Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

205

никоме није дошло на памет да се томе противи. Али паша почне да омаловажава силу хатишериФфа: забрањујући Турцима да продају њихове непокретности дајући им наду да ће све то проћи и без продаје имања и без селитбе. А хаџи-ђан својим понашањем још више је окуражио Турке да не извршују хатишериФ. Београдски Турци почели су да продају своје имање, јагодински су га већ испродавали, а из Ђуприје и Шапца почели и да се селе, ама паша и хаџи ђан све заустави. Тако исто и Бошњаци осим Зворничана нису се противили да нам се придода и они шест округа, што је казивао и сам хапи-ђан. А. сад се противе и грађани Вишеграда, Нове вароши и Сенице. Код таквих прилика гдеи крв може да потече, ја сам нринуђен да већој власти доставим све што ради хаџи-ђан и паша противу хатишерифа, који ево већ шест месеца како се не извршује. Алекса Симић пи Марко Ђорђевић јаве Милошу да Турци тумаче хатишериф како они знају и да неће да чују ни за какво обавештење од стране Срба. Зато би о свему томе требало писати у Цариград, па отуд чекати да се овако поступање објасни. Онда Милош поручи Симићу да преговоре с пашом изведе на чисто. И Хусејин-паша правке каже да Милош што тод тражи може добити ако само послуша његове савете, јер нити ће обвезаности Портине, нити закључени уговори с Русијом донети какве користи Србији, ако се успаваност турске владе, не порбуди златом српским. Таквим путем Милош моеж да задобије све шта жели, и преко очекивања и саме Русије и ма које европске државе. Српска је каса пуна, блага и откупити се у оваком часу није без рачуна. Милош пристане на предлоге пашине и поручи му преко Симића, да поведе преговоре са Цариградом те да се за новце купи оно, што се није могло Добити никаквим уговорима. Милош је највише настојавао, око титуле и власти кнеза што је народ толико пута признавао, да то и султан потврди заједно с правом наследства у његовом потомству. (7), Такав је корак био од великог значаја. Појав нове династије на северу балканског полуострва, у оном истом часу кад Грчка добија право да себи бира краља, кад се у целој Турској подигли велики таласи незадовољства противу султана који је смишљао па нека новачења, у земљи, кад су се у Албанији, Етипту и Сирији спремали устаници противу Султана, — могао је имати одсудног уплива на приближену кризу у источним стварима. Овим су биле заинтересоване све јевропске државе, а највише Русија и Аустрија. Нарочито ова последња морала се противити намерама Милошевим. Паша београдски знао је то врло добро, зато је и чувао своје преговоре са Царпградом у највећој тајности. Он је преставио Порти како је пштане о на-