Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 1.

Као што казах, нико није ждраља убио а ни мртва нашао, нрго кости његоне, зато, што нн један од н.н,ако и нане од труда, неће никад починути у каквој дубодоиннн, у пољу, или ђе су села, но вазда на највише херцеговачке планнне, као што су Глнва, Леутар, Дурмнтор и Прлитор али у Црној горн : Ком кучки, нли Ловћен, а у Кривошије: Орјен, ђе нкад, ала никад људи не долазе. Народу је жао, шго се тако ждраљеви од људн боје, и шго немају вјеру у народ, зато внше пута обичав.ду неки и некн Херцеговци викатн гго неколико пута заособце „Одчори мрнла ждрале! вјера ти је! а в) Кукавица. И о овој тици којешта народ бенета. Некн мисле, да је кукавица била ђевојка, па јој јединак брат умр'о, и она се над њнм мртвим закуне, да се неће никад удати, него до смрги над његовнм гробом кукати. После једне годнне, веле, да се њезнном брату бнло већ дојадило њезнно, јутром и вечером, кукање, те умолио Бога да је прегвори и иађеде јој име: „кукавнца." Други пак мисле, да су се овако исто биле заклеле сестре Лазареве (Марта н Марија) 2 ), па кад га јеХристос ускрснуо изгроба, питале су Исуса: „Шта ћемо сад радити, пошто се заклесмо да ћемо за иашнм братом увјек кукатн?" а он нм је одговорио — Фала му н "мнлост! — „ја ћу створити једну тнцу, која ће кукати исто као да је љуцкн глас, мјесто вас до страшнога суда." Трећи опет веле, у Црној горн, да до пропасти царства српскога на Косову, није се никад у ове крајеве свијета чуло кукавице, него да су од некуда долећеле и да су најприје на косовском пол.у закукале, те се тако и у ове нредјеле земл.е населиле кукајући за погнбшим јунацима на Косову. У ове крајеве не ће никад ннко убити куканицу, осим у незнању,јервеле,да је самртнн гријех, као што се видн из „Горског вијенца" владике црногорскога на странн 7. н да се онамо мнсли, да су кукавнце шћери кнеза Лазара (владика каже „цара"), а једно н друго ево како је он то потврдио: — На што мјернш џеФердаром, Драшко? — Хоћах убит' једну кукавицу, А жа' ми је Фишек оштетити! — Немој, Драшко, тако ти живота! Не ваља се бити кукавица. Али не знаш, рђа те не била, Да су оно шћери Лазареве." (цара) Народ вели, да кукавица не зна себи гњиладо савнти, него да нађе туће гњијездо и де у њему снесе цигло једно јаје, а ннкад внше зо једнога; а за то, веле, да их не буде много да свијету, као што и нема у ове крајеве тоннко, колико други тица. Ајдуцн сваке годнне назе, ђе ће н кад ће најнрије кукавица закукати и веле: ако најприје закука у јошт непропучнаној гори, да је по њнх зло онога љета, а ако у зеленоЈ горн најпрнје, веселе се мислећи, да ће за њи доидуће љето добро испасти. Народна пјеема: — Нек се чини ора за ајдуке — 'Бурђев данче јуначки састаиче! — Митров данче адјучки растанче Ко нрви пут у прољеће чује кукавицу да кука, ако је прије сунца, ваља јој одма рећи: „Искобила, да Бог да, своју, а не моју главу." Н ок. Вук велн 3 ) да ваља рећн : За мојим злотвором!" т. ј. кукала. Ако је пак чује по заходу сунца, нал.а рећи: „Искобнла, да Бог да, спе горске курјаке, анашнјем овцама не дослутнла." г) Аџилелек. Ннти је ово наше име, нити се ове тице у наше крајеве налазе, него у тонле крајеве Азије, па је под овим нменом нема у Вукову рјечннку, него ио казивању требињски Турака мора бити ноје (з1;гиио, 81гаизз.) Ј ) Народне-пјесме: и Дуретитор, спрама Нрлитора. 2 ) У Витанији, јеванђел>е Јован, глава XI. 3 ) Живот и обич. народа, на страни 422.

