Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

71

да се Милошу да врховна власт, а с друге стране недостатци управе, као последица његове неопредељене власти, давали су у руке непријатељима Милошевим снажно сретство, помоћу кога су они увек могли подићи буну у народу.

У то време, о коме ми сад говоримо, при свршетку 1824 године, број агената, које су шиљали у Србију грчке хетеристе, знатно се умножио. Неки од њих старали су се да склоне на своју страну Васу Книћанина , познатога таме, што народна песма приписује њему смрт Ћаја-паше у боју код Чачка. Но Книћавин не пристане на њихов предлог и открије план завереника оном Благоју, кога је књаз Милош спасао од освете Солиман-паше, после неуспешног устанка, Хаџи-Продана. Благоје одмах извести Милоша о завери. Завереници буду похватани, предзви суду београдском и осуђени на смрт. Но тиме је предупређен устанак само у округу рудничком. Колци завере; која је била на широко разграната, нису били пронађени. Међу тим у Јануару 1825 године смедеревски кнез Петар Вулићевић, брат познатог Вујице, који се још бавио у Цариграду са осталим посланицима, а пашеног Милошев, приметио је да један сељак из њихова округа, који је био у свези са убијеним завереницима, буни по народу и да многи радо слушају његове речи. „Келећи угушити побуну у самом почетку, Петар Вулићевић дође ноћу с наоружаним људма у село, где је живио тај завереник и ухвати га; но одмах за тим сељани, који су већ били спремни за то искупили су се у великом броју, објаве кнезу да он нема права хватати ноћу мирне грађане по њиховим сопственим кућама, и да оп апсити може само на захтевање суда и по томе с претњом захтевали су да се пусти њихов комшија. Кнез није их хтео послушати до јутра и готов је био растерати светину ако нападне; но кад сване и види да је светине веома много, он испуни њено захтевање под условом да ће сељани сами одвести окривљеног суду, ако овај то устражи. Но сељаци не само што су ослободили тога кривца, него га свечано отпрате кући вичући о незаконитом поступку кнеза. Вулићевић оде у Азању, својој кући, но и тамо нађе побуну сељака. Многа светина беше опколила његову кућу и једногласно захтеваше да се смањи пореза, и подједнако распореди кулук, који је постао у смедеревском округу несносан, услед злоупотреба секретара Вулићевића, који је имао великог утицаја на свог старешину, човека доброг, но без карактера. (79)

Милош чим дозна за ту народну побуну, одмах пошље у Азању свога брата Јована, с неколико наоружаних људи, које је могао на