Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 6.

Србовања — зазирали су од њега свиколици напастници сриски; и био чувен, и од свију припознат са свог огромног знања наука правних-•• Као адвокат дође др. Св. МилетиК у Нови Сад. У Новом Саду прибрало се било повелико коло по избор-Србал.а— и мало по мало, па стадоше избијати на видело притајени зраци силом запретаног огња, живота српског. „Српски дневник« у евоје дане потоње буде гласило пренуле Србадије- • • И кад сили баховској истекоше дани, и стадоше пуцати жандар-полицајски окови духа и вериге мисли — поведоше поменути Србл.и у Новом Саду коло напред. Међу њима први изађе на браник др. Светозар Милетић. Освану туцин-дан године 1860. Збрисаше силни са карге Јевропе „Војводство српско." Саранише — саранити ради бише и све успомене мајских и потоњих дана • • • Чланак др. Свегозара Милетића на туцин-дан поменуте године елекгризова Србље на све стране. Као какви дуси невидовни полетише за тим чланци Милетићеви по Српству војводине сарањене. Кривци и правци од године 1848. пружише руку једно другом; братимише — не збратимише се! • • Пагње заслужене и незаслужене, заједнички препаћене, могоше још добра донети и једнима и другима. Али не би тако. Ком се даде власт и сила у руке, заборави таки своје сапатнике. Јачи стаде поништатисебиравног, без обране остављеног, заборављеног! - • Др. Свегозар Милетић разви „Заставу", која се по Срнству вије и данас. Место мача, перо у руци, без заклона права, силом свога знања и снагом чврстоће, и чистотом карактера — устаде Милетић, и брани народ свој. Српски сабори у Карловцих, хрватски сабори уЗагребу, угарски сабориуПешти знају за сведочанство тому. И огромни рад др. Светозара Милетића знан је данае Србљем на све стране; принознаг у Свесловенству; ноштован у свем честитом свету. Др. Свегозар Милетић сав се одао, са свим прегао за радом народним: заодржањем и унапређењем свега, што је српско, честито и ваљано. „• •Ничега нема, што би њему прече било од народне ствари. Он ће народну ствар претпоставиги сваком својем приватном послу, па ма тај колико по њега самог важан био. Он налази своју срећу у опшгој народној срећи-•• Редак је такав човек, редак је такав Србин данас, где наши дани све су блеђи а јунаци све су ређи- • • Наше слике. Ми смо од ирве свеске иашега лиета па све до даиас доиосили из међу осталога и ликове заслужиих особа. Ако је ко стекао заслуга по иарод сриски ма иа ком јанном пол.у, ми смо свагда били нрви, који смо, ценећи заслуге његове, лик му и животоиис у иашем листу доиосили. И од сад ћемо остати верни иашем програму и доносићемо ликопе заслужних особа било на књижевном, политичном или бојном пољу. Но ове последње године толико се њих одлијковало на бојном пољу, да ћемо ми од сад ве,ћиНом. доносити ликове јунака, но за то ипак н'е ђем(> заборавитн ни на оне, који су народу ЈЈла.сник и издавалац Стеван ћурчић.

своме, у минулим тешким часовима, били на другом пољу од велике користи. У овој свесци доноснмо два јунака, који су се у последњем рату одликовалн: Илију Пламенца и Илију Чолак-Антића. ИлијаПламенац потомакјестарогцрногорског племена, а родио се месеца маја 1821. у нахнји црмничкој у селу Бољевићима. Родитељи му беху поштенн и побожни, отац поп Миханл, а матн ДаФина. Отац му је био неколико пута у нноземству, а нанме у Русији, одакле се увек са внше знања н искуства враћао. Илија Пламенац учио је испрва књигу у Бољевићима, а за тнм на Цетињу. Вративши се са Цетиња бавио се у нахији црмничкој, адоцније се оженн са Анђом нз исте нахије. Год. 1848. запопи се, и од то доба па све до год. 1862. беше ноп у Бољевићима. Те године буде позван од кнеза наЦетнње, и на место братучеда му сердара Туре Пламенца буде поставлЈвн за сенатора. До г. 1862. беше Илнја Пламенац поп, а уједно и капетан у нахији црмничкој. Почевши од г. 1866. вршио је Пламенац разне државне миснје које у Цариграду и Бечу, које пак у Петрограду и Београду. Год. 1868. буде наименован за управнтеља војеногоделења, и као такав обавља н данас још своје дужности. Пламенац је не само ревностан, вешт и вредан војенн управитељ, него је и јунак на бојном пољу, што је у внше прилика ноказао. Год. 1862. усљед славне победе у Књињицама наименовао га је кнез за војводу, ањегова поштена н јуиачка нрса краси: крст за независносг Црне Горе (мали и командерски), медал.а Милоша Обилнћа, бела медаља са ликом кнеза Николе, и велики крст са лентом. Осим тих црногорских знакова одликовања добио је Пламенац од руског цара командерскн крс.тСтанислава и у брнлнјантима команд. крст св. Ане. Уз та одличнја има Пламенац аус.тријски орден Фрање ЈосиФа (команд. крст.), командерскн крст гвоздене круне, за тим један прускн и један турски орден. Илија Пламенац је редак поштен човек, коме је једино на срцу ннтерес и срећа Црне Горе, а уз то је скроман и са малим задовољан. Илија Чолак-Антић је унук чувеног српског војводе Чолак-Анте. Рођен је у Чачку г. 1836. Свршившн основне школе н полугимназију стунн 1851. у београдску војену академнју, нз које изађе као ОФнцир 1856. Не мрође за тим дуго времена, а тадања српека влада ношл.е га у Белгнју, да се тамо у војеним наукама усавршн. Год, 1858. врати се Чолак-Антић у своју домовину, где му предаду управу над државном нушкарницом у Крагујевцу, коју је дужност са особитом вољом и успехом вршио. Год. 1865. ношље га пок. кнез Миханл у Беч ради набавке оружја за Црну Гору, и свршивши срећно своју мисију обдари га кнезНнкола са крстом за независност Црне Горе. Познато је нашнм читаоцима из скоро минуле нрошлости у колико се прилика одликовао Илија Чолак-Антнћ, те није нужно, да их овде с.ве редом набрајамо. Дос.та је ако само напоменемо, да је он епаеао цео један округ од поплаве турске, да је бомбардовао Нови Пазар, н да га је киез Милан за показану храброст наградио таковским крстом. Илија Чолак-Аитић је један од најинтелигентнијих српских оФицира, вешт н стручаи топџија, а осим тога је верзнран не само у осталим војничким, ио и у другим знанственим предметима. % Ми смо већ ималн прилике упознати наше читаоце са Младим, даровитим Ђорђем КрсшиКем, чије с.мо слике лане у овом лнсту донели, а сада ево опет доноснмо три његова најновија рада: Рањеника, 3'тоиљеницу, Херцеговку на стражи. Српска публика била је изненађена, кад је оно лане Крстићев Туслар на ауту у цркву у „Србадији" донешен, н многи се већ тада почео интересовати за младогКрсгнћа, а кад после месец дана донесосмо његову слнку ,,На Косову" , која мора дир-

