Србадија

ГОДИНА ДРУГА- ИЗЈ1АЗИ 1. И 16.СВАК0Г МЕСЕЦА, свесна прва. ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ, г «»ш И Ј. У Бечу 1. јануара 1876. 8 фор, а. вр., или 20 динара.

КАТАНСКА БУНА. ПРИПОВЕТКА ИЗ 1845 ГОДИНЕ. НАПИСАО игашвш 1. атан. I. Ради сте, децо, да вам причам о покојном оцу. И вредно је да га се сетимо, Бог му дао у рају насеља. Ви сте били још нејаки, када он оно напрасно премину. Сиромах пре•свиште у најбољим својим годннама. Ви га се можда слабо н сећате, а ја, да ми Бог поможе, вазда мислии на њ. Како склопим очи, ето га преда ме. Целу божју ноћцу лебди његова блажена слика нада мном. Ја сам дању вазда сетна, невесела; да ми још није вас, ие бих знала како бих проводила самохране дапе. А ноћу ми је да видпте лакше, ваљада, где га тако често снивам? За то се чешће у сну и смејем, као што сте ми више пута говорили, драга децо моја. Он је био пука сирота кад је узео мене сиротицу. Ја сам му донела ено оиај орман до зелене пећи, а код њега сам застала овај сто за којим седнмо, онај креветац, где вас двоје ноћујете и икону пред којом

1)УР0 ДАНИЧИћ.

се и данас Богу молимо. Није било ии десетак књижица у оном долану, што је данас пун натучен лепо повезаних књига. Чим сам се довела омиле ми кућа, као да сам се у њојзи родила. Цео дан сам ходала и радила по кући, а оп, жалосник, није се растај'о с дућаном од рана јутра до мркле вечери. У по дне се чим тим прихватасмо, а у вече спремала сам бољу вечеру. Он је, децо, не могу да га споменем а да не узданем — радо јео тесто. За то сам увек имала намешених гурабија, брдарица или каквих других колачића. По вечери седели смо дуго. Он је кројио и шио, а ја му помагах. Па смо тада умели говорити за четворо. Он је тада причао своје јадранске приче, а ја сам га пажљиво слушала. Па песама, па пословица, па загонетака знао је сијасет. Чешће и поноћ превали, а ми још шијемо, смејемо се и торочемо. Боже мој, како се човеку нарав нромени, ко би рекао, да је овака ћуталица као ја негда била торокљива као мало дете. И Бог ти један знаде, шта се још са мном може збити све до смрти моје? У те срећне дане родих и вас двоје, Стамене и Стаменко. Он је, покојник, волио вас као своја два ока у глави. Шта

чх

Ш

\У;>\ 1 "У-С;

Љ-Аг'/"." /