Србадија

Св. 6.

дину дана, а после ће моја брига бнти" рекне Малетин. И Свегозар МилетиК буде ђак у српској гимназији новосадској. Г1рве године намести отац Светозара у стан у некакве удовнце Маре Осечанке у кјНи једној у улици „земља ;е ћуприје" а храни га од куће. Већ у првој школи покаже се Светозар успехом у науци, и заволе га проФесори. Друге године прими Светозара к себи проФесор Димитрије Јанковић, да проФесора послу;кује иа да га овај издржава. Обичај је таки био некад, а и сад тако чине многи проФесори, ако и не у Новоме Саду, оно по многих местих на школах. Већ у другој школи вредни ђак Свегозар, осим што послужује свога проФесора још држи и кондиције: учећи друге учи се сам. Пати се и мучи из малена. Тек треће године прими га ксеби поменути пријатељ му очев Малетин. Али је самопоуздани ћак Светозар већ подобро сгао био на своје ноге. Треће и четврте године Светозар сам себе издржава својом трудбом и муком. Он је наставник деци првих људи у Новоме Саду. Обучава децу тадашњег варошког Фишкала, потоњег градоначелника, Глише Јовшића, учигељује свому, и данас достојном ученику, у народу вредном сатруднику, Михаилу Поли г-Десанчићу. Српској гимназији новосадској био директор, на гласу тада песник књижевник др. Јован Хаџић, по књижевном имену: Милош Светић. У то доба радио он у Београду око закона за Србију, а у Новом Саду на гимназији замењивао га у управи цроФ. Петар Јовановић . . Дође Хаџић из Београда да обиђе гимназију новосадску. Ту о исгшту позна веледаровитог ђака Светозара Милетића. Кад се после састаде с адвокатом Малетиним, рећи ће му: — Ви сте сретан човек. Тодете из вашег села такав јч ђак, даганије билобољег, од кад је ове г имназије; бољи ђак није ушао у њу, нити је изашао из ње! . . . — Сретан ј е с њиме о гац му, одговори Малетин, и каже Хаџићу, чије је дете Милетић и каквога је стања отац му. Хаџић је по тои пазио ђака Милетића већма нег' икојег другог, и доста му добра учинио за младости. У то ће доћи у Нови Сад на поседак вршачки владика Јосиф Рајачић: патријарх српски. Хаџић приведе Милетића владици, и овај му даде стипендије 100 Форинти. Тако Свегозар Милетић изучи у Новоме Саду и пети и шести разред гимназијски, па оде по том у Пожун да доврши седму и осму школу, а отуда ће V Пешту и у Беч, да изучи права. Тако нроведе он детинство и прве године младости на муци на науци. Сиромаштво за ђаковања сзог савладао је јаком вољом и чврстом намером — а великим даром својим оснажио се знањем и науком, те како ваља, преправљен, да се у свет на велике школе. На српској школи срп с к и из малена однегован, окрепљен и охрабрен — до послегка ће бранич да буде свему, што је српско, честито и ваљано. * * * Доба, кад је Светозар Милетић отишао на школе у Пожун — било је претеча великим догађајима. Ближили се дани, какви ретко настају у животу народа, каквих је мало кад било у животу Србаља у ових крајевих. СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку. А весници лепшнх дана народних — ко ј је друго, него омладина. И сриска омладина нашколама по Угарској пренула се; полетит' свешћу за васкрсом народа свог. А будилник тој омладини био човек слава му до века — који је разумео своје доба, и загрлити рад био свеколико Словенство. Вио је то Л»удевит Штур. Што се није могло у књигах читати; што се није дало у јавности са листина разбирати — живом речи приповедао је Штур и иресађивао у жива срца синова славе. А има-л живље крви словенске од крви српске словенске! А вагренијег Србина, а већег Свесловеника није било у тадањој омладини српској, словенској од Светозара Свеслава Мил е т и ћ а. ^ А бољег ђака није било тада у Пождну од одгајеника српске гимназије новосадске, Светозара Милетића, сина смерног Србина занатлије. Кад Милетић дође, како рекосмо, у седми разред гнмназијски у Пожун — задиве му се тамо и саученици и учитељи. Прозове га један од учитеља му, да говори лекцију из језика латинског. Била то беседа једна Цицеронова. Милетић тако одговори, да му учитељ у првн мах чисто не верова онолику спрему и знање латинског језика, у тумачењу и расказивању места оног у поменутој беседи. Прозове га после неколико дана и по други ред. И кад Милетић онако и још боље одговори, и изговорено, латински протумачи и разјасни — изађе му учитељ задивљен к другим својим садрузима, ге рече: У седмом разреду Србин Милетић је ђак, даму пара нема, чудо од вредноћеи знања! И тај се леп глас пронесе по том о Милетићу по свој омладини школској, а нарочито српској . . . У том засја преходница уједињења српског. Засветли тамо у туђини Србљима на школама у Пешти, Пожуну, и у Прешови. Србљи ученици духовски се ујединише, спасовским духом дахнуше — за васкрсом српским потегоше! . . У „Славјанци" књизи нро-омладинској, зазорише први зраци новога видела, које мало за тим обасја мајске дане у Карловцнх, у светој Фрушкој, кад ће да се развије барјак у Србина н на часак да оживе мртва слова са прашних харгија староставних — привилегија српскнх! Настала је била година 1848. „Колко је Срба, толко би јунака па ту је, брате, омладина много; многи је књигу заклопио јуче, свадив се с црним нисменима њеним: јер дошли дани, који писат' уче челичним пером, мастилом црвеним." Песници „Славјанке" врате се у свој народ; ка'но апостоли-благовестници пођу казнвати народу, да је за слободу рођен, и спремати га на дела јуначка, на дела велика. Шајкаш Светозар Милетић куд ће боље, нег управ у јуначку своју Шајкашку. Стигне у Чуруг. Оде к цркви. Ударе звона на скупштину. Сакугш он на збор дичну браћу, јунаке Шајкаше, који баш да нођу у далеке краје, у Италију, да крвцу лију, ка' и стари што су им — животом и крвљу да запечате прадедовску „верност". Још овај пар ваљаде им поћи, да и већма притврде окове, слободе жсљном народу талијанском: да огњем сапутају слободу, мачем расеку уједињење тога дивног, јуначког народа. Милетић устаде, рече Шајкашем речи велике: како је земан дошао, да и Србљи овде скуће себи кућу рођену — како ће, јунаци Шајкаши имати и на дому посла витешког; да не иду дакле овај пар на разбо-

