Србадија

Св. 12.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

279

3000—30000 стопа, изгледа врло загонетно. Као што је познато, начин одрањивања код бил.ака и животиња, сасвим је противан, и то тако, да се ова оба органска царства допуњују — те по томе чине равнотежу у икономици природе. Готово све бил.ке, могу из тако званих анорганских спојева, наиме из воде, угл.ене киселине и агнонијака, и пуштањем кисика и синтезом —да створе беланчевинасте масе, а пре свега протоплазму. Ово животиње не могу. Шта више, животиње морају од бил.ака да добијају протоплазму, без које не би могло живити — и то директно или индирекгно. — Живот живошиња мора дакле, ирешпосатиљати свугде живот биљака. Ако се дакле, сетимо овог Фундаменталног наизменичног одношаја, и ако посмотримо икономију живота у мору — то ће мо наиКи на чудну чињеницу, да баш живот бнл.ака већ у саразмерно малој дубини, сасвим престаје. Докле животиње морске, силазе у грдним Масама до 3000 стопа, а неке још и дал.е то изгледа, да је биљни живот обично сасвим престао у дубини од 2000 стопа. Сад се дакле, узима, да се оне живогиње, што испод ове зоне живе, хране невидљивим малим делићима, растворене органске супстанције, што је свугде, по морској води раздељена. И заиста, морска вода, близу обала, није чист раствор соли, но нека врста меке, танке и раскуване чорбе. Од оних безбројних животиња и биљака, што сваког дана умору умру, раздели се увек мањи или већи одломак супстанције тела, и онај део, што га друге животиње, одмахне поједу, раствори се уводи. Ал ма како ми напрезали нашу Фангазију, да представимо себи морску воду, близу обала, као чорбу пгго за нужду храни, то ипак не важи за отнорен окејан, а особито за најдубље поноре окејанове. Ал баш ту нађосмо ми оно чудно и -.раскошно" живовање нротиста, оне грдне протоплазматичке гомиле батибија и глобигерина. Ал да се сви ти организми хране оном, хомеопатички растањеном чорбом, у којој на можда 100 милијона делова воде, дође један део органске супстанције — то, промотривши све одношаје у мору, изгледа врло невероватно. Када се с једне стране неможе веровати на одрањивање Батибијевог блата помоћу минималног квантигета органске супстанције што је у води растворена; а с друге стране ни помислити не можемо на одрањивање оних грдних протоплазматичких смаса, помоНу бил,ака, јер свака вегетација потпуно престаје — онда нам ништа друго не остаје но да мислимо, да се слободна тела протоплазматичка од Батибијевог блага, стварају нз анорганских супстанција, у грдној дубини морској, и то услед уплива за услове егзистенције, услед особитих околности, шго тамо владају; другим речима да ирастпарањем постају. ОткриКе Батибија упућује насна давно тражени граг од сионтаног, механичког иостанка живота. Теорегички нема ово важно биолошко основно нитање никаквих тешкоћа више — од како је новија бијолођија доказала: јединство органске и анорганске ирироде, и откако су монери и последње запреке с пута уклонили. У багибију је нађен организам, који успоју одугљика, кисика, водика и гушика чини у извесним замршеним одношајима слободиу иротоилааму, који дакле: сам себе ствара чисгим механички.м путем, помоћу прастворења или архегоније. Ако је ово истина, онда ће се сјајно испунити мистичко и пророчки изговорено начело океново: „ Сне органско ироизишло је из иљувпчке, није ништа друго до ираиљувачка у разном облику. А ова ираиљупачка иостала је у дубоком мору из анорганске материје."Станиша. НОВИ ВЕК.* КОЛБ. II. Како ее развијала наука и књижевноет, до половине оеамнаеетог столећа. У првом делу говорили смо о знатним изналасцнма и на гласу открићима у почетку новијег доба; ти изналасци чине границу средњег и новог века —и сатим проналасцима стоји и то у свези, што се развише математичка знања, а особито астрономија. Први заступници бзху Пурбах и Регијомонтан. Целог средњег века нико живи не сумњаше на птоломејев систем. Чула наша беху против тога. Црква се потпуно слагаше с том науком. Никола Коиерник. (родио се 1473. а умро 1543), бавио се природним наукама још од ране младости (учио је медицину) те је лако увидео, да птоломејева теорија не ваља. Када је већ био на чисто о томе, иоче превртати еписе старих мудраца, да види, има ли тамо каквог другог покретања небесних СФера. Код Цицерона нађе: Хикетаје мислио да се земља окреИе (А јасну изреку Аристархову, који је живио око половине трећег столећа, коиерник није познавао). Коперник покуша сад, да ли се овом теоријом могу боље разјаснити појаве на Фирмаменту. Резултаг беше диван и - чудан. Сам Коперниквели: „После најтачнијег посматрања дошао сам до тога резултата, да ако покретање, небеснихтела применим на нокретање земље, све се појаве могу савршено да разјас.не, и да је пут небесних тела међуеобом и са целим тако у свези, да се ништа не може променути, а да се не поремете остала небеска тела." Прва идеја о светском систему поникла је истина од Грка, ал грдна и неоцењена заслуга Коперникова, та је, што је он ту идеју научно основао. Јесте, Коперник је ту идеју научно основао, у нркос нејасној атмосФери, што обично око Фрауенбурга влада. Коперник је научно утврдио оно, што су поједини Јелинн само слутили. Ма да Коперник није могао свој доказ потпуно, у свим тачкама основати — јер не имађаше средстава за то ипак се морамо задивити, каквим је оштроумљем и истином умео да схвати главне моменте, и како их је дивно умео да представи. Мале погрешке, никад не ће одузети целоме делу женијалност. Коперник је основао свој систем само на покретању земље и других планета око сунца; а друге звезде стајаћице оделио је од сунчаног система. При том дељењу помишљао је на неједнако удалење наше земље и других звезда стајаћица од — сунца. Код Коперника је сунце средишна гачка васелене, Коперник је почео своја испитивања године 1507; у години 1530 већ је тако далеко развио нову теорију, да је још само појединости допуњавао и поправљао. О иокретању сунца и месеца почео је да размишља од године 1516, кад хтедоше у Риму да поправе календар. Основну мисао коперникову наскоро сазнаше сви људи, што се бављаху астрономијом, н сви зажелише опширно разјашнење ове новетеорије, Конерннк је, истина, говорио својим познаницима, како он о томе мисли, али је јавност избегавао. Пошто је ова нова мисао била за научењаке скроз и

