Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

170

оборе Милоша. Но њихови тајни агенти, дошав у Србију, радили су околишем. Има једна страна у народном животу, која кад се дотакне увек је згодна за бунтовнике свију покрајина; ми разумемо данак. Ма како он био лак народ тешко схваћа неопходност сносити и тај, макар мали, терет, и ако ко да народу осетити могућност да се тај терет смањи, он може повести за собом масу на свашта. То је тим лакше било учинити у Србији, где се народ решио узети на се тешко бреме рата више по жељи да се ослободи од турског угњетавања, него по осећању народности. Вожд српског народа, негове старешине разумевали су политичке интересе, који су приморавали то Аустрију, то Русију да помаже Србији. Народ пак борио се само за олакшање своје судбине. Како прп Карађорђу, тако и при Милошу, они који су обећавали мању порезу привлачили су на своју страну масу народну, која је била незадовољна поступцима својих врховних „вожда.“ УЗ то је ишла и друга важна побуда незадовољству, која. је имала неког основа: ми разумемо ону тешку за народ дужност ићи на куљук и његов несразмеран распоређај. Кулук тај био је врло разнолик. Србија је дужна била не само плаћати данак паши, него и набављати за градове: хљеб, сено, дрва и т. д. па је на народ падао терет да довози те ствари, да коси сено, сече дрва. Исто тако народ је доносио те потребе и у дом књаза, који је био општенародним домом и при том дужан је био зидати и оправљати државне зграде, школе и цркве. Најзад и окружни кнезови добијали су по нешто од тих потреба од народа, јер плата коју су добијали од касе није могла подмирити све њихове трошкове и у званичним пословима. Но сви ти терети нису могли бити подједнако распоређени по самој природи својој. Села око Београда и Крагујевца, те две столичне вароши, п других повећих места, где су биле државне зграде, сносила су тај терет трпељиво, јер су знали да не може друкчије бити. Но становници села удаљених од градова, не радо су вршили таке заповести својих кнезова, којп су често приморавали народ да њима кулучи, да им оре и копа, коси пи жње, да им гради млинове пи куће. Неки опет кнезови водили су трговину и приморавали су народ да од њих купује по оној цени, коју су ти кнезови сами одредили. Готово сви кнезови обилазили су своје округе и тада је народ издржавао како њих тако и њихову прислугу, која никад није била задовољна оним, чим је народ дочека. Ове то давало је прилике разним злоупотребама и Милош је знао за то; но његови неопредљени однолаји према старешинама и кнезовима нису допуштали да се меша у то. Таким начином користи самог народа захтевале су