Србадија

278

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

Св. 12.

Није овде место да разјашњујем тешко питање о границама биљног иди шивотињског царства и о неугралном ноложају протиста између оба ова царства. *) Али да би могли разумеги, шго долази, морамо не што рећи о Фундаменталном слагању сва три органска царства у сгроју тела им. У опште важи као битни облик, битни елеменат — из ког доцније постане тело биљке или животиње — ћелија. Већ од 35 година знамо ми да се сваки организам састоји из врло млого — из хиљаду и милијон ћелија/Белије постају непрестаним делењем просте једне ћелије, а ћелија је елементарни орган — дакле без ње не може бити ни биљци ни животињи с понетка индивидуалне егзистенције. Животињско јаје, као и право биљно јаје — само је проста ћелија. Ал има доста и таквих организама, што увек на ступњу развића просте ћелије остају. Ма да су разнећелије икодразних врсти организама и на разним деловима тела једног и истог организма, у погледу на облик, величину и положај — врло различне, инак су ги организми голике безбројне разлике — тек изједначењем (прилагођењем, акомодација). С почетка се све ћелнје сасгоје из меког клуп ченцета „пљувачке," а унутри је чвршће, округласто зрнце; то би могли сравнити са ол.уштеном трешњом или шљивом. Ал врло често — не увек — добије голо меко клупченце, спољну чврсту опоницу (опону, навлаку — На11е), а то је ћелићна опоница ( П 2е11ептетђгап") онда се састоји ћелија (сад је можемо сравниги са неољуштеном трешњом или шљивом) из три разна дела: из чврстотечног ћелићног градива, спољње опонице и у унутрашњег зрна. И зрно или иуклеус и ћелићно градиво или иротоиласма, спадају у ону групу тела, коју хемичари називају; „беланчевином и (Ллбуминате — протејим — тела). А то су најважније супстанције пгго их досад познајемо. И ако они ни су Фактори, ал они су ипак носиоци такозваних „живошних иојава," и где год на каквом природном телу приметимо одрањивање и расплођавање, крстање и осећање — ту је свугде активни базис ових „животних појава" — какво беланчевасто или протопласматичко гело — ал и та беланчевина мора бнти као и сама протопласма састављена. Старија природна ФилосоФија у почетку нашег столећа, на челу јој женијалнн Окен, изрекла је: дајесве живо произшило из меке, беланчеванасте масе, из — „ираиљувачке." \ Она својства, што старији нриродни фнлософи приписиваху „њиховој" на гласу „прапљувачци, иста су, шго смо их и код прогопласме нашли. Разглашена » теорија о ираиљувачци и Окенова, задоби чвршћег основа „аротоиласматичком теоријом и Макса Шулце-а, и сад чини теорија Шулцеова чврсти Фундаменат за сво наше бијолошко знање код свијух организама, везани су „животни појави" на неко извесно градиво. Ово „животно градиво« различно је у појединостима, али је у битносги, у суштини, увек једнако: а то је спој од четир елемента: угљика (карбона) кисика (оксигена) водика (хидрогена) и гушика (нитрогена) Кад и кад дође као пети елеменат; сумпор (сулФур). Ал напослегку сасвим је свеједно, да л' ће мо овај спој — као старији природни филозофи — назвати: „ираиљувачком" нлн „животним градивом, и или ће мо — као новија бијолођија — назвати га: „саркодом" нли „иротоиласмом." Израз „прапљувачка" у голико није добар, што притоме мислимо на неку водњикаву и растопљиву супстанцију. Истина, жива протопла-

*) Отеме, да протисте за себе чине правоорганско царство — писао је Хекел у „бвпегеПе Могрћо1о$1е" [ВегНп I. ВапЛ 8. 215] и у; „Мопо^гаПе <1 е г Мопегеп" В1о1ојП8Сће 81иЛеи I АђвсђпШ. н уЈ XVI одељку „природне историје постања-" ^Р-]-

