Србадија

282

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 12.

Још један инглески песник вредан је ла- 1 ворова венца; име му \еЏон Милтон (родио се 1608 а умро 1674). Као одушевљен реггубликанац оплакује у „изгубљеном рају« пропаст слободне државе. У важним политичким борбама, што се у његовој отаџбини догодише, увек је означавао Милтон, да је слободна штампа први основ црквене и политичке слободе. У делу: „Ве/ешго рго рори1о АпдИсапо" смело је бранио права народна и доказивао је да народ сме издајничког тирана, као што беше Карло I. казнити. Од осталих писаца вредно је да споменемо сатиричара СвиФша (родио се 1667 а умро 1745). За развитак културе била је од веће важности ФилозоФија .Каршезије (Кепе с1ев Саг*ез) је први потресао научно стару трулу зграду шолске ФилозоФије. Картезије беше Францез и родио се 1596 у Турени; 162 * оде у републику Холанд, да се тамо посвети слободној науци, а особито да установи нов, чврст филозофски систем. Он је учио да се биће бога састоји у мишлењу, у самосазнавању. (со§1(;о, ег^о вит!). До праве истине може се само сумњом доћи. А тим речима означена је прогивност црквене и ФилозоФСке основе; тамо је вера, овде критика. Кад га је краљицаКристина позвала у шведску, он оде тамо и умре године 1650. Осим логике и метаФизике занимао се највише математиком и физиком ; и што је на овом пољу израдио, то му је осигурало уплив на другом пољу. Смелије од свију пошао је напредЈТиммоза. Целог свог живота борио се сцрном сиротињом. Ал зато ипак није клонуо. Родио се 1632 у Амстердаму а умро је 1667 после тешке болести. Луј Фајербах вели оњему: „Спиноза беше ирви, који је ступио у огворену борбу с теологијом, он беше први који је рекаодаје свет дело личног бића — први, који је рекао да ирироду треба схватити у универзалној и релиђијозној јој важности. Спинози је појам божји — васелена, то је код њега нека врста пантејнзма; из бога-васелене — мора све произлазити, а ово произлажење је — у неком смислу највиша слобода. Сувременици Сгшнозе не могоше поћи за снажним његовим полетом; ни најближа перијода не разумедега; тек новије доба оценило је његову заслугу *). Џон ЛрЈи2*_Инглез, родио се исге године, које и Спиноза, дакле 1632, а умро је1704. Он није имао гако оштроумље као Спиноза: али ипак узбуни он човештво (особиго књигом: п Е«.«аг/ сопсеттд ћитпп ипЛег8Гап(Ид. а ^) и знао је да непосредне, практичке потребе човечије задовољити треба. Његов филозофски систем оснива се на Бако-у и Картезију и води к материјализму. Као изворе сазнавања навађа он: реФлексију, искуство и посматрање. Он је полазио од основие мисли: нишга нема у човечијем мишлењу шго није чулима дознао. При томе је смело осветлио политичке, рели!;ијозне и социјалне одношаје. Божанствено право краљевства није код њега милости нашло; у релиђијозним стварима захгеваше он потпуну голеранцију, једнако право за хришћане и чивуте, Мухамеданце н безбожнике. Од ученика задоби му највећи уплив ШаФшесоајр; овај није поставио нов систем но је као вешт писац у елегантном облику а

*) Ево још некоиико изрека спинозиних: »Релиђијозне предрасуде, то су знакови нређашњег ропства« јРгаејисИсма сп'са геН&шпет бтИуебИ^а апидаае бетиШз). »Незнаше је извор свијух зала" (1§'погап1Ја опшз таЈШае !опб ее1]»Сазнавање јединости нашег духа са нриродот, то је највише савршенство човечије." »Стр ах је оно зло, којит се сујеверје рађа, храии и подржава. Само док страх влада, тора се чозек борити са сујеверјеш, и све, што је човек некад у релиђијознопт лудилу поштовао, то је било вусто уображење страшљивог, нукавичког духа."