„За калпаком ноја тице крило" нар. пјес. Турцн овдашњи, који су на ћабу одилн, прнпопиједалн су ми, да их но Меки и Медини има толнко мноштво и тако пнтоми, као код нас домаћи голубони, н да нема тогааџије, који, кад на ћабу пође, неће аџнлелецнма дајбуди дватри сомунића љеба издробити да поједу, јер је, веле „севап," задужбина. Ево зашто. Овдашњи Турцн кажу, да би толико било грехота убити ову тицу, колико једнога правога Турчина у врнјеме клањања, јер веле, да је љети вазда доносио свецу Муамеду тазе (студене) воде у једној тиквици, кад гођ му је затребалоЈ кад би ђе но сунцу путовао, чинно би му лад крилнма, а кад бн велнка врућина му бнла, ладио десним крилом. Аџије пак ову тицу као за неку њиову светињу почитују, јер они веле, да овн аџилелеци прате душе свију аџнја до оне велнке рајске ћуприје, и у путу нм воде давају, од сунца бране и сваки други нзмет (послух) чине. д) Соко. Наравоучење има право, што назнпа орла царем над спом летућом животном, али по народноме казивању свуда и по свачим мигаљењем ово старјешинство заузима соко. Он се уподобава свим оглашеним јунацима, који су отличне мејдане у исторнји задобили, називљајући га: мој сиви соколе! и веле да је кобац свију тнца, па и самога орла да може савладати. Веле, да их је зато мало, као и данас отлични јунака, што они не могу живовати ннкако нн пунану годину дана убијајући све друге грабежие тнце са својнм прснма, с којим тако јако удрн, да највишега орла могу убити; а приповиједа се у народу, да је једном стајао јастреб на диреку врх стога снјена, вребајући на какав лов, па се соко залетио и не погодивши право у јастреба, него у врх сгожера, те га у врх расцнјепи, а он остане на оно мјесто мртав. У народннм пјесмама много смо виђели којешта, као н н. да су га Марко и Секуле пуштавпли нз руке, те нм внлу из облака довео; у пјеснн пбоји на Мишару :" — Три војноде као три сокола; -— Црна гора гњездо соколоно —; како је у Сарајеву нашао код воде соФру од мерџана „А за софром сумбул удовицу И ђевојку румену ружицу; Стаде соко мислит н размишљат, Ал ће љубит прву, алн другу; Боље злато на пола дерато Него сребро изнова ковато, Стаде љубит булу удовицу" Најзгодннје га је описао владика црногорски у „Горскоме ннјенцу" кроз уста Вука Мићуновнћа') „Тек соколу прво нерје никне, Он не може више мировати, Него споје размеће гњијездо Грабећ' сламку једну н по једну, С' н.ом пут иеба бјежи цијучући." а опет кроз пјесну свата Црногорца'-) „Соко м'13н поља од прашнне, Соко не ће жабу из лужине, Соко хоће нисоку литицу, Соко тражи тицујаребицу; па најпотле у тужби сестре Батрићеве 3 ) Куда си мн улетио? мој соколе! Од дивнога јата твога, брате рано! ђ) Голубови. У ове крајеве нмају три врсте голубова: а) питоми домаћн; б) дивљи, који на јата 1) Горски вијенац, иа страни 5. з) На страни 74. 3 ) На страни 75.

лете и легу се по јамама н пећинама; и в) гривњаши, такође дивљи, који се легу у гњијезда по високим дрветима као и грлице. Свуда народ једнако голуба смагра за благосовену н најчистију тицу, за то што је он у виду светога духа; што је он најпрви донно знак, гранчнцу маслине, Ноју у ковчегу, носле одлива потопа, и ирем да ће сваки ловац голуба убити, мало ће ко снојом руком заклати питомога голуба, а особито овђе у Требнње нн раја ни Турци, него га воли пушком убити; јер веле да је великн гријех заклати, и да голуб н голубица до иодна за младим голубићима плачу као чељаде, а од подна куну онога, ко их је заклао. Пок. Вук под ријеч „Голуб" ')каже, да се негђе нрнповиједа, да кад гривњаш гуче, говори: гшта ти ту чиннш проклети попе? код туђе жене, код туђе ђеце," а дупл.аши кажу да говоре: „сиј лук, снј лук, сиј лук," т. ј. да је већ вријеме сијати лук, кад он у прољеће долети и стане гучати; но ја ово нијесам код овдашња три народа никад чуо. е) Гаврапови. Свуда наш народ једнако гавранове као неки злослутнн символ сматра, и као неког узакоњеног злогласника држи, а о овоме нас увјеравају многа народња умотворја, а особито јуначке српске пјесне н пословице. У пјеснама кад гуслар оће да докаже нечију погнбнју илн зло, обнчно почне а ) н. ii. Полећеше два врана гаврана Са Мншара ноља широкога, Прелећеше сву богату Мачву, Ни на чију кулу не падоше, До на кулу Кулин капетана па их питала кулинова када, да јој штогођ кажу за Кулин капетана, а оне: — један граче, други нроговара: Ради би смо добре казат гласе, Ма нећемо него каконо је па јој све по реду кажу, како је Кулин погинуо н с.ва његова војска битисала. У тужбалици казао је пок. Вук: 3 ) Црни вране прелетно, Преко збора иаштровскога, И донесе зле гласове, Црну књигу под криоце Црном булом забулана Да си бане преминуо и т. д. а владика црногорски кроз уста Помаша Мартиновића 4 ). Гаврановн грачу и бију се, Цијене ће брзо меса бити јер онамо миеле, да кад гођ гавранови по ваздуху грачу, мора негђе брзо боја битн и много л.уцке крни панути, или да ће некакво зло врнјеме учинити, те чешће пута рекну: „иш злогласнице! зла лн с.те гласа". У мојој збнрци народни приновнједака нод број 25. књнга друга нн јошг не наштамнана, има подуга нрниовнјетка, коју сам овђе у Требињу чуо, како су турске жене и ђевојке љутите на гавране зато, што су једном све заједно ношле на плач у кадије, да н н.има допуштн да могу но дватрн мужа имати, као и н.иови мужеви н оци, а он не смијући им другчије одгоноритн, рекне: „то ја не могу учинити, него ћу нисати свецу Мухамеду и послаћу књигу по гаврану, па како ми нареди и кад мн џевап дође, казаћу вам." Од оног доба, кажу да свака турска жена и ђепојка, кад гаврана чују ђе граче, или кад га внде да лете рекну: лхајер дову вране!" т ј. „весели глае вране!" На послетку овога дванајестога днјела, мислнм да ннје сувншно казаги, од којн тица

Ј ) Лексикпн на стр. 93. *) Српске нар. пјесне, књига III. з) Живот и обич. нар. срп. на сграни 161. *) Горски вијенац, на страна 36.