сма је мекана или чврсто-течна, јер увек мања или већа количииа воде напаја угљик у коме и гушика има; алн протопласма није увек тако танка и растопљива као пљувачка буде она и тако чврста и густа као комад коже или калчука. Бољи би израз бно: „градиво за сшварање" („ВИс1ип §8з1 ;о1Г"). И код протиста, као и код свију других биљака и животиња — увек мора бити протоплазме. Сва друга градива, што их још у организму има, продукат су протоплазме. Ал ми код протиста наилазимо на врло важну чињеницу — да они ни облик Келије немаЛЈ> З е Р К0 А њих ни шрага нема од нуклеуса. Сво живо тело састоји се овде из саме неструкгурне пранљувачке без зрна, и зато протисте не можемо назвати правим ћелијама, но цишодама т. ј. елементарним органнзмима што на ћелије личе. Г Белије и цисиоде су ио томе две раане врсте или боље стуињи елеменшарних организама или живих индивидуа првог реда. Обе ове врсте можемо спојити под именом иласшиде (ВШоегтпепп — створитељке) а то зато, јер: Само оне чине и сшварају сва жива ириродна тела. Цитоде без зрна, тоје нижи и пробигни ступањ, а ћелије са зрном то је виши и развијенији стЈпањ иласшида.*) Цитоде или пластиде без зрна су и пређе споменуте глобигерине, шго чине већину становништва морског. Тело им се састоји само из кречне љуске са више комора, и из протопласме, што је у љусци. Такве цигоде су и остале политаламије; микроскопске мале кречне љуске, што се у таквим масама нагомилају на дну мора, да кад се после земља издигне, оне читаве брегове састављају, н. пр. нумулит — брегови на овалама средиземног мора, а то је камење, из ког су зидане мисирске нирамиде. Ал има још несавршенијих протиста, од ових политаламија. То су чудни пмонери ." а го су од свијух организама, што живе, нај простији — јер простија се ни замислити не могу. **) Грчка реч „монерес" и не значи ништа друго, до „прост." Тело им се састоји само из голог клупченцета покретљиве протоилазме, и то без икакве структуре — немају ни опонице, као политаламије. Ове чудне организме познајемо ми тек пре шест година. Ал изгледа, да тих животињица има врло млого и у мору и у слаткој води; управо и не заслужују ова бића име: организам. Они ни немају каквог трага од органа, ни трага од разних делова тела. Па ипак расту монери и одрањују се, ипак су осегљиви; ипак се нокрећу и расплођавају се. Протоплазма све замењује овде. Део је једнак целоме; јер ако расечемо какав монер у више комада; сваки део опет даље лепо живи, као цела прототопласма. Ни одређене Форме немају, јер је непрестано промењују, тиме, што се крећу. Кад су на миру, онда су округласти Расплођавају се на најпростији начин; прогоплазма се или у две половине подели, или у већи број комада; а сваки комад има сва она својства, што их има маги-протоплазма. Шонери нам дају необориви доказ о томе, дм „живошни иојави и нису везани за какво шело *] Одношај ћелија к цитодаша и њиховом споју као пиастице, описао је Хекел у; „ВеЦга^е 2иг ПавиАео1ћеог1е„ [В1о1ов15сће 81исИеп. II; АћзсћиШ.] Шлајден и Шван ставили су 1833. »ћелићну теорију«, т. ј. сматраху ћелије као самосталне елементарне организме или ^индивидуе првог реда." то су после разјашњивали врло опширно Брике ФирховиМакс Шулце. Особито је у том погледу засиужан Фирхов [УЈег Ке<1ел ићсг ^ећеп ип(1 Кгаићбе1п; ВегНп 1864]; И Хекл је отоме писао у тектолођији [науци о индивидуимај [у трећој књизн „(ЈепегеИе Могрћо1о8ге и ВапЛ 1; 8е11е 239;; **] Све монере посматрао је и описао Хекел у „Мопо$ г ар ћГ е (1 ег Nо п е г е п" и у; »Ка с ћ 1; га$е« ги'- (^егвеЉеи [В1о1о§;!бсће б1и<Неп I; ии<1 IV: АћзсћпШ; Та!е1 I—III ип<1 VI;] Осим тога у; нриродна историја ностања [И; Аи^а^е 8еИе 165 ипА 365 — VIII; ииЛ XIV; АђвсћшК]; Први монер који је испитиван, тоје, онај, што је код Нице 1864. нађем [Рго1о^епеб рпшог<НаН8;] [због; УашругеИа и Рго1отоиаб]. — Пр.

