Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

178

па за то није веровао Милоју. Притом он је подозревао да ђак то ради из личне користи, и није се варао. Но при свем том, он јави Абдул-Реиму о своме састанку са ђаком.

Међутим паша београдски имао је инструкције из Цариграда да, непредузима ништа што би могло пореметити мир у Србији; али да се вешто користује свима приликама, у којима би се могао оборити Милош и повратити у Србији пређашња управа. С тога је паша у почетку примио радо предлог ђака и обећао потпору, нераспитујући какве побуде руководе ђака, ни колики је број његових присталица. Но спахијски поглавица молио га је да зрело размисли о томе пре, него што се умеша у предузеће, које може изазвати не само борбу између Турака и Срба, него још умножити и оснажити непријатељске одношаје између Русије и Порте. Он му је говорио да никако неверује ђаку, да ће Срби устати на оружје да васпоставе турску власт над собом; да он подозрева у том покрету интриге грчке хетерије, и личне намере ђака, који жели заузети место Милоша и да је потоме опасно помагати му јавно. Ћаја-паша, који је вршио ту дужпост при Марашлији, и хазнадар, друг Абдул-Репма од детињства, човек паметан и практичан, били су истог мишљења кога и поглавица спахија, и паша им обећа да ће се владати неутрално док не види како ће се развити догађаји. Тако одговоре и Милоју ђаку, који је био задовољан тим одговором, јер свеза са Турцима могла је ослабити његову странку, а неутралност Турака одузимала је Милошу право, да се позива на вољу султана.

Кад се ђак врати у Азању, почне распаљивати народну буну. Бунтовници заузму Хасан-пашину паланку и утврде се у њој. Међу тим ђак пошље свога брата са још неколико људи да побуне народ пожаревачког округа. Они ударе на кућу Јована Обреновића, опљачкају је и умало што нису ухватили његову жену Круну, која једва, умавне испред њих на добром коњу. Кад Милош дозна за ту побуну, покуша најпре да мирним начином утиша народ и пошље им Архимандрита Мелентија Павловића, не били их овај склонио да се разиђу по својим кућама, а кнез ће испунити све њихове праведне жеље. Но бунтовпици нису хтели ни да чују архимандрита. Њих се било скупило на број око 5.000 и нод управом ђака крену се управо Крагујевцу. Уз пут разоре и попале куће лепеничког и јасеничког кнеза. Ђак заузме Тополу и ту се надао добити нову помоћ против Милоша. Међутим Милош позове на оружје народ из оближњих места, и пошље са Вучићем кнезом Гружанским на сусрет бунтовницима. Та Милошева војска којом је управљао Вучић приближи се Тополи