као човек од уплива раширивао практички у вишим круговима неверовање у бога. Још даље пођоше дејисше, на челу им Толанд, који оштрим оружјем нападоше и хришћанство и сваку релиђију, не марећи за лелек и тужњаву црних попова. Истим путем пошао је р Волингброк (Хенри Ст. Џон). У књизи: „важно посматрање хришћанских релиђија" напао је у опште на хришћанство, а посебице на писмене споменике хришћанства и доказиваше да је го дело хогимичне преваре или Фанатизма пишчевог. Пентатеух сматраше он као — донкихотнјаду. У новом тестаменту уважавао је само прва три јеванђелиста; на бесмртност душе није веровао. Историјски начин писања му знагно упливисаше на ннглеске историке Гибона (родио се 1737 а умро 1794) и Хумеа (родио се 1711 а умро 1776). Осим њих беше још на гласу историк Робершсон (родио се 1721 а умро 1793) но он се не удаљаваше толико од обичног пута. У Немачкој почеше тек Лајбниц и Томазиједа потресају трулу зграду старе филозоФије, ал што су хтели, то нису могли учинити. Кристијан Томазије родио се 1655 у Лајпцигу, а умро 1728; он беше први учигељ на универзитету који је својим матерњим језиком предавао, и први којије брак као гра/Јански уговор схвашио. Знатнији беше Лајбниц^ Родио се 1646 у Лајпцигу а умро 1716. Овај човек одликовао се свестраношћу и темељним знањем; он је силно потресао дух Немаца за испитивањем, а стекао је знатна уплива и код поглавица у држави. У црквеним стварима сасвим као да се нроменуо — он је напао наЊутна због закона атракције и гравитације, што природну рели!)ију поткопава, а ону, што се исповеда, одриче! Друга је погрешка Лајбницова та, што је тежио за милошћу на дворовима. После њега дође Крисшијан Волф (родио се у Бреслави 1679 а умро 1754) који је употребио идеје Лајбницове и Декартове те је створио нов филозофски систем. Због својих идеја беше прогеран, књиге му забрањене, иосле га опет натраг позваше, и младићима би заповеђено, да уче ВолФову филозоФију. Толико је уоно доба зависила наука од ћуди једног владара! У оводоба појавише се уФранцеској три човека од неизмерна уплива на народ, на народна посмаграња и живот. То беху: Волтер, Монгескије и Русо. Волшер (управо Мари Франсоа Арује име Волтер дао јесам себи), родио се као син одличног адвоката године 1694. Учио се у језујитској школи и врло је рано дошао у Фриволна друштва. Већ као младић био је загворен у бастиљу због неких стихова на Луја XIV., и зато је смртно омразио својевоље и тиранлук, као што доказују и његови антицрквени списи. Још у младом добу постао је најславнији кшижевник, и да га не би ухватили, склони се у Инглеску. Кад се врати у францеску иозове га к себиФридрих II. у Сансуси, ал како се није могао с краљем слагати, оде у Фернеју уЖеневу, где је живио богато као највећи владар. Умро је године1778. Знање му беше опширно, ал не темељно, па и опет није ни један писац тако снажно уиливисао на народ као Волтер; нико није с истим успехом победио политичке а особито релићијозне предрасуде. Ма да је сам кнезовима ласкао, ипак се снажно противио апсолутизму. Не иоже се порећи, да је радња Волтерова била предигра Францеске револуције. Хришћанску цркву је ужасно мрзио. Оеобито је волео рећи: „нек" „се уништи та бесрамница!" (есгазег 1' т!:ате!) Волтер је постао јевроиском силом због духа, шале, вица, сатире, хумора, досегке, због необично вештог стилау прози и стиховима; њему сула-

