Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

185

су нам корист донеле» Смрт толиких људи, међусобну свађу; узајамну мржњу међу рођену браћу, затру толиких кућа, пропаст толиких породица и срамоту нашем имену на веки! Да ли су знали они што су ме корели за смрт бунтовника, шта траже од нас царевир Да ли су они мислили колико нам треба срестава, да се откупимо од Турака, да одржимо наше и султанове чиновнике, да водимо преговоре са турским и руским двором у продужењу толиких годинар Да ли су мислили они о томе, да нам ваља штогод да спечалимо п за оно време, кад се будемо преговарали са султаном да добијемо права нашем отачаствуг Дали су они знали дасена то мора потрошити неколпко милијуна гроша Водити преговоре, бпло би још лакше, кад би ми још више спечалили. Да ли су знали све то они, који говоре, да сам ја властољубив, п да немогу да се новцима наситим. Савест ми моја, говори, да сам ја вршио своју дужност колико сам год пмао снатеи према приликама; са мушким постојанством и праведном строгошћу ја сам одржао мир, тишину и сваки поредак у овој земљи, п тим путем довео сам вас да онога часа, кад п ми можемо добити своја права. Ја сам жртвовао мој живот и презирао смрт; ја сам слушао ваша неправедна пребацивања и томе је јако мучило и жалостило, и опет за то ја сам све праштао, имајући у виду једино да израдим права нашем отачаству. Ја сам оснивао на цела столећа, желећи да вас учиним сретним, и да вас таке оставим после себе... Слога и мир снаже п мале земље, а неслога и буне руше и големе царевине Слабомоћно и понижено правитељство не може никад доћи до својих цели, па нека потомство оцени моју радњу ако данашњи нараштај то непризнаје“. По свршетку овога народу је закавато, да избере нове посланике који ће ићи у Цариград. Народ се захвали Милошу на његовом раду и бризи за општу ствар, и разиђе се из дркве с узвицима; „Да Бог поживи тебе, господару, султана и цара Николу“ ! :35),

Тог истог дана велики суд уговори с кнезовима, а кнезови с њиховим кметовима, те саставе и напишу сљедујући акт, као заклетву Милошу: „Светли кнеже Милош Обреновићу и милостиви господару ! Саслушав са радосним срцем садање речи ваше у којима је пуно радости и отачаске милоште к нама и народу нашем, ево нас да вам одамо достојну почаст, светли кнеже и милостиви господару !- Хвала вам за неуморно делање ваше, којим сте нам задобили милост једног дара, и моћну заштиту другога. Свесрдно, синовски и понизно молимо вас: да св и у будуће неодкажете руководити нас к срећи и благостању вао и вазда досад, бранећи добре п слабе, а казнећи хрђаве