Србадија

14

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 1.

придике главо.м виши од мене, разрогачио очи, па ме зачуђено гледи.Кад га ја погдедах, а он спусти моју руку, сплео се, па ме још једнако мери. Пун јендек неке лозурине, па мнсесплела око ногу, не могу да је се опростим. „Па, де, помози!" повикнем муљутито. ,,А смем ли тесе дотаКи?" запитаће ме он, а још ме једнако гледи. „Смеш, ако ти нису руке каљаве. Довати ме где год за руку!" Послуша ме, па ме подигне. Онда ми опет оде блејати у лице. „Его се твоја лепа хаљина озеленила од траве" реКиКе најпосле, показујуКи чието уплашено очима на њу. „Ја знам нешто, како да је очистиш. ХоКеш лп?" „ДобиКе веК баштован од моје матере, што још није запушио рупу у нашој башти. на може сваки да падне у шанац. ДобнКе он веК! За хаљину није баш штета. Имам ја код куКе много лепших. А ову Ку одмах бациги, чим дођем куКи." „Мати — наша башта, — баштован" мрмљао је он још једнако мереКи ме — „а зар ти имаш матере?" Ја прскох у смеј. „А ко нема матере? Па од куда бих могла пасти овамо, него из наше баште?-' ,,А ја сам мислио, ти си пала с неба" реКиКе он тако озбиљно, да сам се још веКма зацерекала. Боже, како је луд! „А ти судиш као отуда, пгго је и небо плаво?" Он све врти главом. „А зар ти немаш матере?" -запитаКу га. „Немам" вели он, па опет врти главом. „Нисам је никад ни имао." Ја мало по мало дошла себи од страха, па га узела мало боље мерити. Баш ми је мило, што је тако сплетен и збуњен. И његово ми се одело допало; видим ја из њега, како се тек ои мора мојој хаљини чудити. Заборавила сам веК на Милку ЉубиКеву. Боже мој, као да га сад гледим, могла бих га одмах намоловати. На њему нека мрка, јеФтина реклија, чиста је до душе и није подерана, ал' кратких рукава, вире му скоро од сунца опаљени лакгови. Око врата смотуљао неку марамицу; сва всК избелила. Исту ми је таку кунила маги на вашару за моју Марту, па се за неколико дана сва исфотада. Да д' је то било од мараме, ил' је баш био озбиља бдед, то не могу узети на душу; ал' као да га данас гледим: упадих образа, а коса му подсечена, ни пдава ни смеђа. Опасао се неким кожним кајишем као какво вандрокашче, за које мије мати увек говорила, да су све саме вуцибатине, изипогаче и испичутуре; грехота им је даги и корицу хдеба, јер они одмах оду у прву палинкару, па је тамо пропију. . . ,,'Ги зацедо немаш матере, веК Кеш бити каква дода и несреКа, па се ваљда провлачиш кроз ту рупу у нашу башту, да крадеш," ведим му ја, па га узех мериги од главе до пете. Ал' одмах мн је бидо жао, што сам то казала. Очи му се напунише сузе, а он по1>е рукавом, да их обрише. „А што ги сад пдачеш због тога? Моја мати зна то тек најбоље, а она каже, сви људи, што тако изгледају као ти, не срде се, кад могу да шгогод у џеп гурну; на мати ми је и то казала, узми се, каже мати, добро на ум од тих протува." „А ги онда бегај од мене, чувај ме се, нд 1 управо ја Ку да те сам од себе сачувам" реКиКе ми, па се окрете, па хтеде да се успужа узјендек. Кад ме при том погледа, а мени дође ама исте очи у уја-Миковца, ама иљунуте! па ми паде на ум, да је ту сад нешто уја, па да ме види и чује, ала би тај богме развукао усне, ада би ми се смејао. Ту ми опет дође на памет данашње досадно посде иодне н беда хал.ина у Милке Л>убиКеве, па ма да сам знада, да се то не пристоји сена-

