Србадија

ГОДИНА ДРУГА. СВЕСКА ТРЕћА И ЧЕТВРТА. У Бечу фебруара 1876,

ИЗЛАЗИ 1. И 16. СВАКОГ МЕСЕЦА,

ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ, Годишња је цеиа ; 8 фор. а. вр., или 20 динара.

КАТАНСКА БУНА. ПРИПОВЕТКА ИЗ 1843 ГОДИНЕ. НАПИСАО ». ШШХ2. IV. Онда, доцо, није било ни оваке поште* ни оволнко новина као сад. За телеграф и не знадијах да има на свету. Иа и нутови зар бејаху као сад? Ва насипе ми ни знали нисмо. Ето се у Богатпћ ишло како тако до Сокине механе, а оданде кривудај лево десно кроз шуму преко мила и иљоштара на Белотић до у Богатић. Та шта ћете, кад пи у самом Шапцу још калдрие није било? Због рђавих путова и свет се иије толико мотао као данас, Ко ти је највише одлазио и долазио? — Трговци! Лети Ј.пда време блакне, кад се гора заодене листом, онда си могао видети по гдекога да прође у Смрдаи бару, или о ■празиику да иде у манастир с болинцима ради молитава. А када ојесеии, онда, децо, нутници све ређи, цигло момци што одлазаху у села ради вересије. А чим први <'.нег, оида уанси се где си ту си, док пролећни ветар

НЛАРИОН, МИТРОПОЛИТ ИРНЕ ГОРЕ II БРДА.

опет пе просуши стазе и богазе. Никуда ни маћи, ван што се ишло празником у цркву, а радником овда онда са села на село. А данас? Што се јутром збуде у Београду, то по нодне знају деца шабачка. Свет је данас и језика проливенија. А онда је вера и Бог н то другче било. II ко види као да не види, и ко чује као да не чује. Тако се и збило, да ми г.ише ништа не чусмо за катане, који одоше правце на Велико Село к Лозници. Као начули смо да се силаи сељак слегао за њима, али никаква хабера где су и како су. Једно по подне седимо ја и отац ваш доле у баштици. Он ишчекиваше каву, на да оде у дућаи. Таман ја из куће, а капија се широм отвори. <( Гле моје миле .Убљанке/ викнух радосно и истрчих пред сестру. Прихватих јој дете и изљубисмо се. Донееох јој воде да се умије. Тај дан је била јака прућииа. <( Па како ви ту живите?* рече пошто се мало поодморила. ж Ето као што видиш, сестрице. Опажаш ли какву нромену?®