Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

210

једно време с општим данком каси београдској ради предаје онима чији су.

15) Мусломанима који нису у гарнизонима градским, сасвим је забрањено становање у Србији.

16) Народ српски одредиће кнезу плату према његовом звању, алп тако, да народу то не буде на терету.

17) Кад се место кнежево упразни, његов ће насљедник платити за утврђење 500.000 гр. царској хазни, од својих сопствених новада.

18) Митрополшти и епископи које ће народ бирати морају бити потврђени од грчког патријарха у Цариграду, али да не морају сами одлавити у његову столицу.

19) Чланови савета не могу бити лишени свога звања докле год се не окриве за неки тешки преступ пили противу моје високе Порте, или противу закона земаљских.

20) Ако народ нађе за нужно установити пошту за шиљање писама, то чиновници моје високе Порте неће им чинити никакве сметње.

21) Ако Србин од своје воље неће да служи Турчину, то га нико ни приморати не сме.

22) Осим царских градова који одавна постоје у Србији, све друге тврдиње, би ће разрушене.

28) Орбија саставља један део мојих држава, па зато она неће чинити никакве сметње, ако мојој високој Порти буде нужно да у њој за своје паре купује рану кад год јој затреба.

94) Најпосле српски ће се посланици бавити у Цариграду, којима ће бити дужност да се споразумевају с мојом високом Портом у свима стварима које се буду тицале Србије.

„Такви су услови на које смо се сагласили п која су примљена. ( тога сам се п побринуо да пздам овај милостиви хатишериф, који мора бити објављен и свечано прочитан народу српском. На свршетку хатишерифа била је обична препорука београдском паши и моли, да узму насе ту дужност, да се испуне претписи обележени у овоме акту.

Берат што је Милошу послат, написат је још пскићеније, пу њему се јасно виде погледи портини о наслествености кнежеве у Србији, које је она сматрала више као право, а не као неко уступање од своје стране. Најзад берат је био важан још и за то, што је у њему било противуречија у неким чланцима хатишерита, у којима се товорђило о унутрашњој управи Србије.