шшо је као машипа сложено, но за извесну химијску консшитуцију материје, на ирошоилазму без икакве структуре. Организација или »привидно целисходан састав" гела из разноврсних делова, није узрок по делање, уплив, живота, такозвани секундарни продукаг наизменичног деловањаприлагођења (изједначења) и наслеђења! *) У ове чудне монере спада и на глаеу башибијус, најважнији од свију протиста шго оживљавају дубине морске. Као што смо споменули, овим је именом означио Хукслеј слободна, гола, клупченцад протоплазме, што у грдној множини дно морско покривају, и што га у главноме и сачињавају са глобигеринама. То су неправилна, протоплазматичка тела, врло разне величине; највећи од њих изгледају нашем оку као проста тачкица. Химијски одношај им, доказује нам, да су протоплазматичке природе. А последњег лета приметише Кариентар и Томзон, у оном Батибијевом блату, што га из грдних дубина морских изнесоше, нај карактеристичнији знак протоплазме — покретање. На оном месту дубине морске, што сам је ја исгштивао, беше толико клупченцади из Батибијевог блата — да су сачињавали 'Д— 1 / 3 °Д целе масе: а го има врло важног значаја. Од других монера одликује се Батибијус гиме, шго излучава мала тела из угљенокиселог креча при мењању градива. То су коколиши, (зрнасто камење) најмлогобројнији између свијух мањих становника морских. Хукслеј, који их је изнашао, назвао их је прво (1858) коколитима, ал после десет година (1868) разликоваше их у две разне Форме; у дисколите и цијатолите. Дисколиши (бсћеЉепбкете) су просге, округле или елиптичне плоче из угљенокиселог креча, а наслагане су концентрично, као брашнена зрнцад. А цијашолиши (Кар&Јете) су сложенн из две плоче, од којих је мања већином равно а већа конвексно сведена, Зато и изгледају сасвим као спонка (дугме на кошуљи). Између њихових грдних маса има и кугала, што се из више плоча састоје, а то су: КокосФере (Кегр;ки^е1п). Изгледа, да су сва ова кречна тела само секреција (излучење) Батибија; те према томе, да се тако односе према комађу голе протоплазме, као кречне или шљунковите игле каквог сунђера, према живим ћелијама тога сунђера. Заго кречна тела Батибијева још већу важносг тиме добијају, што их и окамењених има, и то у белој креди. А тимесе потврђује она давнашња помисао да су брегови креда, слојеви,шго су надну дубокогмора, посгали из стврднутог блата. А да се живо Ботибијево блато слаже са фосилном , кредом, то се види и из тога, што се и глобигерине, заједно са коколитима и кокосФердама ,рачунају у главне саставне делове креде другим речима: оно блато, ш го и данас покрива дно највећих морских дубина, дакле Вашибијево блашо, то јо креда, шшо &е шек да се сшвори. А организми, што ову модерну креду чине, ни су ни биљке ни живогиње но само ирошисти. Ако ове значајне одношаје живог становништва морског мало дубље посмотримо одмах нам се намеће читава поворка преважних питања. Нек ми је допуштено, да на завршетку још нешто о два питања рекнем о јЈитању одрањивања и о начину постанка. Одрањивање батибија и осталих протиста, ш то оживљују ноноре окејана између # ј Питање о прастворењу или архигонији [Сгепега1Јо роп !апеа — асув^аса] разјашњаваху веК млоги стари филозофи, и нај конзеквентнији мислиоци за ктеваху то као нуждан постулат монистичког, једноставног посматрања света. Бијолошким напретцима дошло се до овог испитивања и сад се опет о том иитању дискутира. У томе је заслужан Аугуст Милер [Оећег <Не егб1е ЕпШећип? огј;амвећег А/Уевеи ип<1 1ћге 8ра11ио<г т Аг1еи; Да негативни експерименти нису у стању, да на сво питане негативно Одговоре, да на твжиште тог питања не треба тражити у пол»у експерименталне емпирије, но у пол»у консеквентне филозофије; нај бол»е је доказао X е к е л. Пр.]