Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

187

Јован Антић. Најзад место престарелог Марковића буде у овој депутацији одређен Стојан Симић (:2).

У Фебруару, кад депутадија још није ни изишла из Србије, дође у Београд нови паша Хусеин пореклом од старе и богате породице у Румелији. Он је већ познат тиме, што је био од правитељства одређен да ради противу паше Јањинског па га је овај поткупио, и ва ото је био премештен у сиромашни пашалук Нишки, где је грдне дугове начинио. Он је дошао у Београд с тврдим уверењем да се обогати, јер је знао како је Милош издашан у поклонима турским властима. Осмога Марта пође српска депутација у Цариград, да с Портом изради услове, на основу Акерманске конвенције. Турско министарство по своме обичају одуговачило је ову ствар. И сам султан овога, пута није хтео да решава ову ствар, јер је био дознао да је међу Енглеском, Русијом и Француском закључен био договор, по коме су се биле обвезале да понуде Порти своје посредовање за умпрење Грчке, он се откаже од писпунења и оних услова што је у Акерману на се примио. Битка код Наварина ослободила је Махмуда у његовим сопственим чима од свију обвезаности. Српско питање од тада било је везано са, општим ходом ствари у турској царевини. У Декембру 1827. године посланици Енглеске, Русије и Француске оду из Цариграда, а одма за, тим огласи се хатишериф којим се распаљивао фанатизам Турака, противу насељених хришћана, а на Русију се бацала сва кривица све беде, што су у потоње доба Порту сналазиле: износили су Русију као вечног непријатеља мусулманству, која је п овом приликом, прва постакла мисао о тројном савезу, и која је необзирући се на Акерманску конвенцију, тражила да се меша у грчке ствари. На свршетку тога хатишерифа, Порта најозбиљније скида са се сваку обвезаност по акерманском уговору и правке, признаје да је учествовала у томе саветовању у намери само да се користи временом. За потраживања српска, казато је да се немогу испунити, а сва она обећања да ће их испуннти, објављује као изнуђена незгодним приликама. Српски депутати буду на ново затворени у сераљу као таоци.

Секретар Милошев, Димитрије Давидовић, његов главни доктор Кунибер и млоги други из ближе његове околине, који су били слати на договор међу Русијом Француском и Енглеском, на овакав хатишериф који је ствар свију Хришћана оглашавао као једну, саветовали су Милоша да пошље своје депутате у Париз и Лондон. Али Милош није хтео да прими тај предлог бојећи се да не увреди Русију. 14. Априла 1828 године изађе манифест којим се објављивало, да је Порта принудила Русију да се лати оружја. Али у исто време

(=