јишта туђинска. Слободу им ваља за себе извојевати, а не још и туђу сапутати! . И паде искра живог огња и пожар букну. Шајкаши изађоше на Јарак. Српска се застава свуда разви јавно, српска се браћа свуда бише славно. Из Чуруга дође Милетић у Нови Сад; на бајиру дунавском (на данашњем шеталишту) на глас даде Србљем Новосађаном, да су дошле срнске благовести, и за њима иде српски ускрс и срнски духови — мајски дани карловачки. Из Новог Сада оде у Београд и врати се с браћом Србијанци . . . * _ * Војак је био довршен. Села осгала попаљена, разорена; по гдекојим варошима српским улнцама трава прорасла — многе цркве и оглари ни до данас не подигнути. Заплакало четркест тисућа снрота! . . . На карт.и Јевропе забележише и пВојводсгво српско с тамишкимБанатом." На хартији забележише -— баш ка'но некад и мртва слова, прнвилегије српске! Стега и самовоља баховска казнила је по том правце ка' и кривце. Славни Јелачић поремети памећу. Савродољуб Сечењи у лудници умире . . Ој благо теби, војводо Шупљикче, што пре тога с овог света оде! ЈосиФ -патријарх заман мојсијски доведе народ српски до „земље обећане", кад ни с&м, ни народ муне причести се „медом и млеком" у тој земљи, крвљу натопљеној! . . * * * Песници „Славјанке" вестници некад мајски будиоци устанка војвођанског — ко жнв остао иза бојева љутих, вратио се натраг књизи и науци да доврши. што ко започео. И Светозар Милетић оде у Беч на универзитет, да нзучи права. Кубура, сиротиња допраги га тамо; ал го не помете себепоузданца из малена. УБечу је живио тада племенит великаш српски. И сам млад будући, пазио је и подупирао честиту омладину српску. Не дало му се, да подигне свеколико Српство до старе среће — подизао он млађане Србле појединце до висина науке и знања. То је бно млађани тада кнез Михаило Обреновић. Разабере он за невољу Милетића, дарежљиво пружи му руку. Стипендијом његовом доврши Милетић у Бечу права и постане доктором. Код опаке стеге самовласне за оних чудних дана — није било маха ни из далека за р&д народни. Бахове жандар-полицајске стоноге и сторуке сапутале су и мисли људске, подозревале, и сумњичиле сенку човечију. . . Др. Светозар Милетић окрете за први мах стазом чиновничком. Службова неко време код суда у Лугошу. Али духу слободњачком — будиоцу е Чуруга тешки терет били чиновнички окови баховски. Приправи се и положи испит адвокатски. оклвн бах-овски. Приправи се и положи испит адвокатски, И како се оно ванђеоски град врху горе не да сакрити — тако и овом приликом појави се др. Св. Милетић у Тамишвару. Испитној комисији био старешина уТамишвару велеприпознати за они дана председник суда Симоновац. Од њега се не мога утајити велики дарМилетићев По испиту рећи ће овај, једном у походи владицитамишварском: „Ово дана полагао је адвокатски испит —Србљин један, по именуМилетић то ће бити по времену други Стојаковић!« Стојаковић је гада био на гласу са свог