Србадија

Св. 1.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву у поуку.

наш народ, па ниТурцн, неће јести колико били од кучка алн мачке, ево их: а) орао б) јаштреб в) еоко г) јеина д) гавран и врана ђ) чавка е) кукавица ж) лабуд з) сврака н) сојка ј) њурац зато што веле да све ове падају на стрвине, па н на љуцке лешине, и да оне једна ДР>гу једу. (Свршиће се.)

Кнез Милан и кнегиња Наталија. (В. слнку на стр. 1.) Почињући треЂу годину „Србадије," доносимо на челу нашег листа веран лик кнеза Милана и кнегиње Наталије, који су прошле године показали толико добре воље, пожртвовања и саучешће у великом народном делу, да ће им срнски народ вазда остати захвалан. Кнез МиланМ. ОбреновиЈ1 IV. родио се 10. августа 1854. године. Он је унук Јеврема Обреновића, који је у прво доба нове српске државе био на културном пољу оно, што је његов старији брат Милош на бојном пољу био. Прве науке учио је у Паризу све до год. 1868. Те године 29. маја ногибе честити кнез Михајило, а велика народна скупштина у Топчпдеру прогласи Милаиа 20. јуна 1868. године за насљедног кнеза. Тада дође у Београд, и ту настави своје науке. Главни му васпитатељ беше кнез Медо Иуцић, а учигељи први београдски књижевници. Као пунолетан стунио је кнез Милан на владу 10. августа 1872. Од како је за кнеза проглашен четири је пута путовао но Јевропи, у Русију, у Аустрију, у Францеску, Турску, и у Италију, и свуда је на дворовима приман са особитом почангћу. Кнез Милан има темељно и свестрано изображење, а говори више јевропских језика. Кнез Милан је ванредно добра срца, он иотпомаже многе сиромашне породице, а и поједине људе, који су без своје кривице у невољу пали. Из кнежеве шатуле васпитавају се у земљи и на страни саразмерно више питомаца, но што их држава шаље. — Треба само да напоменемо награде, којима кнез ободрава рад у великој школи, његово лично заузимање за развитак артељеријске школе, његову љубав, којом прикупља око себе све научењаке, његове помоћи ученим друштвима, па да се види, шта народна просвета у Србији може још очекивати од свог младог владаоца. Веома нам је жао да не могосмо добити нужне грађе за животопис младе кнегиње Наталије. као што смо ми то хтели и желили, но ми ћемо ипак упо-

знати наше читаоце са оним животописним цртицама, које су нама познате. Кнегиња Наталија рођена је 2. маја 1859. у Фијоренцији у Италији. Родитељи јој беху нок. Петар Кешко, руски племић из Бесарабије, и пок. Пулхерија, рођена кнегиња Стурза из Молдавије. Своје младе дане провела је кнегиња Наталија у Паризу, где се темељно и свестрано изобразила. Са кнезом Миланом заручена је у Бечу 26.јула 18 75. године, а вепчала се 5. октобра иоте год. у саборној цркви у Београду. Брак је тај до сад благословен са једним сином, насљедником Александром. * Са својом љубазношћу, са својим скромним и иримерним женским врлинама стекла је кнегиња Наталија симпатије целе земље, а њено заузимање за време рата стекло јој је много поштовагеља у целоме Српству.

Акционо министарство у Србији. (В. слику на стр. 5.) По догађајима и делима, која беху од велика уплива на оно доба у коме су се десила, називамо оно време у прошлости, а садањи деветнајести век називамо: веком народности. С пуним правом зовемо га тако, јер народносна свест ни у једном веку не беше тако развијена као шго је данас. А прнродна је посљеднца те развијене свести: грунирање омањих државица једног истог народа у једну државу, — уједињење појединих народа. Тако видимо да су се у овом веку ујединили Талијани, да су и Немци у Немачкој уједињени. У почетку овога века почела се и у нас Срба све веКма и већма будити народносна свест, а важни догађаји, као шго је ослобођење Србије од турског јарма, знатан покрет и напредак на књижевном пољу, и сви доцнији догађаји, које све не можемо овде ређати, — беху од така унлива на наш народ, да је јавно мњење последњих двадесет годинажелилоиискало: ослобођење и уједињење ермског народа на балканском полуострву. Очи целог народа беху -упрте на Србију и Црну Гору, прву назва јавно мнење Пијемонтом, а сваки је Србин са нестрпљењем ишчекивао, кад ће куцнути час, да се Србија и Црна Гора завојшти на турску царевину. Тај израз јавног мнења, та општа жел.а народна беше оправдана, разложна, основана, шта више потребна. Дође година 1875. Букну устанак у Херцеговини и Босни, а глас народа рече: сад ил' никад! Прошле године, која ће остати значајиа у историји српској, устаде Србија и Црна Гора да ослободи и уједини своју браћу под турским игом, а резултат тог великог и племенитог покушаја још се не да и не може тачно оцениги. Но свакако гај покушај беше нушдан, а људи, који су на том нокушају својски радили, заслуж^ју захвалност народну. Ми од наше стране чинићемо своју дужност, и доносићемо нашим читаоцима ликове и животонисе свију по рат српски заслужних особа. У овој свесци доносимо из ме)>у осталога акционо министарство у Србији, које је за време рата играло ако не баш прву, а оно заиста једну од првих, али и најтежих улога. * * * Стевча Михајловић рођен је у Јагодини 1805. године. Отац његов Мијаило Јовановић (Куј^нџија) старином је из Жупе кЈ )ушевачке. Кад је српски устанак под Карађорђем букнуо и у Јагодини,

