Србадија

ЖИВЕ МОШТИ. Новела л'Ги земљо анђелска стрпл»ен.а, »Ти земљо руског народа !« Гјучев. Једна Францеска пословица вели; „ Сјв рибар и мокар ловац — готова жалост." Како баш никад нисам особиго гинуо за рибарством, то вам не могу ни рећи, како је рибару на сувом и чистом времену, и у колико је јача радост са богага пл.ена од непрнјетности, да је вазда скроз мокар. Ама тек за ловца киша — то ти је права беда. Таке истоветне беде допадосмо ја и мој ловац, Јермолај, кад се оно нађосмо у лову на љештарке у бељевском округу. Још од раног јутра пљушти, као из рукава. Шта не чинисмо, са.мо да се заклонимо од кише. Наше ластичне огртаче нагукосмо готово преко главе, тражећи заклона под најлиснатијим дрвљем, где као да је мање прокисавало . . . . но наши „непродирајеми" огртачи, ван тога, што нам при пуцању сметаху, пропуштаху воду, како је богу воља, а испод дрвља у први мах као да мање пљушташе; но кад лишКе од силне кише узе да се пригиба, а оно са сваке гранчице,као оно из штрцаљке, падаше на нас сијасет водурине, па се као хладан млаз слеваше од огрлице, па све дуж леКа чак до доле. пНо то је веК мало много, то веК не може ни псето издржати," као што Ке реКи Јермолај. УГ

В А, ие, Петре ПетровиКу," викну он најпосле, „овако више не иде! Данас нема више ништа од лова! На овакој киши пси губе трагове, пушка омањује — КФуј! ала ги је и то неки посао!" пЈест, ал' пгга сад знан[ радити," загштам га. пНо, на — допустиКете, да се отиснемо до Алексејевке. Ви ваљда и не знаге, ал' тамо има једна одаја — та принада вашој матери. Одавде Ке бити неких осам врста. Тамо можемо преноКити, а сутра ..." „Овамо натраг?" „Јок, не овамо. Близу Алексејевке знам ја за нека места много су згоднија од овог овде, та.мо Ке.мо на тегребе." Ја не запигах свог верног пратиоца, за што ме не одведе управо тамо; подигосмо се, па дођосмо још исто вече одаји, за коју ја збиља и не слутих, да је има на свету. Уз одају један омањи куКерак, дабогме стародреван и неудесан за становање, ал' ипак чист. У њему нреноКим доста мирно. Сутра дан се пробудим прилично рано. Сунце гекгрануло, на целом небу ама ни клетог облачка, све пооколо трепти према јутарњем сунцу два пут сјајније, лепше и дивније, но јуче за кише. Док мн упрезаху у лтаратајку" (чезије) ја се проходах но некадањем маленом вотњаку, што сад ту лежн сасма запарложен и запушген, па онај омањи куКерак окружава старим воКкама са мирисавим и сочним крушкама. Како је дивно данас у том чистом,

Г0ДННА ДРУГА. Свеека жеета. У БЕЧУ, 1876.

) •*!јрв1 вб -Зр * ЗЦ ИЛУСТРОВАН Л1К Т ЗА ЗАБАВУ II ПОУКУ.

Излази два пут месечно. Годишња је цена 8 ф . а вр. или 20 динара.

Млија Нламенац.