скали аутокраге пруске, руске и Францеске; а све земље и сви људи дивили су му се. Ал при свем том није ниједно дело Волтерово класично; све их је преценилопређашње столеће. У његовим песмама и драматичким делима огледа се ејајна вештина у говору и ненадмашив дух; и његова ФилозоФска дела не баве се оним, што се у Немачкој под тим изразом разумева; а његово дело: „Е§ба1 аиг 1ез тоеигб е4 зиг Гезргп Јеа па1шпз." то је први покушај Кулшурне исшорије. 0 Волтеру можемо рећи да је он представник човештва, а свешац у науци. Друкчије је делао н живио Моншескије. Име му глаеи: Сћаг1еи б.е 1.ш)ш1аУ Ватп &е 1а ВгеЛе Ле МопГ.ехдигеи, а родио се 1689, умро 1755; рано 1е постао председником парламента у Рордо-у. У књизи: *1и°.иге$ регаапез" („Персијска писма") напао је настање уФранцеској, а особито на попове; исмевао их грдно. Како се дуже бавио и Инглеској, заволе консгитуцијоналне уредбе. Оне му посташе идејалом. С тога напише књигу: „Езрп( Лев 1о19 а (идух закона«), и мисли, што их он у тој књизи наведе, беху доста важне за револуцију Трећи беше: Жан Жак Русо. Родио се 1712, аумро1778; живио јенередовно, карактер му беше сталан и непоколебљив, а дух огроман. Родио се у Женеви, бис је републиканац, борио се с животом и нападао је на уредбе у Францеској. Није никог шгедио; од његове дијалектичке оштрине бојала се и црква и држава а особито трула социјална зграда. Само је штета што је гшсао у парадоксима и у самим негацијама. Код њега је само прастање ваљало. Још огвореније и смелије пођоше у борбу енциклоиедисше и материјалисте против хришћанства и против сваке позитивне вере. Већ пре њих рекао је ^ајле у: г ОгсНоппагге ћгв1огГ^иее1спН</и? да се вера и разум не може сложити. За њим дође Дидеро и дрско изјави да ни један човек неможедоћи, до натприродног знања. Зато га затворе. Дидеро зауми смелу мисао да са својим пријатељима књижевницима напише једно дело, што ће сваку поуку осветлити у правој светлости без икакве штедње и лагања; радило се око оне славне енциклоиедије. Онај на гласу предговор саставио )е Алембер\ и Волтер је радио на томе делу. И попови и либералци и демократе подигоше против ове истините науке вику до неба. Међутим енциклонедија беше научно написана. Већина материјалиста, на челу им Холбах, не пазише ни мало на Форму. Чланци, што су читав свет узбунили, беху ови: вувГете <1е 1а пгШге, од самог Холбаха; обе књиге с!е Г езргМ и <1*. Гћотте од Хелвеција и Гћоттч тасћте од ла Метрије. Сви писци не хтедоше ни сноља да штеде мисли, што су тада владале, шта више, радоваше се кад су могли да иецну противнике. Док су други народи тако дивоским корацима корачали на путу науке и просвете, дотле је у немачкој књижевности завладала простота и укоченост, и тек под Фридрихом II. пође нешто на боље ма да је овај мрзио све што је немачко јер се тако заљубио у Францески језик и књижевност. Лесинг (родио се 1729 а умро се 1781) беше први писац, који узвиси немачки језик у својим пписмима о књижевности." Лесинг беше човек смелог духа,- није сањао о цркви, није био лармаџија либералац. Лесинг беше и заступник онћег хуманишеша н у овом смислу рекао је: лПохвала ревносног патријоте, тоје, како ја мислим, последње, за чим би ја тежио; а наиме таквог патријоте, ради кога би заборавио да треба да сам »светски гра/јанин." Уз Лесинга стоје још н Хердер (родио се 1744 а умро 1803) а особитчГ Тжланд (родио 1733 а умро 1813). Ви-