Мијаило постане бул.укбаша над јагодинскои војскоч н по то.м је војевао на Делиграду,. Топољаку, Књажевцу, Новом Пазару н другим местнма, н у овим бојевима био је и рањен. И у другом устанку, под кнезом Милошем, учествовао је Мнјаило; а кад се политичко стање у Србнјн мало разбнстрило, ностави га Милош за кнеза у Јагодинн. У Мијаилу имао је Милош велику веру, на за то га је употребљавао на разне државне послове, а нарочнто приликом преговарања са Турцима у Нидину, Нишу, Адакали, а највише у Београду, као и са другим великашима турским, којп су из Цариграда долазгли.Мнјаило је врло добро турски говорио, па је у свима овим пословима био Милошу од велике услуге После пропасти српске 1813. год. Стевча са мајко.м пребегне у Аустрију и после ве ликих патња по ри говима банатскнм настане се у Белој Цркви, гдеС гевча почне књигуучити.Међу гим од породице Мијаилове нико није знао шта је са њим и држећи да је иМијаило на Делиграду погинуо, ожали га,на му и подушије даде. Но како се је Стевча са мајком обрадовао, кад је дошао глас, да су се јунаци српски на Делиграду кроз турску војску нробили и спасли! Мијаило пређе ио гом и сам у Аустрију и своју породицу после тешких мука нађе у Белој Црквн. Одавде крене он породицу у Вршац, ту је смести и Стевчу да да и даље учи књигу, а он у друштву са још неколико друга — саВујицом изСмедерева врати се натраг у Србију кнезу Милошу, који је већ био отпочео војну противу 'Гурака. Доцније врати се и Сгевча са мајком у Србију, и кад су ступили ногом на српску земљу, мајка је Стевчина — као што он сам прича — љубила грмове и плакала од радости. Кад се Стевча у Јагодину поврати, отац га даде да и даље књигу учи ког неког учигеља — или даскала, као што су га онда звали — јер у оно доба у Србији јовд никаквихуређених школа није било. Шго је Стевча код тога учитеља научити могао, сн је научио и кад га је овај отпустио са речима: „да је све науке изучио,- отац науми да Стевчу на занат даде; но занат се Стевчи не допадне, па за то оде у трговину своме зету Коци Марковнћу у Смољинац код Пожаревца, који је у оно време био на гласу марвени трговац,а позније постао и председником народног савета у Крагујевцу. У трговању са Коцо.м добије Стевча прилике, те га кнез Милош нозна и тако заволи, да га по том ожени са својом синовицом, ћерком свога најстаријег брата Јакова. Видећи кнез Милош у Стевчн отресног младића, а знајући да је.и школован, што је онда у Србији много вредило, науми да га узме у државну службу, иа га доиста 1828. год. и иостави за ђумрукџију смедеревског, а по том, кад иређе ђумрук београдски у српске руке, премести га у Београд за ђум Рукџију да ђумрук уреди; доцније, кад Милош код Порте изради, да и нишки ђумрук пређе у српске руке и да се у Алексинац нремести, пошље он Стевчу да и овај ђумрук уреди. Као ђумрукџија остао је Стевча у Алексинцу до 1836. год., и за сво то време употребљавао га је кнез Милош и на друге државне иослове, нарочито у разним преговорима са нишкнм пашама. Поменуте године постави кнез Милош Сгевчу за капетана у Јагодини, где је у исто време вршио и дужносг председника у магистрату, као што се онда звали окружни судови. Кад се 1839. године донесе устав из Царнграда, тадашњи сплеткаши обеде Стевчу и Пироћанца да, су онн нротивници уставу — наговарају народ да га не прими. Они оду уБеоград, но ту буду стављени под присмотру и под исгом остану за цело време, док се није скупштпна свршила. Но преко свега тога Стевча је ипак по који пут улу-