Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

197

потписали, знајте да је у смислу чланка 5-ог закљученог међу нашом царевином п руским дворем акерманске копвенције, уговорено било, да наша даревина одушевљена искреном жељом да изјави императорском руском двору нове доказе свога дружевног осећања, а тако исто да с тачности пспуни све услове мирног букарешког трактата, намерна је да без одлагања предузме и изврши све услове што су обележени у чланку 8-ом реченог трактата, односно на српски народ, који одавна стоји у поданству наше даревине, плаћа нам данав, и за сва времена п свакад заслужио истинске знаке наше султанске милости и нашег великодушија. Осим тога поменута земља потпуно је достојна те високе награде за своју, многим доказима осведочену, преданост и верност нашој царевини.“

Но како су пуномоћници обеју уговарајућих сила једногласно признали, да је за потпуно извршење ове ствари нуждан 18-то месечни рок, то буде решено „да ће ова ствар на основу уговора који ће се по други пут углавити за Србију, бити удешена у корист српске нације у скупа са српским посланством, и да ће решење што ће бити изложено и утврђено Ферманом украшеним нашим „височајшим“ султанским потписом, морати се саопштити и руском двору. На основу чланка 8-ог букарешког трактата о миру, налазећим се онда у Цариграду српским посланицима, буде дозвољено да представе њихове просбе и да замоле наш султански престо о томе, што би било потребно за основу и обезбеђење благостања њихове земље. За тим су они исказали у писменој просби, која је достављена нашем султанском престолу, неке своје потребе, надајући се, да ће просбе њихове испуњене бити. Они су молили за ово: да се допусти слобода богослужења по свима прописима њихове (релиђије) вере; да могу слободним избором из своје средине бирати себи више старешине; о утврђењу права да у своме отачаству имају властиту независну унутрашњу управу; да се поврате Орбији окрузи који су од ње одузети; да се сви порези сједине у један општи, и да се једанпут за свагда определи у извесној суми, у коју би ушли и сва давања у натури као и главница..... ; да сва турска добра пређу у српске руке; да се дозволи да Срби могу с њиховим пасошем путовати по свима областима наше церевине; да у својој земљи подижу (шпитаље) болнице, школе и књигопечатње; да се забрани свима Турцима да живе у Србији, осим гарнизона у градове. Међу тим кад смо били готови да испунимо ове тачке, неке прилике спречиле су то. Али опет зато ми смо вазда имали тврду намеру да дадемо Србима све привилегије што су биле уговорене у 8-ом чланку бу-