Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

Св. 1.

шта вам није говорио. Једни једно, други друго. Већина се је чудила, како је могуће да се тако што догоди у сред вароши, на су бацали сву кривицу на полицију. Ко је крив, игго у друштву пма убијца и лопова? Је л' томе крива полиција, ил' је криво само друштво, што у себи нма таквих људи? Нарочито је било разних разговора при снроводу покојникову. Хе! мој брате (говораше један газда папуџија) кад сам ја оно започео радити занат — а то је ваљда било око 1850. г. — тада нити је бнло оваких убијстава,нити се је толико крало(јер није ни имало ништа); а данас нема томе рачуна. Ама, и јес онда било страхота. Г. Н член, запали чибук, накриви црвену качкету, обукао чакншре и џубе, па ето ти га кроз чаршију; за њим по десет пандура, јатагани па сребрњаци за сигавом, а ми занаџије и болтаџије, чим га угледамо, поскачемо са наших ћепенака, па темена до земље. Позна ти он одма р1;ава и непоштена човека. А бно је и страшан. Цепне тн он њему 25 ама онако душмански на сред раскршћа. Аданас? . . . . данас све наопако; све иде горе. Младеж се јако покварила Можда би овај „Ђир-Спака" још н даље причао „о старом добром времену," да се ннје један осредан човек, трговац, умешао у тај његов разговор. „Ама је л' истина, рече овај, да је нолиција већ похватала убијце? Тако чујем ноуздано; веле, да је то један млад човек, а има и другова у овом злочином делу." — „Хе, хе, и треба — рече на то оживотворени 'Бир Спака — ја, зар да утече? нема ја то, недаду ја, не даду". . . И тако вам се разговор водио од куће до цркве, и одатле иа до гробља. Па и новине, које изађоше следећег дана, не пропустише прилику, да јаве читаоцнма Својим: како се је у овд. вароши догодило грозно убијство, како је похаран поштен трговац 'Б. Н . . . и. т. д. . . но, дознајемо — додају даље — с поуздане стране, да је на извесна лица пала јака сумња за ово дело и да се она већ налазе у рукама власти, која ће даље предузети што треба, да кривци искусе сву строгост закона Донста, сугра дан рано по учнњеном убијству позатварали смо неколико лица, која су ми по занимању изгледала врло сумњива, а нису ми знала показаги место, где су прошле ноћи преноћила и пробавила; али доцнијом истрагом потрвено је све — били су оправдани и после нздржаног затвора за скитњу протерани су у место њихова рођења. Праве дакле убијце не беху ухваћене. Основа нисам имао никаквих, да бих по њнма могао пронаћи убијце. Још ми је остао сиичић убнјенога, који би могао, по нашем мишљењу, колко толко расвеглити стазу, којом би се у овој истрази упутити могли. Ниса.м одма хтео похитати са испитом дегињим; једно, што беше још грозничаво, у болести; а друго, и због успомена на оца му. Хгео сам да ми исказа његова буде што потпунија. III. На једно десет дана по учињеном убијству, јавим рођацима детињим, да ћу сутра дан по нодне доћи, да дете иснитам, те да га не удаљавају никуда од куће. — Напред сам се опет споразумео са рођацима о самоме испиту. Сутра-дан одем к синчићу убијенога. Зваше се Виљем. Родбина ме пред дететом прими најљубазније. Ја одма заночех око детета, гледах да му се умилим и за се га добијем. Дете беше врло разборито, бистро и отворено. Не хтеде ме избегавати, већ пгга више, стекох поверење у толикој мери, да сам носле по сата мојега бавлења мо-

