Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

186

по праведним законима, п примите у залогу од нас, нашу срећу п благостање. О томе вас молимо сви овде сакупљени и долепотписати чланови народног суда, свећеници, главни окружни кнезови, чланови окружних судова, кнежеви и кметови, сви у своје име, и осталог неприсутног народа, и у име оне наше браће која ће се у будуће с нама сајединити. Сви ми, потврђујемо пређашње заклетве наше од 1817. п 1826. године, п утврђујемо вас светли кнеже једнодушно и једногласно како за нас тако и за децу нашу из колена у колено за господара и кнеза нашег, п заклињемо се како вама тако п браћи, деци и породици вашој, да ће мо им свагда и у свему бити вернин послушни: и сам Спаситељ нека буде осветник ономе ко наруши заклетву ову! Помогао нам свевишњи и једини Бог! Помогао п нама и деци нашој!“ Осим овог акта била је састављена још и просба султану да постави и утврди Милоша као насљедног кнеза у Србији, да се за митрополита у Београду постави когод од Срба, јер је наследник Агатангела, болесни Кпрпл, некако скоро умрђо пред тим. Сва су ова акта неколико пута прегледана п преписата, а трећег дана велики суд позове целу скупштину у цркву, где иста акта буду свечано прочитана, п скупштина их усвоји. Тада је у цркву био позват и Милош с његовом браћом Јованом п Јевремом, те му ту наново искажу своју благодарност за његове трудове на општу корист, а главни кнез пожешког округа Васа Поповић преда му п сама акта, која он најпре мете на главу, после их узме у руке и позове све чланове скупштинске да се с њим пољубе. Кад се са свима изљубио који су били у цркви, онда Милош сва ова акта преда своме секретару Димитрију Давидовићу. За тим је била велика народска светковина, после које сви окружни преставници оду по реду у кнежеву канцеларију, и тамо потпишу акта које је скупштина усвојила. Најпре су се потписали браћа Милошева, после 12. чланова великог народног суда са старешином њиховим Матијом Ненадовићем, а за њима четири архимандрита, па онда окружне проте, пи најзад кметови и кнезови по реду округа којим управљају. Број свију подписаних износио је 800. На овој скупштини били су ипосланици који су се некако наскоро ослободили Цариграда, осим архимандрита Самупла који је још за време апсе умрђо у султановом серају, и кнеза Илије Марковића, који је остао у Цариграду у кући која је одређена била за посланике. Окупштина та избере и нову депутацију у којој су били чланови великог суда: Лазар Тодоровић п Атанасије Михајловић, којима из старе депутације додаду Илију Марковића; тумач и секретар ове депутације био је Марко Ђорђевић, и економ