Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

221

Ове су речи биле тим наивније, што је у самој ствари Хусејин био још у пеленама, кад је сабља Милошева п његових Срба, после бојева под Мишаром, Чачком и другим местима, по речима народних песама у Србији и Босни, уносила плач у хареме градачког капетана; и натерала суву млогој туркињи девојци. Читање Хусејпнова писма пробудило је у Милошу крвну мржњу Србина хришћанина према Бошњаку мусломану. Он је био ван себе од љутине због сурових израза, којима је Хусејин одговарао на његово писмо што је писано онако благим речима. Он изгрди Хусејина онако исто као и њега Хусејпи. И тако се међу вођама две суседне области заподене жестока, борба на артији, на којој су они грдили један другог што су могли горе, кривили су један другог за ужасне преступе, п незна се, како би управо била свршена ова борба, да је нису прекратили људи што су овружавали Милоша. Међутим Бошњаци разбију на Косову султанову војску и продру до Ипека, наново потуку везирову војску и на јуриш заузму Ипекски град. Велики везир ступи у преговоре са, Бошњадима, питајући их за узроке, што су се подигли противу султана. Хусејин капетан пошље великом везиру своје поверенике и ови покажу везиру да је узрок бошњачком устанку злоупотребе и хрђаво управљање пређашњих паша, који нити су знали језик овог народа, нити обичај, карактер и интересе његове, а најзад и нарушавање чистоте исламизма новачењем султановим. За тим су тражили да Хусејин-капетан буде признат за управитеља Босне кога је сам народ себи за управитеља, изабрао, да се никаке реформе не дотичу Босне, а нарочито да Бошњади војеној вештини не буду обвезани да се уче по европском начину, обећавајући да ће у случају војне давати Порти 25.000 људи под управом њихових вођа. Велики везир хтео је само да се користи временом док се ови преговори воде, зато им изјави да му је свакојако нужно да све њихове представке п услове пошље султану да их извиди. Међу тим у Босни се разнесе глас да ће Милош са. Србима. да пређе у Босну, да подигне хришћане. И сам је везир подржавао ове гласове. Бошњаци почну остављати своје вође, а на скоро и Хусејин капетан буде принуђен да се врати у Босну. Он се настани у Сарајеву, а мало после страшно га омрзну сви богатији људи у вароши, јер је био ненаситљив грабљивац и сувише велики тиран. Ово је била згодна прилика коју он непропусти, те с једне стране стане у споразумлење са богатијим сарајевским трговцима, а с друге потпали завист према Хусејину у средини потчињених му старешина. Видаић паша зворнички први га је изневерио. А Порта назначи за управитеља Босне Кара-Махмут пашу. У јесен 1832 год.