нути у срце сваког Србина, тада млади академик и његове слике беху у- многим круговима предмет озбил.нијег разговора. Крстић се публнци нашој са његовим мотивима и израдом слнка веома допао, и ми донесећи н ове слике Крстнћеве, надамо се да ће оне од нашнх чнталаца онако нрнмл.ене бити, као што заслужују. Ми врло добро знамо да на свету није ништа ново и ништа савршено, и да нема ничега чему се не бн могло оно или онозамерити, али при оцењивању слнка једног младог, даровитог академичара не сме човек делити те назоре, но мора бити нраведан са оценом слика његови, а шат с временом Крстићевом раду не буде се радовала само наша публнка, и шат Крстићев рад за коју годину дана буде са радошћу ноздрављен од велике публике и од строге, стручне критике. * * * У једном од првих бројева „Србадије" донећемо веран лик Вука СтеФ. Караџића, а том приликом и живогопис његов, у комећемо се трудити да изнесемо на видик све заслуге тог велеума, а сада у овој свесцн доносимо гробВука на санкт-маркс.овом гробљу у Бечу. БиблиограФија. (Саопштава књижара браће Јовановића у Панчеву.) 0 представничкој владн. Нанисао Џон Стјуарт Мил. С енглеског нревео Вл. Јовановић, У Београду 1876. 8. стр. IV. и 307. Цена ф . 1.10. Историја српског народа. Написао А. Мајков. С рускога превео Ђ. Даничнћ. Друго издање. У Биограду 1876. 8. стр. 347. Цена 85 новч. Календар за нисарннце (за зид) за год. 1877. Панчево 1876. 1 велики табак. Накладом књнжаре браће Јовановића. Цена 40 н. Панчевац. Календар за народ за год. 1877. Уређује га уредннк „Полаженика." У Панчеву 1876. Штампарија браће Јовановића, 8. стр. XVI. н 64. Цена 30 н. Зимзелен. Забавни календар за год.1877. Уређује га дојакошњи уредннк „Полаженика." Панчево, 1876.Шгампарија браће Јовановића. 16. стр. 64. Цена 20 н. Орао. Велики илустрован календар за годину 1877. Уз сарадњу срнскнх књижевника уређује и издаје Стеван В. Поповић. У Београду 1877. 4. стр. 126. Цена 50 и. Божић. Дар доброј деци. Четврти течај, Панчево 1877. 32. Стр. 64. Цена 10 нов. Јагњешце. Нрипоиетка за децу и дечије пријател.е од Криштова Шмида. Превео Ст. Ковачевић. Друго издање. Панчево 1876. 16. стр. 75. Цена 30 н. Рнбарка. Прнповетка из Норвешке, од Бјернстјерна Бјернзона. Превео Јосиф Суботнћ. Панчево 1876. Накладом књижаре браће Јовановића. 16. стр. 109. Цена 80 и. Черњајевљев марш за клавнр. Саставио Драгутин Чнжек. Београд, 1876. Цена ф. 1. Бап1са. Ко1ес1аг 1 1је1ор18 с1гиб1уа вУеЦјегоптако^а. 2а ргов1и $*о <1ти 1877. 2а^ге1> 1876. 8. с,тр. 160. Цена 25 нов.

Решење коњичког скока бр. 2. у евесци 5. Да је коме послушати било, Како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косопо, „Од руке му ништа не родило: „Ни у пољу бјелица ншеница, „Ни у брду винова лозица!" Решење ребуса бр. 2. у свесци 5. Босна земља поноснта подигла се већ.

Имена оних, који су решили коњичкн скок нли ребус, налазе се на корицама. ^ Одговорни уредннк Фрања Птачовски.

Штампарија јерменског манастира (Карла Сајдла) у Бечу.