Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

211

„Врховни власник царства — говорило се у берату — једини п несравњени благодетељ, који у својој вечној премудрости и бесконачној благости смиловао се учинити нас најблагороднијим од султана, а нашу високу Порту уточиштем монарха и кнезова, несретних и гоњених, хтео нам је дати осем других царских дужности, бригу и 0 томе, да се сви поданици, који признају наше царске милости, па били они силни пли слаби и несретни, а верни и предани мојој високој Порти, — користе потпуном безопасношћу под заштитом наше царске силе и благости. Према чему наша је дужност и наше је право да сагласно законима наше велике царевине, назначивати све управитеље и старешине, да управљају земљом. Дужност и право пазити да се интриге, тиранија и буне угушују, да правосуђе и поредак парује свуда и свакад, ширећи на све стране њен благодетни уплив, и наша је царска воља да се српска земља као поданица, наше високе Порте, користи благодејањем потпуног поретка и потпуне безопасности. У тој цели ми смо изабрали најдостојнијег и најспособнијег човека да управља делима ове земље. Садањи њен кнез, владаоц ове царске дипломе, истинити представник блатородних хришћана, Милош Обреновић (да је сретан до гроба) наслествено ужива расположење нашег царског престола. Његова способност у управљању народом, а нарочито његова, верност и оданост нашем „августјејшем“ лицу познати су целоме свету, и на основу сведочанства нашега везира Хусејин паше, београдског губернатора, ми се надамо и верујемо да он неће никада скренути са пута законитог и благородног владања по коме је до сад ишао, и да ће и даље продужити своје верне услуге према нама. Па како је то у нашем достојанству чинити наше царске милости свима онима, који су дали позитивне доказе своје верности, — то наше дарско блатовољење треба да буде изјављено и према реченом кнезу. Према томе а сагласно с нашим милостивим Хатишерифом од ове године, достојанство кнеза српског за сва времена, остаје обезбеђено озналеном имаоцу наше императорске дипломе. После његове смрти, достојанство кнеза прелази на његовог старијег сина, а од њега унуку, и тако оно остаје у његовој Фамилији. У случају смрти ма кога, од њих, насљеднику ће бити одма послат нови берат наше високе порте. И тако то кнежество, по нашој особитој милости, на свагда, дарујемо поменутом кнезу и његовој породици, за потврду чега и издајемо ову царску диплому, која заповеда да баш кнез Милош 06реновић управља српском кнежевином по примљеним правилима, да тачно у свима приликама испуњава обвезе правде и верности, да,

14%