Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

172

брзо скупшти у срезу лепеничком и јасеничком, Јован без отпора заузме Азању и почне пепитивати узроке побуне. Њему одговоре, да нико није ни мислио устајати против књаза и његових власти, него је народ незадовољан само својим кнезом, који зло поступа и захтева. да се уклони Вулићевић и на његово место постави Милоје Ђак, који тада не бејаше у Азањи. Људи, који су дошли с Јованом Обреновићем, кад су дознали узроке побуне, приме страну побуњених и почну молити Јована да испуни праведне жеље народне.

Брат Милошев објави да ће књаз радо саслушати жалбе на Вулићевића, па ако буду истините он ће поставити Милоја за кнеза смедеревског. А међутим он посаветује узбуњеним да се умире и разиђу по својим кућама како неби дали повода Турцима да говоре о међусобном рату самих Срба. Сељани реко би послушају савете његове п Обреновић оде у Пожаревац, где је била његова Фамилија. Одмах затим дође у Азању и Милоје ђак, који је у младости певао у цркви, а после учествовао у народном устанку 1804 године, затим служио као секретар код Вујице, побегао из Србије заједно са војводама 1818 године, а по повратку занимао се свињарском трговином, По начину свога занимања он је био у непосредној свези са народом, знао је добро народње слабости п његово незадовољство са местном управом, нарочито у смедеревском округу, и знао је којим се начином може лако побунити народ. Он је поодавно стојао у свеви са грчким хетеристама и одушевљавао се том частољубивом надом да ће стати на чело народног устанка, за којп је он мислио да се не може избећи п да је корпетан за његове личне цељи. Но он је био и сувише предосторожан да се баци на опасно предузеће док не осигура себи ма чиме успеха; чим су се појавили први знаци народног кретања, он отрчи у Београд да дозна како ће се у том случају владати Турци п увери се да они ако неће помагати противницима Милоша, оно ће се мирно владати. У Београду он се састане и са Алибегом поглавицом спахија, и саопшти му свој план, по коме ће он побунити народ, протерати из Србије књаза Милоша, сбацити важније кнезове и наново довести народ у потпуну зависност од паше, као што је било до 1804 године. Он је молпо такође да се тај план саопшти п Абдул-Реиму с тим, да се од њега тражи заштита у име народа. Али-бег, који се родио у Србији, непрестано живио је са СОрбима, јер је при Карађорђу био насилно крштен, знао је врдо добро расположај народа српског, да он воли трпети господарство најжешћег тирана само нек је Србин, него господарство најбољега паше,