Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

198

карешког трактата. А после према просби верних српских поданика, ми смо јавили српским посланицима да ће мо те просбе испунити. Ша и све остале које нам у будуђе буду подносили, милостиво ћемо саслушати и испунити, колико буду сагласне с дужностима наших верних поданика. било је већ решено, да се наредбе о испунењу 5-а чланка букарешког трактата на основу нашег хатишерифа изложе у Ферману кога ћемо утврдити, и да се све царском руском двору сапошти. Но кад је по могућности ово било најбоље уређено, да обезбеди Србима све што је потребно, и српски посланици позвати да ступе у договор с нашим комесаром кога смо нарочито за то именовали, од један мах сав овај рад поквари започета војна. На основу тог чланка трактата о миру, који је сада закључен између наше п руске царевине у Адријанопољу, а такође и на основу 5. чланка Акерманске конвенције, у коме се такође садрже услови које смо признали, што се тиче српске ствари која се толико одуговлачи 83607 разних околности, наша се царевина свечано обвезује, да ће испунити ове услове тачно п без оклевања, п да ће Србији одма повратити одузети шест округа. И тако потписујући и потврђујући ово зарад умирења и благостања наше поданичке Србије — у колико је то Богу угодно — заповедамо, да се све ово изврши у потпуној снази. А. да би се ова сјајна заповест разумела п имала у виду, ми је „височајше“ нашом царском руком потписујемо. А ти везпре и моло известите по неколико пута српеки народ о овоме делу, п напоменте му, да свагда ради онако, као што то изискује дужност и благодарност његова. А ви са своје стране извршите ову поруку по нашој високој заповести, коју кад добијете предаћете онако као што вам је препоручено и чуваћете се од свега што је противно нашему писму. Знајте то и слушајте светињу овога писма. „Дано 1. Ребјул-ахира године гедшш 1245“. 190),

Да се овај Ферман прочита, у Јануару 1880. године сазвата је велика скупштина. Хатишериф је прочитан на српском језику. да тим је читано писмо руског вицеканцлера графа Неслрода, који је у пме цара Николе похваљивао (Србе за њихово владање у последњој војни, и готовост да слушају савете Русије. Уз то писмо добио је Милош и скупоцену кутију дуванску, са сликом царевом која је окићенана дијамантима. Руски цар хтео је у лицу вође, да ода поштовање целом народу српском. Хатишериф, писмо вицеканцлера и дуванску кутију наместили су на сребрној табли у ходнику цркве, за сво време скупштине, 24. Јануара секретар Милошев, Димитрије Давидовић изговорио је дугачку беседу пред 2.000 скупштинских чланова.