бити 2 'Д, к то.ме дође још један топ брунчењак напрама другом (јер се у Турској броје свега 2 на 1000) дакле мора Србија да има 3'/ а топа на 1000, ако Ке да паралише турске челичњаке. Ја сам овђе узео навалице све турске челичњаке што их је управо досад добила са запада, нремда се зна, да веКи дио тијех гопова нити је лаФетован, ниги има предпрегу ни комплегну муницију, дакле нити се може узети, да Ке сви ти челичњапи „аузмарширати" проти Србији у један мах. Путник каже да је турска набавила 500 челичњака. Ја сам номно пратио Турске набавке, па сам нашао, да је 'Гурска 500 чел. у Јевропи наручила. Али их је са.мо 200 сваке врсте добила, јер у Есену моју Мухамеду само за готове новце-

Друго, ја се нијесам обазирао на морални елеменат у рачуну, а ваљада вриједи и овај нешто. 1866 имадоше Талијани 13 окованијех лађа, Аустрија 7; — талијанске бјеше оружане са 150 и и 300 $ а Аустријске само двије свака са 15 150 8Г, — све остале са обичнијем 30 "и, гранагнијем и 48 "и, глаткијем, ма је под Висом опет ТегегхоФ надвладао. Најбољи топови невриједе, ако неваљају топџије. Покушаји у Бечу делани су све на одмјереннјем дистанцијама. Нека се српски топџије извјежбају боље у процјени дисганција иу гађању у нишан, и нека је нредпрега

топова ваљано, да се може с мјеста веКи број у бој увести него шго га Турци уведу, па нетреба се бојати. Кад узмемо дакле све у рачун онда Кемо наКи да су 3'/ а тома на 1000 изобиљна. По томе би имале грујиКева дивизија 26— 27 а путников полк 36—49 топова.*) Али се топови несмију сви подјелити на дивизије односно „молкове" 1 него се мора саставити из њих резерва, која се истури у боју на оно мјесто, ђе би радн да добијемо превагу. У разнајем великијем државилга је

*) У Проширн; ЛУећгкгаП бег1))еп'5. ЛУ:еп 1871. стоји при мјегба, да је пруски краљ пре неког времена поклонио кнезу српсколт 75 тоиова за рат у пол.у, Пруска је до год 1866 имала јога по неколпко глаткијсх батерија у пораби, дочим се је већина и.ене артељернје састајала и,ч иоиученијех озадн.ака", Вриједно би било знати, јесу ли, поклон.ени топови глатки ил олучени озадњаци ?

Херцеговачка нејач уклонила се од турског зулума.