Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

15

редак п знатан изузетак међу турским управитељима. Бранећи свој пашалук од видинских бунтовника, допусти те се (Срби наоружају. Сви, који су били у четовању последњега рата, устану против Џасманџије и његових чета. Српску су војску склапали кнезови и оборкнезови: у бој су је предводили изабране народом старешине, а главни вођа над свима био је Станко Арамбашић из села Колара. Ратовање је текло и овако и онако До 1796 год. Једном су продрле присталице видинскога паше чак до Београда, али их сузбије турска градска војска и Срби. Често су се догађале битке около Пореча, Ћуприје и Пожаревца. 1796 год. турска влада пошље девет паша против Пасманџије; он их завади, па онда појединце надбије. За тим се драговољно преда султану, који га остави да пашује у Видину. Султан, да би се измирио са бившим начелницима београдских јаничара, изда ферман, у коме се вели, „муфтија је нашао, да је по закону праведно пи судтан је на то пристао, да се они могу слободно повратити у свој вилајет.“ Турска је влада имала у памети нешто друго т.ј. да раздвоји Џасманџију од његових приврженика. Штетовали су само једни Орби.

У Србији се искупе најкрвожеднији представници турског војничког реда: поврате се не само прогнаници, већ и сви они, који сеш њима удружили — у потоње доба. Наскоро за тим убије у Шабцу један од ових зликовца, тамнавскога кнеза, Ранка Лазаревића. Велики његов пријатељ кнез Алекса Ненадовић пошље Хаџи — Мустафи тужбу, У којој вели „од данас ни један кнез неће се смети појавити у вароши, и паша ће морати тражити нове кнезове“. Хаџи — Мустафа — паша пошље у Шабац чету војске, 600 људи, да ухвате убицу, него он умакне ноћу, а пашини приврженици задовоље се тиме, што убију 96 Турака. У тоје још трајала распра између Пасманџије и турске владе. 1801 године Хаџи — Мустав-паша на заповест из Цариграда, морао је да пошље против видинскога паше свога сина, Дервиш-бега с турском војском, која је била у београдској тврдињи, а ш њоме и српску војску. То су и очекивали бунтовни — јаничари. Опи докопају Мустаф-пашу у своје руке; Дервиш-бег кад дозна за то, поврати војску натраг» али јаничари приморају несрећнога пашу да напише писмо сину, у коме му заповеда, да распусти српску војску, а са осталом војском, да оде из београдског пашалука, ако хоће, да му отац остане у животу. Дервиш-бег изврши молбу старца — оца; распусти српску војску, а с турском одступи Нишу. То није ништа помогло седом старцу, њега бунтовници убију, искорене и протерају спахије и остале Турке, који нису хтели пристати уз њих. Па тада београдски пашалук поделе на 4 округа