Србадија

Св. 12,

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку,

281

за двор, за самог краља. Изгледало је као да Молијерова цел, беше само то, да весели кра ља. Само су иоаови осетили оштрину Молијерове сатире у ТартиФу. За време ове перијоде Немци су далеко заостали у душевном развићу иза оба романска народа, иза Талијана н Францеза. Немци су још писали латински, кад су писци других народа свој матерњи језик уиотребљавали и тиме не само на научењаке но и на „средњи

љени, ал женијални витез; родно се 1448 у ( дворцу Штекелбергу у Франачкој, а умро у највећој беди 1523 на острову УФенау-у на циришком језеру. Он, који је нај боље од свих својих сувременика разумевао латински, оставио се писања латинским језиком; иисао је само немачким језиком своје брошире, којима је заиламтио дух народни. Само он и Јутер могли су да распале народ за какве више цели; осим тога Хутен имађаше диван

драматичар шпански. Родио се у Мадриду 1601 а умро 1687. Шиаљолске драме у 16. и 17. сголећу јако упливисаше наразвитак инглеске и Фраицеске драматургије. Осим драме задоби у Шпанији и роман необично значење. Дон Кихот де ла Манха (ову је сатиру написао доеетљиви и женијални Сервантес де Савер.ра — родио се 1547 а умро 10 В) весели и данас хиљада.ма људи, и шиба „витештво" средњега века, тако да ће за дуго вре-

Костајнички град

сталеж " Јупливисали. Јован Рајхмт (родио сеу Пфорцхајму 1454 а умро 1524) и Јерапмо Рошердам омилеше и распространише код 1 !-маца грчки језик и књижевност. Чивут ЦфвФеркорНу који је прешао у хришћансгво, поче да обраћа у своју веруљуде; а Фанатички су попови наравно помагали. Пошго су ти Фанатичари почели и Рајхлина да грде, изађе на свет : <рГ81о!ае оЂ&сугогит уггогит (ВпеЉ с1ег 13ипке1тагтсг — писма обскурената), и од то доба поделише се хуманисге и обскуранти у два логора. Овај реФорматорски нокрег упливисао је и на немачки језик. Ако је ко хтео да народ за себе задобије, морао је писати онако, како ће га народ разумеги. Јутер је имао само зато тако огроман успех шго је умеода пише немачким језиком. Осим тога могао је гако да пише само Улрик Хушен — сирома, оставх1Г~ дар песнички а .1утер не. Хутен је ценио реФормацију не због теолошке но због политичке тенденције. Зато морамо двоструко жалити рану смрт овог женијалног човека. Од осталих западно-јевропејских земаља, на гласу је Португалска, којасе готово у свима нравцима развијаше. Каменс (родио се 1524 у сиротињској кући а умро у Лисабону 1579) био је и песник и војнпк; он је спевао најбоља епновога доба — лузцјаде. Шпањолац Јерчила нокуша да сиева слично дело: „ Агаисапа «, ал то дело и по садржају и ио облику заостаје иза лузијаде. У Шпанији се брзо развило иозориште. Први ваљан драматичар беше ЛоЈЈега (родио се у Мадриду 1562 а умро 1635). Кажу, да је написао 1800 иозоришних дела и 400 других списа. Више вредности заслужују дела Калг дерона де ла_ Царке, који беше најизврснији

гие још бити — класичка студија. У Инглеској је задобила књижевност неку важност тек око половине 17. сголећа. Пу г је поравнао још песник Шаусе ( умро 1405) Већег уплива има1>аше Саенсер. У ВиљемуШексииру (родио се 1564 а умро161б) појави се најславнији драматичар новога доба. И ако су га други у иојединостима надмашили — у главном га још нико није ни достигао а камо ли превазишао. Један критичар вели за Шекспира: »Дубље од Шексиира није још ниједан човек загледао у најтајније мисли душе човечије, нико још није насликао боље разноврсне карактере и ситуације, нико их већом топлотом и истином представио. Ве, штачки нам је изнео на среду лепу страну човечије природе, а уједно обележио најгоре аФекте а и страсти." Немогуће је да се онише у мало речи оно, што је Шекспир учинио.