*) Из дела: Си11игде8сШсМе Аег МетсМгеИ ]т(- БезопДегег ВегискиеМ^ип^ уоп ВедГегипдз/огт, РоНИк, ВеИдгоп, РгегћеИи- ипА ТУоћ1з1ап(1иеп1тск1ипд с!ег Уб1кег. Еше а11§'етеЈ.пе "^еН^еасМсМе уоп (1. Рг. Ко11).

скроз Фантастичка, то се Коперннк бојао, да је научењаци не ће озбиљно испитати, но да ће је одмах забацити; још се горе бојао од ругања и нодсмеха оних људи, што су слепо обожавали старе народе. Коперник се није бојао гонења од стране цркве. Бнблија — која додуше беше противна новој теорији — још није задобила ону важност, као иосле распространења реФормације. Осим тога, био је први римски кардинал Шенберг који се јако интересовао за ту ствар, и који је замолио Коперника за препис дела му, које Коперник и учини. Три године погле тогаизнесе Ретик опширне вести на јавност о новом систему. Шеља за аутентичким и опширним саопштењима, постајаше све већа и већа. Владика Пидеман Гизе гонио јеКоперника да својим делом у јавност ступи. И Коперник предаде свој манускрипт ради ове цели владици. Владика је штампао дело у Нирнбергу. У ово време наиђе на снажног Коперника боља. Кад је први шгампан егземплар дела му дошао у Фрауенберг, још га је руком додирнуо, ал већ није био при свести; на неколико часова затим умро је. Наравно, да су одмах на нови систем нападали; ал тада још не нападаху на њега са црквеног, но са псеудо-научиог гледишга. Учени Данац Тихо де Брахе, покуша великим оштроумљем, установити нов сисгем; ал није се могло дуго сакриги, дасе овај систем не може одржати. Астрономију је даље развио женијални Немац Јован Кеилер нз Вајла у Швапској; родио се 1 о7 Г а умро у највећем сиромаштву; *) то беше човек, који је претрпио све беде сиромаштва једино ради науке. Године 1609. и 1618. открио је он п три кеилерова закона" о току планета и њихових грабаната и тиме је ударио основ астрономији као правој науци. У ово доба бавило се свештенство много више библијом, теустаде иротив Коперникове науке. Свештенство боље упознаде од лајика, какве грдне консеквенције скрива ова наука у себи. Папа Павле V. по савету Језујите Белармина прогласи науку о покретању земље окосунца, конгрегацијом одиндекса 5. Марта 1616., — као лажну и безбожничкун забрани шест књига копепникових „с1е огћгат сое1ез1;шт геуокиштћиз" до год се не ревидирају („Допес сот^аггкиг"). У ово доба стекао је Галилео Галилеји (родио у Пизи као син Једног племића, го•диње 1564 а умно је 1642) научне заслуге тиме, шго је скроз и скроз проучио математику, астрономију и оптику. Оно, што је он изучавао — беше погврда Коперникове науке. Свештенство га је натерало да више не говори о новом систему и да ништа о њему не шгампа. Ал унуграшњи нагон наведе га те 1630. године штампа једно дело о разним псветским" системама. Ма да се он у овој ствари није приволео никаквом „решењу, и ма да је само узроке за и прогив навађао црквени великодостојници почеше да га жестоко гоне. Одмах га бацише у затвор инквизиције римске. Године 1633 марао је наколенима клечећи опозвати своју науку („е риг 81 тиоуе) затим се изрицала казна: затвор на неодређено време, уништење оног сгшса и нроклињање новог система,Галилеј је после неколико година умро, слеп, глув а удови су га страшно болели! Инглес Исак Њушн (родио се 1642 умро 1727), ослањао се у главном наКеплера, и пронашао је 1680 закон гравитације и атракције. Тиме је изнашао основни закон, по коме бивају сва кретања у универзуму и на нашој земљи и но бескрајним просторијама

*) Мати, коју су као вештицу оитужили умрла је у затвору. Заеиуге Кепиерове иепосу описане у књизиЈ пКеплер и а строиоми ј а« од I'. Рајшла.