Србадија

Св. 1.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

зих, снустив свећу доле и бршкљиво ]>азгледајући, једну црвену пегу, која имађаше од прилике једно пет лнннја у пречнику. — То беше крв убијце. По целој собн више нигде не нађосмо крви. Као што рекох, по соби беше све разбацано; Фијоке отворене, пернво, хаљине неке амо, неке тамо по патосу. Изгледаше као да јеизове собе по доста однето било. На једном асталу нађосмо исечену сребрну икону, а са ње поскндано и однето сво сребро. Нађосмо свилену пантљику од кандила код иконе, но не беше кандила. Једна меблирана столица у

већ исписана. Најбрижљнвије покугшсмо парчад; поређах их колико могох у ред, али не могох ни речице прочитати, тек могох по сигурно извести,да јетобиламеница. Одмах ми паде на ум: за што да убнјца и лопов цепа меницу: да није можда његова?!- • На свима собама врата беху затвореиа. Свуда на прозорима спуштене завесе. Убијца је, дакле, морао изаКи на врата од собе, у којој спаваше убијени и у којој га нађосмо мртва. Али беше ми сада загонетно: на која је врага ушао убијца, кад је почео крађу; јер по свима знацима био сам уверен,

дих да се сиромах убијени смести у постељу и озго покрије, па онда пустих му родбину, од које се стаде око покојника, а и по свима собама разлегати на ново јаук и кукање. Ипак нисам пропустио, а да пажљивим оком не пропратим свакога, који је дошао. Полицајац не изузима ни кога. „Он подозрева на сваког." То му је правило. За у јутру беше наређен лекарски преглед убијенога. Родбина му већ приправљаше достојан погреб. По што је још једно два сахата гребало до сванућа, наредих, те се претресоше сва

Турска батерија у бегетву.

крају беше понрскана неком маеном течношћу. То беше зејтин из кандила. .'1онов ју је, скидајући кандило са зида, понрскао. На асталу, где стајаше икона, иађосмо једно већ догорело парче цигаре са неколико палидрваца. Лопов је имао дакле времена и да пуши. Из ове собе ступисмо у трећу. И ту нађосмо неред. На канцеларији убијенога беху све Фијокице изваљене. Хартије разбацане. Изгледаше ми као да је по доста хартија однето. Сигурно беху то папири од вреднос/ги. Код ногу асталских угледасмо некакве парчиће од хартије. Хартија не беше чиста —

да је лопов морао пре свега ил започети ил' и извршити крађу, па тек онда убијство учинити. Ово ће, као пгго ћемо доцније видети, и само дете убијенога нотврдити. Судећи по начину крађе, на време које је морало бити употребљено, док је ово разбојништво извршено, узев у обзир нарочито колико се је морало пробавити док је са иконе сребро поскидано — ценећи велим све ово, био сам тврдогаубеђења: да је при овоме разбојништву морало радитн више лица, бар најмање — два. Но што сам све но кући разгледао и прибележио, што ми је потребно било, наре-

сумњива места по вароши. Нигде нишга не нађоше. Телеграмом већ беху извештене суседне окружне полиције. За деге ми казаше, да лежи у великој ватри, непрестано дрктн као у грозници. Сироче, препало се од страха. Не могох пропустити да и њега не обиђем. Уагекох га у бунцању. При свој мојој пажњи, једва могох разумети речи: „отац",„отац" и „пунољудн" „страшни људи," „нож а • • II. Сутра-дан беше сахрањен покојник. Цела га је варош оплакивала. Свег као свет,