гао говорити са њим о убијству оца му „оне сграшне ноћи." Дете што ми знађаше испричати, беше у главном ово: „Оне вечери, говораше оно, ми бејасмо у вече на забави код моје тетке Н. Ту је била цела наша Фамилија. Мој отац поседео је ту пушећи и разговарајући се до 11'/* сахата ноћи. У то доба ја сам већ био задремао и на кревет клонуо. Отацме пробуди да ндемо кући. Ми се и кренемо. Врата на авлији од наше куће беху при гворена, али не закључана. Кућа нам је двокагна. Ми обитавасмо на горњем спрату, а на доњем неки странац агенат, који већ од два три месеца беше отишао но страним илиџама. На доњем спрату не беше дакле никога. Ми се уз басамаке успењемо на горњи спрат. У ходнику на зиду светлуцаше једна мала лампа. У кући не беше нигде никога. —- Слуге нам спаваху у соби код дућана, који је чак на другом крају вароши. — Отац извади кључ из џепа и отвори собња врата. На асталу. у соби упали свећу, која је ту редовно стојала, Огац ми рече, да се нре него што легнем по обичају богу помолим. То учиним и легнем. После мало н отац, пошто се је свукао, стаде пред икону, која нам је внше главе висила, очита нешто, чуо сам ту н моје име, прекрстн се, па леже поред мене. Узео ме је к себи, јер док ми је моја слатка мајка жива била, спавао сам увек код ње; а сада ми је он — вељаше огац за се — и отац и мајка. — Ја сам одма заспао. Под главом ми беше очева рука. Не знам колико је времена нрошло. На један мах огац истрже силовито своју руку испод моје главе. Ја се тргох и полугласно викнух: „отац", на што мн он онако у мраку одговори: „пст" т. ј. да ћутим. Он се поне уз кревег оиамо, где стајаше на зиду орушје.Одатле сиђе полако, запали свећу, која је на асталу до кревета била, па са свећом нође к вратима оне друге собе. Мој отац држаше у левој руци свећу, а у десној — го нож. Ја дрхтах сав од страха у кревету. — Тек шго је мој отац једно два корака корачио, а она се врата собња огворише. Наступи ужасан призор. Један човек са подужим ножем у руцн полете мојем оцу на сусрет. Мој отац повика: „лопови", ал' вшие не мога изговорити. Онај га човек беше стегао за гушу. Ја вриснух: „огац", па надох главом у јастуке; не знам, пгга је даље било. Чини ми се, да са.м се био увио јорганом. Чух као кроз сан неке очеве речи, али које, не знам. Нешто груну о патос. Бејах изван себе. Као да се је нешго шапутало. Чини ми се да је више људи било. Неки су долазили и до кревета, на ком сам ја лежао. Не знам ш га су хтели. 0! камо срећа да су и мене убили. Шта је даље било не знам. — Тек после неког времена чуо сам јасан разговор у собн. Дигоше јорган са мене. Ја дрекнух — то беху неки солдаги, ваљда жандари. Миловаше ме, храбрише ме, да се не нлашим. Оца више нисам видео. Онога човека, који је мојега оца убио, врло сам добро видео. Ала је страшан изгледао. Могао бих га и сада познати. На глави је имао црн, низак шешир навучен на чело; очи му беху црне, а јако светле и страшне, имао је дугу црну косу а и браду. Од одела, мислим, да је имао на себи прслук без капута, или какав кратак утегнут капут (сигурно „блуза"). Остало нисам могао упамтити." Ово што ми дете исприча, беше за опис убијце доста. Ја већ себи уобразих према причању детињем слику убијчеву. Чисто ми се чињаше, као да сам ја негде такво лице видео. Употребих све силе на иосао; али залуд цео труд. Одма закључих, да се је убијца морао за неко време из ове вароши уклонити. 0 овоме догађају известнх моје колеге

„полицај-комесаре" унајближнм пограничним местима суседне нам државе. Ми један другом чинимо услуге — јер обојима једна је цел,. На једно два месеца после овога догађаја, добијем одговор од једног мог познаника, колеге, из једне од оближњих вароши, да је прошлих дана долазио у њихову варош један човек у немачком оделу, црне боје, дуге браде, и нудио неко сребро на продају. Сребро је било у комадима, сигурно од каквих кашика, кандила, и т. д. Да ли је и ко.ме је сребро продато, није могао сазнати, а одма је тога дана н самог тог човека нестало. Код све воље и пажње, мој колега није могао ништа ухватити. Међу тим, ово што ми је јављено, било је за ме досга. Крађа сребра н сребрних ствари није била ни у овој, нн у оној вароши још по одавна. Сребро то, дакле, није могао нико други продавати, већ убијца трговца Ђ . . . . Убијца се је дакле морао натраг враћатн. Ја очекивах сваки дан, да амо у ову варош пређе. Обратих најбољу пажњу, па онет ништа. IV. Кад сам чинио онај испит над детето.м о учињеном убнјству оца му, ја тада запретих свима укућанима и родбини, да о томе ником ништа не казују. Али жене као жене. Не треба вам добош. Нећ после три месеца знала је гогово цела варош нспит детињи од речи до речи. Ово нак није било ни најмање за оправдање, и могло је стати главе детета. Једнога вечера будем брзо позван родбинн покојниковој. Имам тамо шта н чутп. Синчић покојников иснрича ми готово у страху, како је он тога вечера, враћајући се већ у сутон из школе кући, видео једног страног човека, како је непрестано за њим ишао, и кад је оно ушло у авлију, да је тај човек застао и за њим по дуго гледао. Док су укућани на поље истрчали, човека је тог нестало. Тај човек, нрнчаше дете, имађаше на себи црне немачке хаљине, беше црн у лицу, имађаше кратку Францеску брадицу. Из ближе га нисам видео, па га добро нисам могао ни уочити. Ово не беше нико други, до убијца трговца Б Он се је дакле с пу га већ бно вратио. Сигурно је разабрао за верну исказу детета покојникова. Бојао га се, па ваљда је наумио био, да поред оца и дете уклони. Са своје стране наредих, да се највећа пажња на деге обратн. Међу тим ја оставих у канцеларији све послове на страну, па се зарекох, да у најкраћем року морам ућн у траг убијци. На један пут иођох обилазити све каване, распитивах за странце, који су у варош од скора дошли, па најпосле стадох по чешће посеђавати само једну кавану. То беше з . . . . кавана. Ту се је цео дан и целу ноћ каргало. Било је ту пропалих трговаца, истераних ђака, глумаца и. т. д. Кад год сам дошао, седео сам у ћошку, пио сам каву и читао новине. Изгледало је као да нисам обраћао иажњу на никог, а међу тим ја сам критичким оком нропраћао сваки миг сваког појединог госта. Ретко ме је ко нознавао. Са кавеџијом стајао сам у поверљивом одношају. Обнчно ми је причао, шта је ко прошле ноћн код њега на каргама изгубио. Код његасу долазила и п виша господа", па су се по целу ноћ картала. Неки су долазили са пуним џеповима, на у зору празни кући ишли, а неки онет обратно. Једнога дана јави ми кавеџија, да се је прошле ноћи са његовим обичним гостима картао н један човек, који као да је странац. Овај је изгубио 50дуката.Поопнсу изађе баш онакав, како ми га дете означиваше. Одкаве-