Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

212

нарочито поклони своју пажњу и своје брпге управљању земљом, да чува п брани поданике, п уопште да тако ради, како ће га све власти п народ праведно поштовати као кнеза, кога је наша висока. порта изабрала. Што се самог њега тиче, то нека следује гласу, што га упућује да буде покоран, одан и веран нашој високој порти, и чиниће од своје стране све што-је нужно те да испуни обвезе што су му нашом царском вољом стављене у дужност да не пропусти стављати у „подножије“ нашег престола сва она дела, која могу дати повода повим административним мерама. Напоследку у своме распоређењу п својој управи служи ће се свима срествима, сплеи власти које му даје његово званије. Осим њега нико други нема права да се меша у управљење делима кнежевине. Ово да се свима објави и да верују овом благородном и светом печату (!36)

Као што се види и берат и хатишериф различно су говорили о власти Мплошевој. Берат тражи да се нико осим Милоша немеша у унутрашњу управу Србије. А у Хатишершфу се говори, да Милош делп ту власт са сенатом по скупштином народних старешина. Осим тога у Хатпшерифу није бпло објашњено, шта се управо разумевало под овим двема установама. Народна скупштина није била скупљање само народних старешина, а после она се п онако ретко сазивала : над се пмало да јој се поднесу рачуни о приходу и раскоду земаљских трошкова или да јој се саопшти какав важан полптични акт. Велпки народни суд није ни у колико личио на сенат, јер се бавло само расматрањем важнијих кривичних и грађанских дела. А ако му в кнез кад кад п саопштио какво политично план административно дело; то у таким случајевима његово је бпло да ово узме „к знању“ п веома је ретко имао саветујућег гласа. Осим тога неопредељени пзрази у хатшшерифу о сенату пи скупштини, били су узрок, те је сваки ко се вшше шли мање пнтересовао овим установама, тумачио њихов смисао п значење на свој начин. Једни су давали већи значај скупштини уводећи у њу све представнике власти. А други опет нагињали су к уређењу савета, који би с кнезом делио не само извршну него п законодавну власт. Свакојако обе ове установе биле су Бове, за. Српску земљу. Ни једна ни друга није из народних обичаја, 1 могле су се допасти само онима који су се грабили да буду њени чланови. Кад је читан ферман п берат није дато никако објаснење како ће се остварити те установе. Али власт п значај Милоша била је потврђена не само прочитаним пред народом актима, него п спољашњим одликовањем. Хусејин паша коме је била дужност да тога лана преставља султана, огрнуо је Милоша ћурхом (гарвани) који