Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

196

зова, с големим даровима. Мустафа је примио Србе најљубазније. Особиту је почаст чинио Милошевом брату, и богато их обдари. Том приликом повери брату Милошевом план устанка противу султана, на који се он, по његовим речма, сасвим одлучио. Видио је вели, у каком су бедном положају окрузи, преко којих је пролазио, и свуда је нанлазпо на одобрававање тога плана, како од стране чиновника тако и од стране народа. Он је свуда примећивао велику мржњу на султана, вбог неких нових установа. Многи су држали да је султан сам пзазвао ову војну у договору с Русијом, да би само ослабио своје унутрашње непријатеље, којима је спремао судбу јаничара. Али у Мустафе није било способности, за овако велико подузеће. Једино самољубље није могло заменити војена п дипломатска својства, која треба показати у оваком делу. Милош јо то добро звао, па зато се и ограничио само на љубавне одношаје са Мустафом. Међу тим намеру албанског паше дознаду у Цариграду. Ша како је мир бпо закључен, то султан заповеди Мустафи да војску распусти, а он да се у Албанију уклони. Мустафа не послуша, говорећи, да је он дошао у Руменлију да се освети за срамотан мир, п поврати славу мусломанску. Тада га Милош. с којим Мустафа није прекидао добре одношаје, увери, како је султан готов да студи у преговоре с Русима, да они својом силом окрену противу непокорног паше. И зајпста један корпус под предвођењем Хајснера приближавао се Софији коју је Мустафа заузео. Мустафа је већ раније почео да одступа, како је добпо од султана 1000 кеса. Од градова преко којих је пролазио ударао је велике намете. Отишав у Албанију, Мустафа је однео мисао о новом устанку, и кроз по године он је зајиста и оживотвори.

Извешће о закључењу адријанопољскот мира, по коме се Порта обвезала да пспуни захтеве српске „без најмањег одлагања и правичном тачности“, примљено је у Србији с највећом радости. Маса народа била је потпуно уверена, да се сва војна имеђу Турске п Русије водила једино за српске интересе. У свима црквама у Србији за три дана вршила се „благодаренија“, и за све то време престали су сви радови. У свима већим варошима, п селима прпређивана су весеља, на. којима се ориле здравице у част Русије, руског пара и Милоша Обреновића. Независност државе утврђена је била на јаком темељу. Овога пута п сама је Русија видила како мало вреде обећања портпна, с тога је п тражила од ње ферман, који је Порта и пздала одмах после адријанопољског уговора на крају Септембра. 18299 године, п послала београдском везиру Хусејин паши. Тај Ферман гласио је: Пошто добијете овај Ферман кога смо ми својеручно