торовој Керци, оиег сам потрчада за њим, па сам га ухватила за руку. „Остани, бога ти, ту! Ти смеш веК да останеш; неКу ти више то казати." Он стао, па окренуо главу од мене, ал' ја видим са стране, како му сузе теку низ образе. У леваци му сад тек, кад ми га показа, оназих бокор обична пол.ска цвеКа. ЈецајуКи реКи Ке ми: „Мој огац није још никад ништа украо, а ни ја не. Ово је цвеКе бидо ту у јендеку, па није ничије, па ја мисдим, да нисам никога зато унесреКио, што сам га узабрао. Ад' ако ти мислиш, да сам га украо, а ја Ку га одмах бацити." Ту хити у граву бокор од раздичка, дене каге, и турчинка, ал' видило се, да му је жао, па мислим на моју једну реч одмах би их покупио; ад' ја место да га осоколим а ја му рекох: „Манн их,бога ти, то је сасвим простачко цвеКе. Не вреди, нн да га човек узабере; ја Ку ти дати много лепшег и Финијег. Хајде са мном, па ми помози горе!" Он не зна шга Ке, па још једнако јеца, ад' кад га ја ухватих за руку, а он пређе рукавом преко лнца, а очи му дођоше исте као кад их оно изненада први путугледах. Богме сам се зачудида његовој сили и хитрини. Норед свег свог слабуњавог теда, као ништа скочи на насап, па ме извуче из јендека као какво перце. Ја га онда проведем кроз одушку од трњака у башту. ОсеКам ја чисто, да је он свој бокор бацио на моју заповест, па за то морам ја сад то чиме накрмити, као год што ми је и мати чинида, кад је због ње какав сиромашак што год нокварио ил' изгубио. Мати би му ту рекла: ,/Гај тамо, нека узме то само. Ја дабог.ме не морам ништа да му дам, ад' моја опсгојателства допуштају ми, а положеније ми надаже, да се увек „нобд покажем." Те тако приђем једном џбуну од сиринга, дохватим са стазе једну грану, па му је нружим иза деђа: „Ето узми то за свој бокор" реКи Ку му. Пружам ја, пружам, ад' бадава. Он још једнако у врх баште, куд сам га провела, па нола страшљиво, а пода спаваКиво блеји око себе. „А што не дођеш? Који ти је враг?" продерем се на њега. На моју дреку бацн он поглед на мене, па ме муцајуКи запита: „А је л' ово рај?" ,,Рај? Ха! ха! То бих ја бида анђео, кад сам овде код куКе,"велим ја на то кнкоКуКи се. Он на то само: „И јеси ти го богме." Да л' је он ту мислио, ја сам збиља код своје куКе, ил' је мислио, анђео сам, бога ми то ни данас не знам (лажеш, поганијо једна; знада си ти веК, да ниси анђео) ал' свакако ми је било право, што ми је признао, да је моје све око њега. „Узми го!" реКиКу му пружајуКи му грану. „А зар ти то смеш да открјаш?" запитаКе он плашљиво. „ Да богме да с.мем, што год хоКу. Мати каже, да нашто је то ту. ХоКу л' да је отпрјам, а ја је открјам. Ето гле!" Ту смотуљам пуну шаку сиринга и шебоја па га хдаднокрвно, ал' са неким унутарњим ионосом треснем о земљу. Он ме гдеди неколико тренутака, онда Ке ме замодити: „А пгго то чиниш? Где би ти тако шго радида ?" „А зашто не? Моје је." „Ад' то б'олн цвеКе тако исто, као кад би тебе ко хитнуо." „Е, ад' ја онда пдачем, а цвеКе не плаче —" гЈест, ал' цвеКе опусти лишКе, па је сутра мртво. Немој т > чинити, кад те депо молим." У том мн његове очи иогдедаше некако необнчно управо у лице.

„Кажеш, кад ме гако лепо молиш?« Ту га тако исто разрогачено погледам. „А и ти си их мадо час кидао. —" „Е," па ту иорумени. „То сам ја хтео, да однесем мом оцу. Он дежи, сирома, болестан, на би се тако радовао." Ту и ја осетим, како ми крвца нокуља у образе. „Имаш право," реКиКу му; „кад је ко бодестан, онда му се сме цвеКа набрати, а иначе није лепо." Ту покупнм са земље разбацано грање, на му га додам. „Ето узми, па однеси и то оцу, а онда дођи да ти покажем нашу башту." Онда га одведем басену, па извучем чеп из средине, те водоскок прсну у вис. „Је л' како здраво скаче?" Он га најпре гд^ди, гдеди, па се онда оде обзирати. „Да зна.м од куда то врага додази?" пЕ, откуда? Ето видиш, куљамуиз уста, као год у кнта у мојој књизи." Ал он узео вртити главом. „Аја! Мора да додази с брега, иначе не би скакада тако у вис." пА јеси д' ти још кадгод видио какав водоскок?" „Ниса.м." „Па откуд онда знаш?" осекнем се ја на њега. „Ето ја види.м овај сваки дан, па ваљда боље знам." „Немој да се срдиш" реКиКе ои плашљиво „ја и.мам код куКе једнукњигу, па тамо тако стоји." Ја нисам још никад о то.м размишљада, ал' опет уједан пут видим, има право; бакарни Тритон није жив, иа како Ке онда да нрска воду и.ч уста. .Бутим се, ад' опет видим, тако је. гХајде" реКиКу му на кратко, „хајде самно.и у миљак." Уђемо унутра, па му нокажем све редо.м сдике на дувару. Он не може да их се нагдеди. Видим ја, он са својим хаљинама и како је плашљив, куд и камо је нижи од мене, ал' оиет се ноноснм, што му могу све да расгумачим, шта значи која сдика, као што сам то веК чешКе чуда од оца и магере. Слике престављаху разне пределе, а беше и некодико бакрореза, чија се вредност за мене да како са.мо у томе састојада, што сам им знада и.мена, не имајуКи даље никаква иојма о њима. „Ето гледај, то је једна велика варош, зове се Београд, а видиш тамо онај брег, иза њега како се све бели од снега; знаш то је Авада. А видиш, ово је Везув, а то је Етна." Он при свакој сдици све бечи очи. Онда Ке ми реКи: „Е, није. Ово је Етна, а то је тамо Везув." „Није исгина. Ово је Везув. Ти хоКеш све да знаш боље него ја." Он Ке на го тихо, као Оно при басену: „Не.мој да се срдиш. Ти ниси добро видила. Его ту је мади сдови написано, да је то Везув." Ја се нашла увређена, па Кутнм. Видим ја веК, тек што не ударим у плач. Мати је Јвек казала, још је рано за мене, да пођем у школу, па да покварнм моје лепе очице читањем и писањем. Мени је то бидо увек право, водида сам да се играм и да нипггане ради.м, ал' сад бих дада не знам шта, само да знам, шта значе ти ордови нокти и сврачије гдаве испод сдике. Све ми је веК омрзло. па мислим боље би бидо, да сн сад депо у твојој соби поред књиге са мајмунима и са твојом Мартом. Они све депо верују, па Куте, шго год им ја кажем. Док ја тако пода охоло, а пола снуждена бдејим преда се, чујем где се неко продера за мном. Осврнем се, па види.м дечка, а он гледа кроз прозор, па сав дркКе, па од сидне узрујаностн једва промуца: „Ју! ју! Какав је то нламен. Ју, где! свегори. И дрва и цвеКе и небо."