Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

199

Најпре Милош ређа по тачкама сва дебивена права српскоме народу. Поменув слободу богослужења, он дода: „Сад се Срби неморају више бојати да ће им когод рушити црквени манастире. Од сад нам Турци не могу сметати да подижемо манастире и цркве колико тод нам је воља. Сад можемо без бриге да празнујемо, и да се свештенички обреди врше по правилима наше вере. И најзад слободно нам је да на црквама дижемо звонаре и звонимо у време службе“.

А кад је била реч како се земљи признају права, да из своје средине бира старешине, и да се користи незавненошћу у унутрашњој управи и суда, па набрајући сва пређашња насиља и силеџулуке које је српски народ трпео од Турака, између осталога рече: „сад се Срби немају бојати промене везира и других Турака, који су се на изменце стицали у Србији, да се изране крвавим радом наше сиротиње, и да пљачкају и бесчовечно угњетавају земљу нашу. Сада, су старешине ваше изабраници из средине ваше. Они ће бити ваши суграђани рођени синови отачбине. Одгајени у својој отачбини, они ће за њу живети и умрети. И прва и најсветија дужност њихова биће, да се брину о вашој ошлтој срећи и благостању“.

Говорећи о суду, он је потанко објаснио скупштини како су закони од велике потребе, и изјави како нарочито зато састављене комисија више од две године ради на израђивању закона, коме је за основу узет Француски (кодекс Наполеонов), али удешен према 0собинама и обичајима српским. Најзад дода, да ће комисија са својим радом бити скоро готова, А што се тиче присајединења одузети шест округа, рекао је, да је од српски посланака у Цариграду добио вванични извештај од 21. Јануара, у коме депутација јавља, да је Порта одредила комесаре султановог Хаџи-Ђана Хаџи-Ахмета сјош неколико млађих, који ће доћи да разграниче и предаду Србији оних шест округа. Најзад дода Милош, да је поменути комесар у пратњи са, два српска посланика пошао из Цариграда 1. Фебруара, а за десет дана биће овде. Повраћени шест округа ови су: 1., Крајински, 2., Тимочки, 8., Параћински, 4., Крушевачки, 5., Старо-влашки и 6. Дрински.

Зборећи о данку, кнез рече „до сада је народ плаћао данав под равличним именима, и не само Порта, но и сваки везир могао је по својој вољи да их увећа. У будуће сви ови данци, као и давање у натури и главница сведени су у једну, једанпут за свагда опредељену суму, коју ћемо сваке године Порти давати као опредељени данак који се неможе повећати. Приватну Турску сопственост морамо откупити од њихови господара. А за употребу царског имања као