Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

14

полуслободна Србија на њене јужнославенске поданике. Оваквом стању Орба у Турској, незаштићеном никаквим дипломатским актима, придружи сејош сасма местна погодба, која је приморавала народ да се буни. Пашалук београдски и пашалук багдатски, то су била места, куда су слали из Цариграда најнедокорније и најсамовољније јаничаре. Турска влада, бојећи се ребелија у престоници, премештала је на тај начин, главни извор нереда у покрајине државе, где готово није ни прппознавана власт султанова. У оваквом обичају државне турске мудрости, Аустрпја увиди опасност за своје покрајине, да не би биле изазване буне у суседству, стави у свиштовском уговору чланак: да Турска не допушта улазак у београдски пашалук јаничарима. За онда је и сама турска влада желила да изврши ту логодбу. Бећир-џаша, послат да прими српске тврдиње од аустријских старешина, још у Нишу, заповеди свима спахијама, (који су имали своје спахилуке у Србији), да му одмах дођу, ако хоћеју и унапредак да се користе султанском платом и милошћу. Кад му дођу на позив све спахије, паша позове и Дели-Ахмета, који је опо пре рата главни старешина над београдском војском. Овај је Дели-Ахмет бпо погубио до петнајест спахија. Он дође паши са велпком четом војске. У први мах паша га предусретне врло лепо; али додније, кад он распусти своју чету, паша заповеди својим гавазима, те та убију. Кад је ова заповест била извршена, тек онда паша обнародује султанов ферман, којим се забрањује пређашњим војничким старешинама и јаничарима повратак у Србију. После овога паша се крене и прими од Аустријанаца Омедерево п Београд; становници мухамедовци, поврате се у своје куће у Србији; али протеране баше и јаничари морали су остати у Босни п у другим, суседним са Орбпјом, областима. Прогнанпци навикнути да терају свој ћејф нису морли дуго седити на миру. У брзо нађу савезника, који се био одметнуо од султана, Пасманџију, видинскога пашу. Сви они, којима је био препречен пут у Србију, потегну у Видин п поведу са собом из Босне п Албаније много својих пријатеља и једномисљеника. Сада, између два суседна пашалука, београдског п видинског, плане крваво ратовање. Управитељ београдског пашалука, тада бивши ХаџиМустафа-паша, који се надалеко рашчуо због својих административних способности п добио име „српска мајка.“ Он преда вршење свију народних послова обор-кнезовима и вазда је ш њима живео у љубави, Није подносијо својевољства ни у оним приликама, кад је кривац био Турчин, а злостављен — Орбин. Паша је казнио злочинца не пазећи на то, је-ли он мухамедовац или није. Хапи-Мустафа је био